KLJUČA NA MEDITERANU: MAKRON POSLAO MORNARICU NA TURKE! FRANCUSKA ĆE BRANITI GRČKU
Francuski predsednik Emanuel Makron odlučio je da razmesti ratne fregate u istočnom Mediteranu, zbog jačanja tenzija između Atine i Ankare oko regionalnih energetskih rezervi.
Grčki premijer Kirijakos Micotakis, pozdravio je tu odluku Francuske.
Francuski brodovi će zajedno sa grčkim i kipraskim učestvovati u vojnim vežbama.
Odnosi Grčke i Turske, koji su se pogoršali zbog nastojanja Ankare da buši naftu u Mediteranu, blizu obala Kipra, ali i spornog pomorskog sporazuma Turske i Libije, uzrokuju i sve veću međunarodnu uzbunu.
Jedini način da se okončaju neslaganja u istočnom Mediteranu jeste putem međunarodne pravde – rekao je Micotakis je on novinarima nakon razgovora u Parizu sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
On je francuske brodove opisao kao „garante mira“.
– Grčka i Francuska slede novi okvir strateške odbrane – rekao je Micotakis koji traži podršku Evropske unije u vreme kada su neprijateljski odnosi s Turskom zamenili sva ostala pitanja na dnevnom redu njegove skoro sedmomesečne vlade.
Makron je obećao da će Francuska intenzivirati svoju stratešku vezu s Grčkom, optuživši Tursku da ne samo da će pogoršava regionalne tenzije, već i da se ne pridržava onoga što je obećala da će raditi u ratom razorenoj Libiji.
Želim da izrazim zabrinutost u vezi s ponašanjem Turske u ovom trenutku… videli smo ovih dana kako na libijsko tlo dolaze turski ratni brodovi u pratnji sirijskih plaćenika. Ovo je izričito i ozbiljno kršenje onoga što je dogovoreno (na prošlonedeljnoj mirovnoj konferenciji) u Berlinu. To je prekršeno obećanje – rekao je Makron, oštro kritikujući turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
Francusko-grčki savez cementira ono što zvaničnici u Atini nazivaju obnovljenim diplomatskim pritiskom sa ciljem da se suprotstave turskom ratovanju na Sredozemlju.
Grčki ministar odbrane, Nikos Panađotopoulos, nedavno je otišao toliko daleko da je upozorio da oružane snage „ispituju sve scenarije, čak i onaj vojnog angažmana“ zbog pojačane agresije Ankare. Odbacujući turske zahteve da Grčka demilitarizuje 16 ostrva u Egejskom moru, optužio je Tursku za pokazivanje neobično provokativnog ponašanja.
Zahtev njegovog turskog kolege Hulusija Akara pratila je dramatičan porast broja kršenja grčkog vazdušnog prostora od strane turskih borbenih aviona.
– Grčka ne provocira, ne krši suverena prava drugih, ali ne želi da se njena sopstvena prava krše – rekao je Panađotopoulos.
Napetosti između NATO saveznika navele su i američkog predsednika Donalda Trampa da u ponedeljak izrazi zabrinutost zbog situacije u telefonskom pozivu s turskim predsednikom Erdoganom. Portparol Bele kuće Džad Dir rekao je da je u razgovoru koji se fokusirao na Libiju i Siriju, američki predsednik takođe „istakao da je važno da Turska i Grčka reše nesuglasice u istočnom Mediteranu“.
Trenja između dve susedne države nisu bila toliko akutna još od invazije na Kipar 1974. – operacije koja je rezultirala stalnom podelom ostrva, koju Ankara i dalje doživljava kao jedan od svojih najvećih modernih vojnih uspeha. Grčki zvaničnici trenutnu situaciju upoređuju sa onom 1996. godine, kada je vojni sukob oko egejskog ostrva na kojem žive isključivo koze bio jedva sprečen nakon što se Vašington umešao.
Intervencija je dobrodošla. Ali da li će ona pomoći da se izbegnu oružani sukobi, to ne znamo – rekao je jedan grčki političar.
Regionalne tenzije su eskalirale kako se turski gnev povećao zbog sukobljenih tvrdnji o potencijalno velikim rezervama gasa i nafte na istoku Sredozemlja. Erdoganov bes je dosad bio usmeren na Kipar, gde se svađa zbog prava na eksploataciju produbila nakon otkrića ležišta prirodnog gasa u vodama oko ostrva.
Ignorišući turski gnev zbog toga što nije uključen, međunarodno priznata vlada kiparskih Grka započela je sa potragu za resursima, u saradnji sa međunarodnim energetskim kompanijama, uključujući francusku kompaniju „Total“.
Ovog meseca turski predsednik je zapretio da će poslati više brodova za bušenje u region u znak odmazde. Ali sporazum postignut između Ankare i vlade podržane od UN-a u Tripoliju u decembru, kojim se određuju nove morske granice između dveju država, podigao je animozitet između Grčke i Turske na viši nivo.
Vode južno od Krita direktno se dovode u pitanje tursko-libijskim sporazumom, koga zvaničnici u Atini vide kao namerni pokušaj da se potkopa suverenitet zemlje.
Makron je rekao da Francuska osuđuje tursko-libijski sporazum.
Ono što vidimo je daleko revizionističnija i agresivnija Turska koja ima za cilj promenu granica bilo na kopnu ili moru. To, kao i Erdoganov sve veći autoritarizam, jeste uzrok tenzija i zastrašivanja Grčke. Da bi se suprotstavila agresiji, Atina je rešena da ojača partnerstva i strateške saveze, bilo da je reč o Francuskoj, drugim saveznicima iz EU ili sa SAD – rekao je profesor za međunarodne odnose Aristotel Ciampiris sa Univerziteta u Pireju.
Ciampiris ne veruje da će tenzije neumoljivo voditi do konfrontacije, ali mogućnost da dva suseda slučajno kliznu u sukob je realna.
– Šanse za rat su male, ne samo zato što bi to bila situacija bez pobednika. Ali šanse za incident, namerni ili slučajni, vrlo su realne i to je ono što nas sve brine – zaključio je on.
(Blic)