„KO JE PITAO NAROD DA LI HOĆE VAKCINE! DOKLE ĆUTANjE O ZAPRAŠIVANjU IZ VAZDUHA!“

Pamtite li kada su nas poslednji put kao građane Srbije nešto pitali da mi odlučimo u ovoj državi? Kada je poslednji put održan neki referendum kao najdemokratskiji oblik izjašnjavanja naroda o najvažnijim pitanjima? Na bilo kom državnom nivou: republičkom, pokrajinskom ili lokalnom?

Da li smo svesni da se više ništa ne pitamo i ne odlučujemo u sopstvenoj državi? Da smo postali građani drugog reda, oduzetog osnovnog demokratskog prava da odlučujemo o ključnim pitanjima kvaliteta života zajednice u kojoj živimo?

Nisu u pitanju samo velike državne i nacionalne teme i to što nas niko nije pitao, primera radi, da u poslednjih osam godina održi 115 vojnih vežbi sa NATO paktom ili uđe u integracije sa Albanijom kroz nedemokratski projekat albanskog mini-šengena? Da li nas je ko konsultovao šta mislimo o antiustavnom tzv. Briselskom sporazumu kojim se ukidaju institucije države Srbije na KiM? Ili o „Vašingtonskom sporazumu“? Imamo li pravo kao građani da odlučujemo o najvažnijim nacionalnim i državnim pitanjima ili će to neko drugi umesto nas?

Da li je ko pitao građane u Vojvodini kada im je 2014. godine ukinut mešoviti izborni sistem za izbor poslanika u Skupštini APV i promenjen u proporcionalni? Kada su građane u Sremu i Banatu pitali da državno obradivo poljoprivredno zemljište poklanjaju stranim firmama koje u Srbiju donose prljavu tehnologiju proizvodnje guma u najatraktivnijem poljoprivrednom delu Evrope?

Poseban problem je što se stvara utisak da postoje zabranjena pitanja o kojima ne samo da nećemo moći da se izjašnjavamo na nekom referendumu već ne smeju da budu postavljena u javnosti uopšte, jer su spadaju u tabu-teme.

Kakav je kvalitet vazduha u Srbiji danas i zbog čega su naši gradovi na svim listama najzagađenijih sredina u Evropi i svetu? Šta je vlast uradila po tom pitanju?

Zašto je nabavka medicinske opreme u vreme pandemije proglašena za državnu tajnu? Koliko košta metar kvadratni izgradnje novih bolnica i zašto izvođač nije izabran na tenderu? Ko ga je onda i kako izabrao?

Šta se krije iza čudnih linija na nebu za koje niti jedna nadležna državna institucija neće da se izjasni da li su u pitanju obični tragovi koji ostaju iza aviona u preletu ili oni ispuštaju neke opasne i štetne materije nad teritorijom Srbije? Zašto nadležni ne odgovore na ovo prosto pitanje i razveju sve teorije zavere?

Kako Agencija za lekove može da odobri ispravnost bilo koje nove vakcine za nekoliko dana kada je ranije trebalo godinu ili dve da bi se utvrdila zdravstvena bezbednost nove vakcine? Kako je moguće da „Torlak“ proizvodi domaću vakcinu protiv sezonskog gripa koja je zabranjena za mlađe od 18 i starije od 65 godina i o čemu se tu radi?

Zašto država pomaže otvaranje novog rudnika jadarita u Loznici iza koga stoji po zlu čuvena strana multinacionalna kompanija „Rio tinto“ koja je svuda po svetu iza sebe ostavila ekološke katastrofe?

Zar je normalno da Vlada i dalje subvencioniše strane firme usred ove pandemije dok domaći privrednici i preduzetnici propadaju, otpuštaju radnike i zatvaraju svoje radnje?

Zar je moguće da su ministri za koje je dokazano da imaju lažne fakultetske diplome i plagirane doktorate još uvek na državnim funkcijama?

Ne odnosi se ovo samo na sadašnju vlast. Da li su nas pitali kada su ukidali redovno služenje vojnog roka? Da li su nas pitali da li želimo proporcionalni izborni sistem u okviru koga ne možemo da glasamo za kandidate za narodne poslanike i odbornike po imenu i prezimenu? Da li su nas pitali kada su ukidali direktan izbor za gradonačelnike i predsednike opština? Da li su nas pitali kada su povlačili tužbe protiv NATO agresora za ratnu odštetu?

Kako je došlo do toga u Srbiji više nema neposredne demokratije, nema mogućnosti da direktno odlučujemo o najvažnijim pitanjima, a posebno u vezi sa zaštitom zdravlja i životne sredine od kojih nam zavise životi?

Previše smo se opustili kao građani koji su nosioci suvereniteta i koji bi trebalo da su po Ustavu i zakonu oni koji odlučuju o svemu. Pošto ovde odavno nema slobodnih i poštenih izbora, a ni referenduma kao oblika direktne demokratije, moramo da se zapitamo kuda nas vodi ovakav politički sistem i da li više bilo šta može da promeni obična smena vlasti?

Za ovih 30 godina od obnove višestranačja nagledali smo se raznih promena vlasti a korumpirani sistem je uvek ostajao isti. Više nije dovoljna smena vlasti iako je ona preduslov za bilo kakve promene u Srbiji.

Sada nam je potrebna promena kompletnog nakaradnog, korumpiranog i nedemokratskog sistema, koja znači obnovu participativne i neposredne demokratije, krivičnu, finansijsku i imovinsku odgovornost za svako kršenje zakona funcionera na vlasti, lustraciju – zabranu obavljanja javne funkcije za sve one koji su ogrezli u kriminal i korupciju, preispitivanje svih diploma i doktorata zaposlenih u javnom sektoru, zeleni patriotizam i zaštitu životne sredine u vrhu političkih prioriteta, nove lokalne politike u kojima će građani odlučivati o svemu što se tiče javnog interesa…

Sve ovo nije moguće sa potrošenim i kompromitovanim starim političkim elitama koje to nisu uradile za tri decenije koliko su na političkoj sceni. Potrebna nam je smena političkih generacija, pozitivna selekcija ovde u Srbiji, povratak najboljih stručnjaka iz inostranstva, strogo kažnjavanje svakog novog pokušaja nezakonitog bogaćenja na funkciji, stavljanje obrazovanja, kulture i zdravstva na mesta koja zaslužuju, vraćanje pravih vrednosti na pravo mesto.

Moramo da se trgnemo, probudimo, pokrenemo, organizujemo i uzmemo stvari u svoje ruke, vratimo državu narodu, obnovimo demokratske vrednosti, procedure i institucije, kako bismo se ubuduće mi pitali i odlučivali kako ćemo živeti u svojoj zemlji.

(Direktno)