Kvinta u Vašingtonu, Tači u Berlinu, Kirhbaum u Beogradu… Šta nam to Zapad sprema?
Kvinta u Vašingtonu, Tači u Berlinu, neformalni izaslanik kancelarke Merkel Ginter Krihbaum u Beogradu, predsednik Aleksandar Vučić u povratku iz Moskve, Sabor SPC bez predloga, ali protiv…to je najnovija „scenografija“ za kosovsku dramu, koja je, nema sumnje, veoma visoko na zapadnoj agendi poslova koje treba dovršiti.
Srbija u liku šefa države takođe smatra da je problem Kosova potrebno rešiti, zarad budućih generacija, kompromisom, ali ne tako da Priština dobije sve, a Beograd izgubi sve.
Politički direktori za Zapadni Balkan pet zapadnih zemalja – SAD, Nemačke, Velike Britanije, Francuske i Italije – održali su konsultacije o finalnoj fazi dijaloga Beograda i Prištine, koji bi trebalo da se održi narednih meseci i da rezultira sporazumom o normalizaciji odnosa.
Prema nezvaničnim informacijama, formula na kojoj bi se temeljio sporazum je: „Kosovu UN, Srbiji EU“.
Pažnju privlači jedno od načela, koja su, prema izveštajima medija, utvrđena, a to je: „bolje nikakav, nego loš sporazum“ dve strane.
Loš sporazum bi, prema nezvaničnim tumačenjima, bio podela Kosova, a što bi značilo stvaranje nečeg poput Republike Srpske.
Srpska pravoslavna crkva takođe se protivi podeli Kosova, mada njen stav treba shvatiti kao konsultativan, budući da crkva ne bi trebalo da se bavi državnim pitanjima, ali ga crkva iznosi imajući u vidu, svakako, uticaj koji ima u narodu.
Predsednik Vučić razgovarao je minulih dana s predsednikom Vladimirom Putinom, od kojeg Srbija očekuje ne samo principijelnu podršku, koja uključuje mogućnost da potegne veto u Savetu bezbednosti UN u slučaju neke rezolucije nepovoljne po interese Srbije, već i da svoju poziciju, s gledišta međunarodnog prava, iznosi u svim međunarodnim insitucijama i organizacijama.
Šta je i dokle Rusija spremna – nije poznato.
Krihbaum, ili Merkelin „jastreb“, nije prvi put u Beogradu, a sada dolazi neposredno posle razgovora kancelarke sa Hašimom Tačijem, kojem je prenela da svi sporazumi postignuti u Briselu moraju biti ispunjeni.
On je poslednjih godina više puta boravio u Beogradu, kao „glasnik“ Bundestaga odnosno onoga što Nemačka očekuje od Srbije kako bi joj dala „zeleno svetlo“ za članstvo u EU.