„Ko ne poludi u Srbiji, taj stvarno nije normalan!“

• I.K.
• >Categories: TEMA DANA
• Tags: albanski, aligncenter, američki, američkih, Angela Merkel, Beograd, beogradu, bomba, čovek, crkva, crnog, čuvar, dobro, događaj, dokaz, drugi, Đinping, Evropi, evropski, gigant, godina, govori, javnost, javnosti, jednoglasno, jednostavno, kada, kardinal, Kinez, Kinezi, kontrola, kosova, Kosovo, ličnost, malo, mane, mesto, Mira Marković, moći, moguće, možda, najveća, naroda, naučni, navijač, navijači, ne može, nemačku, nemoguć, nemoguće, noga, norma, normalan, Novosti, odnos, opozicija, padaju, pokušava, poštovanje, pozicija, predsednik, predsednika, premijera, prijatelj, priznati, program, put, razvija, reakcije, RS, ruski, simbol, simboli, smatra, sredstvo, Srpske, srpski, stvari, sveta, tok, traži, trg, trgovina, uslovima, Vari, važno, veliki, videti, vladimir, vlas, vreme, Vučić, Vučića, zemlje, zemlju, žena, živ, žive, žute
• 20. juna 2016.

Indukovana šizofrenija je zgodno sredstvo za baratanje širokim narodnim masama, pitajte ove koji se bave NLP (neurolingvistic programming).

Dok se u Evropskom parlamentu otvara izložba o kardinalu Alojziju Stepincu, posle koje će uslediti i naučni skup koji za cilj ima njegovu beatifikaciju, reakcije srpske javnosti bile su začuđujuće tihe. Šta je za nas Stepinac kao svetac, kad je Crkva u koju se kunemo – EU? Srpski Očenaš je „Srbija sa evropskog puta ne skrenuti“, i „EU nema alternativu“. To nikako ne znači da će Srbija morati da uđe u NATO, javljaju pojedini mediji danas, da bi već sutradan osvanula vest da je za zemlju poput Srbije jednostavno nemoguće da ne bude u NATO ako želi u EU.

Srbija je izložena već dugi niz godina permanentnom psihološkom ratu, što bi se savremenim jezikom tačnije moglo definisati kao kontrola uma – simbolički, Srbija je kao podeljena ličnost: Nikada nećemo priznati Kosovo, a naša najveća prijateljica, Angela Merkel, ovih dana poručuje da Srbija ne može u EU ako ne uradi ono što se od nje traži, iako, kako javljaju naše novine već sutradan – niko od Srbije ne traži priznanje Kosova.

Zapadne sile ruše Vučića, ali ne – u stvari, niko ne dobija toliko komplimenata od Zapada kao Srbija. Ipak, ako Skot i Devenport opet preteraju u uređivanju Srbije, možda premijer promeni „Očenaš“ i okrene se ka istoku? Čeda Jovanović koji se preporučuje za ministra, ovih dana izjavljuje da Vladimir Putin pokušava da sastavi srpsku vladu, dok premijerovi najglasniji čuvari u specijalnim TV emisijama dokazuju koliko proameričkih agenata sedi u premijerovoj blizini. Sve u svemu, izbušeni smo kao švajcarski sir.

Nije neumesno poređenje da sve to liči na onu vežbu „Lezi, dig` se, ustaj, sedi!“

Jer, Srbija se ovih dana vrtela oko žute patke, mitinga i kontramitinga, oko navodnog rušenja premijera i geostrateškog značenja smera u kome putuju patka i kontrapatka.

Očenaš Evropi, međutim, skladno mrmljaju svi pačići mali. I vlast i opozicija zalažu se za EU apsolut, pa čoveku koji još uvek nije poludeo od svega što nam se servira, nije uopšte jasno zašto onda postoji tolika uzajamna mržnja – kad i jedni i drugi žele da nas odvedu na isto, unosno, mesto, gde se peva Oda Radosti? Tamo gde upravo traje izložba posvećena kardinalu Stepincu, i gde se to smatra normalnim, i gde će pod istim uslovima, jednoga dana, kada i Srbija bude bila ravnopravni član EU, moći da se organizuje izložba na temu, na primer, bombardovanja SRJ 1999. godine, ili na temu Trgovina srpskim organima na Kosovu? Ili, možda, i neće moći?

Ali, ako je u Srbiji zamorna tema Stepinac, ili tema Kosovo, može se to svetilište malo jasnije videti i na temu ovog fudbala. Evropsko prvenstvo u fudbalu mnogo govori o Evropi danas, o njenim standardima, i o rajskom vrtu koji nas čeka. Albanski navijači razvijaju gigantskog dvoglavog crnog orla i poručuju da je Kosovo Albanija, ali evropski mediji se jednoglasno upinju da dokažu da ruski navijači kvare sreću evropskog fudbalskog i svakog drugog raja.

Za to vreme, u Srbiju je došao predsednik Kine, Si Đinping, i to je nesumnjivo veliki i dobar događaj koji budi nadu da možda i nama, malo, može i da krene. Sa druge strane, ne može normalan čovek a da ne primeti kako su Kinezi koji žive u Beogradu, okačili ispred Bloka 70, gde imaju radnje, ogroman transparent dobrodošlice svom predsedniku. Poštovanje vlastite države je, možda, važno za sreću naroda koji u njoj žive. Ili, možda i nije?

Koji su planovi kineskog predsednika da dođe baš u Srbiju, a ne u Italiju ili u Nemačku, zasada spadaju u domen spekulacija, ali bi bilo nepošteno ne pomenuti da u ovom trenutku trijumfa zbog dolaska predsednika Kine u trodnevnu posetu Srbiji, nekog udela ima i Mira Marković. Zar nije ona prva otpočela novu etapu prijateljskih odnosa dve zemlje, i zar nije ona dovela prve Kineze u Beograd?

Dok zaista ne shvatimo šta nam se događa i u kom pravcu idemo, živećemo od patki.

KO ne poludi ovde, taj stvarno nije normalan.

(Večernje novosti)