KRAJ EVROPE KAKVU ZNAMO? Ovo su pet scenarija, a jedan predviđa KRAH EU
Evropska unija bi mogla da odustane od snova o političkoj uniji i da postane samo jedinstveno tržište, to proizilazi iz jednog od predloženih scenarija za budućnost Unije nakon izlaska Velike Britanije
– Potrebna nam je iskrena debata. Vreme je za vođstvo, jedinstvo i zajednička rešenja – rekao je on.
Upozorivši da se mesto Evrope u svetu smanjilo u odnosu na „rastuću Aziju“, Junker je rekao da više nije dovoljno za Uniju da bude „blaga snaga“ u svetu kada „snaga preovladava nad pravilima“ i pozvao Evropu da odgovori na izazove „kolektivnom težinom svojih pojedinačnih delova“.
Ovaj dokument ima za nameru i da utiče na deklaraciju 27 preostalih članica na samitu u Rimu gde će se obeležiti 60 godina postojanja EU.
Junker u dokumentu ukazuje na probleme sa kojima se suočava EU u egzistencijalnoj borbi usled kriza oko Bregzita,migranata i evrozone.
On ističe i to da nem znakova da ovi problemi jenjavaju.
Osim toga, treba naći balans u Uniji za koju „Mnogi Evropljani kažu da je ili previše daleka, ili da se previše meša u sve“.
Evo šta zapravo predstavljaju njegovih pet scenarija:
Scenario 1: Nastavljamo dalje
U ovom scenariju EU sa 27 članica drži se svog kursa, ali, kako Junker kaže, brzina donošenja odluka u EU „zavisiće od prevazilaženja razlika u stavovima s ciljem da se ostvare kolektivni dugotrajni prioriteti“.
Drugim rečima, donošenje odluka bi ostalo manje-više isto kao do sada.
Junker kaže da bi o 2025. godine ova strategija dovela samo do „postepenog napretka“ u ekonomiji, zaposlenju i rastu evra, dok bi u odbrani EU saradnja „bila produbljena u smislu istraživanja, industrije i zajedničke nabavke“ koja bi omogućila državama članicama da „udruže vojne sposobnosti i da povećaju finansijsku solidarnost za misije EU preko njenih granica“.
Za i protiv:
„Jedinstvo 27 država je očuvano“ ali zahteva „kolektivna rešenja“ za ključne stavke. Junker kaže da postoji rizik da u slučaju nepostojanja takvog jedinstva, Evropa neće uspeti da „zatvori rupu između obećanja na papiru i očekivanja građana“.
Scenario 2: Samo jedinstveno tržište
EU odustaje od pokušavanja da reši probleme kao što su „migracija, bezbednost ili odbrana“ i saradnja na ključnim pitanjima postaje sve bilateralnija.
Radikalno, EU takođe smanjuje regulatorno opterećenje tako što za svaki zakon koji prođe, dva ne prolaze.
Do 2025. godine ovo znači da će funkcionisanje jedinstvenog tržišta biti jedini smisao postojanja EU, olakšaće slobodni protok robe i kapitala, ali će slobodno kretanje ljudi biti otežano.
Za i protiv:
Izmenjeni prioriteti EU fokusirani samo na probleme jedinstvenog tržišta učiniće donošenje odluka „jednostavnijim“ ali će ograničiti sposobnost EU da ispuni očekivanja građana.
„Ovo će možda još proširiti procep između očekivanja i ispunjenja na svim nivoima“.
Scenario 3: Oni koji žele više, rade više
Stvoriti jednu ili više „koalicija voljnih“ da pokreću određene oblasti, kao što su odbrana, unutrašnja bezbednost, oporezivanje ili socijalna politika. Druge članice, izvan ovih koalicija „zadržaće mogućnost“ da rade više s vremena na vreme.
Do 2025. godine ovaj scenario bi mogao da stvori efikasniju odbrambenu sposobnost EU sa „povećanom vojnom spremnošću za zajedničke misije preko granica“, kao i produbljivanje obaveštajne saradnje. Države evrozone bi se dalje više integrisale u pogledu oporezivanja i socijalnih pitanja.
Za i protiv:
Junker kaže da ovaj pristup može da održi jedinstvo EU dozvoljavajući nekim državama članicama da ne učestvuju u koalicijama, ali će prava građana EU „početi da variraju u zavisnosti od toga da li žive u zemlji koja je odlučila da ‘radi više’“.
Na taj način će nastati Evropa u više brzina i procep između očekivanja i ispunjenja će se smanjivati u državama koje su odlučile da se dublje integrišu.
Scenario 4: Raditi manje, ali efikasnije
EU je odlučila da suzi svoju listu prioriteta i da efikasnije radi na njima.
Rezultat je taj da je EU sposobnija da „deluje brže i odlučnije“.
Junker daje kao primer nedavni skandal sa Folksvagenom i standardima emisije gasova i kaže da bi ovakav scenario doveo do toga da EU dobije „moć i alat“ sa zaštiti potrošače na „direktnijii vidljiviji način“.
Do 2025. godine produbilo bi se jedinstveno tržište i fokusiralo bi se na „digitalnu integraciju“ i „dekarbonizaciju“, odnosno tehnološke i ekološke projekte. EU bi se tada udaljila od oblasti kao što su zaposlenje, socijalna politika i javno zdravlje.
Za i protiv:
Tamo gde EU zaista bude delovala, to će biti konkretno i vidljivo.
S druge strnae Evropa možda neće moći da se složi odakle da krene jer, kako kaže Junker, EU ima „velike poteškoće u uspostavljanju dogovora oko toga koja oblast je prioritetna ili gde treba manje raditi“.
Scenario 5: Raditi više zajedno
Ovaj scenario podrazumeva prihvatanje da „polukuvana“ EU nije uspešna i da prelaženje na bilateralniji model neće odgovoriti na globalizovane izazove modernog doba. S toga je EU „odlučila da podeli više moći, resursa i moći odlučivanja“ među članicama.
U ovom scenariju produbiće se i ubrzati donošenje odluka i njihovo sprovođenje na nivou EU.
Do 2025. godine to će značiti da „Evropa govori i deluje kao jedno u trgovini i da je predstavljena jednim mestom u međunarodnom forumu“ i da je evropska odbrambena unija stvorena u saradnji sa NATO. Tako će EU postati svetski lider u pomoći i trgovini, a u evrozoni će postojati bolja saradnja na pitanjima oporezivanja, socijalnim i fiskalnim pitanjima.
Za i protiv:
EU deluje brzo i moćno i građani dobijaju svoja prava više zahvaljujući EU nego svojim nacionalnim zakonima.
S druge strane Junker priznaje postojanje rizika od „otuđenih delova društva koji misle da EU nema legitimitet ili je preuzela previše moći od nacionalnih vlasti“.
(Blic.rs)