KORONA RUŠI EKONOMIJU: U EVROPI SVE VEĆI HAOS- SVE ZAKLjUČANO, REŽIMI GUŠE PROTESTE!

Pandemija koronavirusa brzo se pretvorila u najveću svetsku krizu u skorijoj istoriji i otkada ona traje, modeli za upravljanje pandemijom se smenjuju. Prvi na kojem se insistiralo bilo je zatvoriti i blokirati sve; ipak, praksa sada pokazuje da su imali pravo i oni koji su upozoravali da takav pristup nije održiv.

Posle privremenog popuštanja restrikcija tokom leta obruč se sada ponovo steže i čak se i u Srbiji razmatra ponovno uvođenje policijskog časa. Magazin Lancet je jedan od onih koji su komparativnom analizom došli do zaključka da “lokdaun” i druge ekstremne mere, dok se nadamo da će biti pronađen lek za Covid-19 definitivno nisu održive.

Politička zloupotreba restriktivnih mera na stranu, očigledno da otvaranje i zatvaranje zemalja na smenu ne radi posao. Potpuno i trajno zatvaranje nije moguće jer bi svet doslovno stao i već je ogroman broj ljudi ostao bez posla kada su nacionalne ekonomije u prvom talasu počele da se urušavaju.

Sa druge strane, jedina zemlja koja je pokušala suprotan pristup (koji je, ako ništa, dosledan i ne igra sa svojim građanima tu sada već vrlo omraženu igru zatvori-otvori-zatvori) neprekidno se nalazi na meti žestokih kritika čija se suština svodi na isto – Švedska je, navodno, pustila svoje građane da umiru jer je oklevala da uvede stroge mere i stavi sve pod ključ.

Jedina istina u tome je da nema nikakvih dokaza da je švedski pristup išta manje ili više efikasan od bilo kog drugog i da će zaista tek sa određene vremenske distance biti moguće utvrditi kako je bilo najmudrije upravljati krizom, ali dostupna istraživanja zasad pokazuju da stroge mere ne vode ničemu većem od dodatnog ruiniranja ekonomije i dodatnom opeterećivanju građana.

Novi pristup koji je delimično testiran u zadnjim nedeljama i mesecima u određenom broju zemalja Evrope (čak i u Crnoj Gori) podrazumevao je selektivno zatvaranje delova zemlje – odnosno onih oblasti koje prete da se pretvore u nova žarišta, ako to već nisu. Taj sistem očigledno nije doneo očekivane rezultate pošto su te iste zemlje proglasile – ili su na putu da to učine – policijski čas na nacionalnom nivou.

Tako smo se vratili na početak. Štaviše, broj zaraženih i preminulih sada je višestruko veći nego u prvom talasu.

Poslednje informacije koje stižu iz Evrope su da će uvedene mere i one koje se očekuju u narednim danima trajati mesecima. U velikom broju evropskih država već je uveden ili se uvodi delimični “lokdaun”. U nekim zemljama je bilo protesta zbog novih mere, a neke zemlje pokušavaju da se masovnim testiranjem bore protiv korone.

U Francuskoj, gde je od koronavirusa od početka epidemije umrlo 44.246 ljudi, takođe se upozorava da će mere trajati neko vreme i da stanovništvo treba da se navikne da „dugoročno živi sa virusom“.

U toj zemlji su tokom vikenda održani protesti protiv tih mera. Skupovi su u subotu održani u Marseju, Nantu, Strazburu, Nici, dok se u Bordou oko 300 katoličkih vernika okupilo ispred gradske katedrale zahtevajući nedeljne mise.

U Nemačkoj je potvrđeno novih 10.824 slučajeva koronavirusa, a nemačka savezna vlada i njene države razmatraju nove restriktivne mere protiv korone da zaustave skok obolelih. Kancelarka Angela Merkel i premijeri 16 nemačkih pokrajina bi trebalo danas da se sastanu i razmatraju o novim merama.

Nemačka je ovog meseca pooštrila mere – restorani i kafići su zatvoreni, ali su škole i prodavnica zasad otvorene.

Kao rezultat, broj obolelih ne raste više eksponencijalno, ali se ni ne smanjuje.

I Velika Britanija uvela je jednomesečni karantin koji će, prema najavama premijera Borisa Džonsona, trajati do 2. decembra.

Kafići i restorani će moći da nude samo hranu i piće za poneti, sve prodavnice od nesuštinskog značaja će biti zatvorene, a ljudi će moći da napuštaju kuće iz veoma ograničenog broja razloga, među kojima je i fizička aktivnost.

Vlasti i u drugim evropskim državama ne razmišljaju o ublažavanju mera, a neke planiraju i strože mere.

U Portugalu je prošle nedelje uveden policijski čas. Građani su na protestu u Lisabonu tokom vikenda tražili slobodu kretanja, a tamošnja vlada je pozvala građane da ostanu kod kuće, sem zbog posla, škole ili kupovine.

Austrijski parlament usvojio je odluku o drugom “zaključavanju” Austrije, sa ograničenjem kretanja koje će važiti celog dana, u cilju suzbijanja širenja korona virusa.

Nove mere potpunog zaključavanja, po uzoru na proleće, počeće da se primenjuju od sutra i važiće do 6. decembra, a imaju za cilj drastično smanjenje kontakata.

Pored ugostiteljskih i hotelskih objekata, zatvaraju se i radnje, izuzev prehrambenih, drogerije, apoteka, banaka, pošta, benzinskih pumpi.

Ograničenje kretanja proširuje se na ceo dan, tako da će građani moći da izađu iz svoja “četiri zida” samo ako moraju u kupovinu najbitnijih potrepština, da pomažu nekom drugom, da idu na posao, ili prošetaju iz psihičkih i fizičkih razloga, odnosno radi šetnje kućnog ljubimca.

Italijanska vlada uvela je neku vrstu polukarantina i policijski čas u više velikih oblasti. Barovi i restorani zatvaraju se u 18 časova, kao i sportske hale, bioskopi i koncertne dvorane.

Za vikend je smanjen broj novozaraženih koronavirusom za oko tri hiljade u odnosu na prethodni dan, a nadležni navode da će narednih sedam do deset dana biti ključni da se pokaže efikasnost antikovid mera.

(Nova.rs)