KINA POVUKLA POTEZ KOJI ĆE PROMENITI SVET: LANSIRANA KRIPTO VALUTA DCEP
Kina lansirala kripto valutu DCEP kao odgovor na bitkoin kojeg kontroliše „dip stejt“.
Nakon brojnih odlaganja, čini se da je Kina spremna da koristi sopstvenu kripto valutu, prvu takve vrste koju je država otvoreno odobrila i ekvivalentna je zakonskom sredstvu plaćanja.
Kriptovaluta je digitalna ili virtuelna valuta dizajnirana da funkcioniše kao sredstvo razmene. Koristi kriptografiju da obezbedi i verifikuje transakcije kao i da kotroliše stvaranje novih jedinica određene kriptovalute.
Najpoznatije su one koje su poslednjih godina izbile na scenu, a koje se obavljaju preko blokčeina – javnog registra svake transakcije koja se ikada dogodila unutar mreže, dostupnog svima.
Među njima se posebno ističe bitkoin čija je glavna karakteristika njegova distribuirana kontrola i (navodna) nemogućnost jednog ili nekoliko ljudi da to kontrolišu.
Uprkos tome što nisu imale odobrenje centralne banke ili bilo kog zvaničnog autoriteta, neke kripto valute su postigle ono što je ključno da se smatraju novcem: prihvaćene su kao nosioci vrednosti.
Njihovo širenje predstavljalo je problem vladama jer postaju crna kutija nedostupna bilo kojoj kontroli.
Zbog toga je u nekim zemljama, posebno u Kini, nedavno zabranjeno njihovo korišćenje, kao i procesi neophodni za njihovo funkcionisanje: oko 70 procenata globalnog iskopavanja bitkoina odvijalo se u Kini.
Velike korporacije, željne proširenja poslovanja u druge profitabilne sektore, takođe su se okrenule ovoj tehnologiji.
Fejsbuk je predložio sopstvenu kripto valutu – Libru. Čini se da su banke naučile lekciju od filmske industrije, hotela, medija i drugih žrtava digitalizacije, pa su požurile sa zahtevima dobijanja veće kontrole od vlade.
Projekat nije mogao da da jasne odgovore, pa je ostao zarobljen u limbu.
Uprkos zaokretima, interesovanje za virtuelni novac se nastavlja. Kina je, nakon što je zabranila bitkoin, preuzela vodeću ulogu u prvoj primeni suverene kriptovalute zasnovane na blokčeinu. Dizajnirala je digitalnu valutu DCEP.
Špekuliše se da iznenadna žurba sa implementacijom nakon godina rezistencije ima veze sa pretnjom koju predstavljaju valute poput ove za koju se zalaže Facebook: jednom kada se navike instaliraju, konkurentima je veoma teško da steknu udeo na tržištu. Drugi razlog je teren koji se otvorio usled karantina i povećanje digitalnih transakcija.
U aprilu su slike virtualnog novčanika po prvi put počele da kruže, a predstavnici kineskih centralnih bankarskih i savetodavnih kompanija pružili su neka zvanična objašnjenja o projektu.
Dakle, u principu se saznalo nešto sasvim očigledno: da će njegova kontrola biti centralizovana i nadgledana od strane centralne banke, odnosno da će centralna banka tačno znati ko je šta platio, koliko i kada. To će, uveravaju iz kineske vlade, smanjiti korupciju s obzirom da se svaki peni može pratiti sa centralnih servera.
Još jedna karakteristika je da će ovu virtuelnu valutu podržati juan u opticaju i da se može upotrebljavati na isti način kao i elektronski novac u toj zemlji.
Elektronsko plaćanje je toliko rašireno u Kini da vlasti moraju da podsećaju neke kompanije na obavezu prihvatanja kartica. U tom smislu, kineski potrošači neće primetiti veliku razliku od onoga što su već svakodnevno koristili.
Kakve će efekte imati ova nova valuta?
Teško je predvideti šta će se tačno promeniti za DCEP, ali se o nekim mogućnostima može nagađati.
Na prvom mestu, Kina preuzima vodeću ulogu u razvoju koji su se drugi plašili da otpočnu.
U ovom slučaju, kao i u slučaju 5G, pokazuje da je sposobna da otvori nove granice.
Tehnologija koja stoji iza DCEP-a je sada dostupna i, kako kažu njeni portparoli, može obraditi trista hiljada transakcija u sekundi, broj koji je u stanju da izbegne uska grla čak i za vreme maksimalne potražnje.
Najveći uspeh kineske kriptovalute bio bi u tome što se koristi širom sveta.
Krajnja pretpostavka je da će zameniti dolar u međunarodnim transakcijama i potkopati finansijsku moć Sjedinjenih Država.
Tehnička mogućnost digitalnog juana, kako ga neki nazivaju, je da integriše druge usluge. Idealan je za kompanije koje traže načine smanjenja provizija i bankovnih potreba.
Ova sposobnost može ga učiniti vrlo primamljivim i pretvoriti ga u globalnu valutu, pouzdanu, jednostavnu, koju je odobrila država i u dometu bilo koje tehnološke kompanije koja traži načine da unovči svoj razvoj.
Ipak, to je sve samo špekulacija: za sada nije jasno kako će i kada kineska vlada promovisati međunarodnu upotrebu digitalnog juana.
U projekat su, pored kineske Centralne banke kao izdavaoca, uključene i tri od četiri najveće banke na svetu: Kineska industrijska i komercijalna banka, Banka Kine i Kineska poljoprivredna banka.
Korporacije Alibaba i Tencent takođe su deo projekta. Ovi i drugi akteri biće prvi koji će dobiti novu valutu i distribuirati je. Pored toga, drugi partneri su pozvani da urade prve testove: među njima su niko drugi do Starbucks i McDonalds.
Od kraja prošle godine govori se o skorom lansiranju koje se još nije ostvarilo. Glasine insistiraju na tome da će prvi testovi biti sprovedeni u maju, a javni u novembru, ali to su neproverene informacije koje ne treba uzimati zdravo za gotovo. Najverovatnije, kada se to dogodi, odjek će postepeno dolaziti sa Dalekog istoka.
Webtribune.rs