KONAČNO POSTALO JASNO zašto je Britanija izašla iz EU- Ovaj rat je odavno planiran..
Sa udaljene osmatračnice SAD i Britanija guraju Evropu i Rusiju u rat s namerom da se izgrade duboki rovovi koji će sprečiti dalju normalnu saradnju u Evropi i omogućiti podizanje „čelične zavese“ od Baltika do Crnog mora, konstatovano je na konferenciji posvećenoj izazovima evropske bezbednosti u svetlu aktuelnih sukoba u Ukrajini.
Zajedno sa Velikom Britanijom, Sjedinjene Države nastoje da EU drže pod kontrolom i da je militarizuju kako bi postala poslušan podsistem NATO-a, upozorio je general Mitar Kovač, predsednik Evroazijskog bezbednosnog foruma, organizator konferencije „Izazovi evropske bezbednosti – stanje i perspektive“.
U tom smislu, preduzete su opsežne mere strateške kontrole vodećih država EU, pre svega Nemačke i Francuske.
NATO je, kako je rekao, 31 godinu od nestanka Varšavskog pakta, postao još agresivniji nego u prošlosti u potrazi za jeftinim resursima i novim tržištima i kroz proces nasilne globalizacije.
„Ono što je u dobroj meri začudilo svet jeste da se EU našla nespremna, da nema interesne ciljeve u tom procesu, niti može da ih afirmiše. Ponaša se kao slepi izvršilac naloga Amerike, a u dobroj meri i Velike Britanije na jugoistoku Evrope“, istakao je on.
Pored pritiska na neutralne države u Evropi, kao što su Švedska i Finska, da postanu članice NATO-a, nastavlja se sa pritiscima na Srbiju i BiH da uvedu sankcije Ruskoj Federaciji i postanu deo tzv. demokratskog sveta, podsetio je Kovač.
Uloga NATO
Prema rečima generala Božidara Force, smisao i ciljevi širenja NATO-a na istok jesu neposredni iskaz nastojanja SAD da vladaju svetom primenom svih sredstava, a posebno silom. Oni se, prema Forcinim rečima, ne mogu naći ni u filozofiji, ni u nauci, već u praktičnom postupanju i sebičnom interesu vladanja svetom.
Prvi generalni sekretar Alijanse, britanski general Hestings Ismaj ukratko je objasnio pragmatične ciljeve NATO-a: držati Nemačku pod kontrolom, isterati Ruse iz Evrope i zadržati Ameriku u Evropi.
„Zašto bi opstao NATO? Da bi ostvarili treći cilj – da isteraju Rusiju iz Evrope, jer su prva dva ostvarili. Amerika je došla u Evropu i stavila Nemačku pod čizmu“, istakao je Forca.
Srušen međunarodni poredak – sada se stvara novi
Govoreći o događajima u Ukrajini, politikolog Aleksandar Pavić naglasio je da teza da je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu, kao što je NATO izvršio agresiju na SRJ 1999 nema osnova, jer je NATO tom agresijom, i kasnije priznanjem jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti 2008. Godine, srušio međunarodni poredak.
To što sada Zapad osporava postojanje DNR i LNR i osporava im pravo da traže pomoć od Rusije, kao što osporava pravo Krimu da se vrati u Rusiju, primena je dvostrukih standarda. Ali, poenta je, prema Pavićevim rečima, u tome što je međunarodni poredak srušen.
„Mi sada ulazimo u novo vreme, gde će iz nekih rešenja na terenu proizaći novi međunarodni poredak. S tim što imamo problem što na strani agresora, zapadnih sila, ne postoji nikakvo interesovanje da se poštuju međunarodni standardi i to je ono što je najopasnije“, smatra Pavić.
Energetska bezbednost Evrope ugrožena ponašanjem SAD
Novinarka Jelica Putniković govorila je o ekonomskim aspektima aktuelne krize. U eri globalizacije i međunarodne trgovina, gde dešavanja (bilo pozitivna ili negativna) na jednom tržištu lančano izazivaju poremećaje širom planete manipulacija energentima, postala je, kako je rekla, moćno oružje, kojim imperijalistički nastrojeni političari pokušavaju i, nažalost, uspevaju da upravljaju ne samo evropskim već i svetskim energetskim tokovima.
„I pre rata u Ukrajini evropska bezbednost je ugrožena jer su evropski političari dozvolili da im zvanična politika Vašingtona diktira od koga će ubuduće kupovati energente: prirodni gas, sirovu naftu, pa čak i ugalj i nuklearno gorivo, da im određuju hoće li im partneri u gradnji nuklearnih elektrana biti ruska ili neka zapadna kompanija. Na prvi pogled se čini da je reč o politici SAD prema Rusiji ali, ugrožavanjem energetske bezbednosti Evrope američki političari pokušavaju, i na žalost po Evropljane, uspevaju da naude evropskim ekonomijama, razvoju evropskih država, a posledično i standardu i boljitku građana“, kazala je ona.
Kako će se energetska kriza razvijati, hoće li se predstojeće zime Evropa smrzavati bez ruskog gasa, nafte i uglja teško je prognozirati, dodaje Putnikovićeva.
„Geopolitička mantra da se kupovinom ruskih energenata finansiraju ruska dejstva u Ukrajini za sada ima malo kritičara. Svojevrstan glas razuma u ovom horskom napadu na ruske energente dolazi od mađarskog premijera Viktora Orbana, koji Evropu i svet upozorava da neće da se, na štetu mađarskih građana i privrede odrekne uvoza ovih strateških sirovina iz Rusije“, navodi ona.
Pred Evropom je, kaže Jelica Putniković, odluka da se ozbiljno pozabavi svojom energetskom bezbednošću, a to pitanje mogu rešiti samo ako donesu geopolitičke odluke zasnovane na interesu svojih građana.
Medijski rat i rusofobija – oružje Zapada
U osvrtu na medijski rat između Rusije i Zapada, sociolog Slobodan Reljić ocenio je da su mediji u Ukrajini korišćeni su na isti, već oprobani način, kao i tokom jugoslovenskog građanskog rata, iračkog rata, u Libiji ili Siriji
„Tu su sredstva masovne komunikacije potpuno transformisana u oružje dezinformisanja. Ljudska potreba za istinom se ignoriše do krajnjih granica. Uspešnost tog metoda je bila neuporedivo slabija, kada je s druge strane velika i organizovana sila kao Rusija. Učinkovitost je znatna samo na Zapadu gde je to pre svega služilo podgrejavanju histerične rusofobije“, naveo je on.
U medijskoj sferi to je samo nastavak procesa promene uloge medija u društvu, od nečega što je služilo oslobođenju pojedinca u sredstva za uspostavljanje totalitarizma, Reljićev je zaključak.
Profesor na Fakultetu političkih nauka Časlav Koprivica osvrnuo se na istorijske pretpostavke i domete evropsko-zapadne rusofobije.
„U slučaju odnosa Evrope, odnosno Zapada i Rusije, ukoliko se on posmatra u sklopu tekuće krize u bivšoj Ukrajini, istorijski duboko usađena rusofobija predstavlja osnovu za razumevanje pravljenja od bivše sovjetske republike geopolitičkog mostobrana za nastupanje ka Rusiji, kao što i, s druge strane, upravo iz okvira višestoletne tradicije evropske antiruske ksenofobije treba tumačiti totalni propagandni rat protiv Rusije koji je Zapad otpočeo 24 februara ove godine“, rekao je Koprivica.
(Sputnjik)