KRIZNA SITUACIJA ZA IRANSKI NUKLEARNI SPORAZUM: Rusi pokušavaju da reše problem, Evropa će ubuduće delovati mimo SAD?
Nakon prvih stidljivih evropskih reagovanja na odluku SAD da se povuku iz nuklearnog sporazumasa Iranom, svega nekoliko dana kasnije čule su se mnogo jače i, po postojeći svetski poredak, potencijalno dalekosežnije poruke o potrebi da Evropa svoju sudbinu uzme u svoje ruke.
Takvu nedvosmislenu poruku je uputila nemačka kancelarka Angela Merkel, lider najmoćnije zemlje u Evropi, koja je i ranije, mada u kontekstu raspodele vojnih troškova, govorila da, kada se radi o bezbednosti, Evropa ne može više da se u potpunosti oslanja na Amerikance. Ta vremena su prošla, izjavila je ona u prisustvu predsednika Francuske, Emanuela Makrona.
Prethodno su i Merkelova, i Makron, ali i britanska premijerka Tereza Mej, kao lider zemlje koja tradicionalno ima specijalne odnose sa Vašingtonom, doživeli neuspeh u pokušaju da predsednika SAD Donalda Trampa, i lično, odgovore od napuštanja nuklearnog sporazuma.
Nakon završetka Hladnog rata, eventualna nastojanja da Evropa ostvari veću samostalnost u odnosu na SAD na globalnom nivou ograničavala su se na kratkotrajne ambicije pojedinačnih, po pravilu moćnijih evropskih država, koje nisu ugrožavale postojeće jedinstvo.
Možda najveći izazov u tome bilo je odbijanje Nemaca i Francuza da se pridruže američkom napadu na Irak 2003. godine. I pored žestoke verbalne reakcije Vašingtona, sve je tada ipak ostalo „u okviru porodice“.
Ipak, sadašnja situacija, otvara pitanje daljih koraka na koje su evropske zemlje spremne, ili koje su sposobne da učine.
Pitanje sposobnosti neuvijeno su otvorili i iranski lideri, koji su na poruke da treba sačuvati nuklearni sporazum hladno konstatovali da Evropa ima „ograničenu mogućnost“ za tako nešto.
Zasad je, međutim, pokušaj da se sporazum sa Iranom očuva jedino što Evropljani najavljuju i što mogu da učine.
Spremnost Evrope da ide i dalje od toga, i da ozbiljno pokuša da preuzme ulogu globalnog lidera – u vojnom i ekonomskom pogledu – biće uskoro stavljena na probu, kao i raspoloženja pojedinih evropskih država.
Britanija, koja napušta EU, se već zasebno trudi da svoje kompanije koje posluju sa Iranom poštedi američkih sankcija.
Možda se novi pravac može nazreti i u izjavi predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junker koji, i pored zajedničog „fronta“ Zapada prema Rusiji, sada glasno kaže da SAD pod predsednikom Trampom okreću leđa prijateljskoj saradnji i da EU, u ovom trenutku, mora da zameni SAD, „koje su kao međunarodni akter izgubile snagu i zbog toga, dugoročno, uticaj“.
ZARIF U MOSKVI SA LAVROVOM O NUKLEARNOM SPORAZUMU
Rusija i Iran će učiniti sve da bi se spasao iranski nuklearni sporazum nakon prošlonedeljne objave Vašingtona da se povlači iz tog sporazuma, izjavio je danas iranski ministar spoljnih poslova Džavad Zarif.
Zarif je, kako je izvestila agencija RIA, to rekao na sastanku sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovom.
On je dodao da je Rusija potvrdila spremnost da poštuje iranski nuklearni sporazum, prenosi Rojters.
Lavrov je uoči sastanka izjavio da je odluka Vašingtona da se povuče iz tog sporazuma stvorila „kriznu situaciju“.