LAZANSKI OTKRIVA: VELIKA BITKA SE VODI U SRBIJI, VLADA SRBIJE DONELA ODLUKU…
Piše: Miroslav Lazanski
Deo javnosti opravdano je uzbunjen, BIA je objavila da su neki pojedinci, neki političari i neke nevladine organizacije u Srbiji u neovlašćenim kontaktima s „inofaktorom”. To „inofaktor” vam je stari naziv iz vremena SFRJ, naziv koji obuhvata strane ambasade, strane obaveštajne službe, strane političare…
Dakle, u lepezi druženja sa strancima, ako ste neko i nešto u Srbiji, imate neovlašćeni kontakt s inofaktorom i ovlašćeni kontakt. Ovlašćeni kontakt jeste situacija kada mi inofaktoru želimo da namestimo igru, odnosno podvalimo podatke preko jednog od nas koji kao radi za njih, a zapravo radi za nas. To je vrlo suptilna igra, jer treba pažljivo motriti kada onaj koji radi za nas, a tobože radi za njih, stvarno i počne da radi za njih, odnosno za sebe.
Pre više godina supruga vojnog atašea jedne velike zapadne države, članice NATO-a, volela je da izlazi po fensi mestima u Beogradu. Naravno, to nije promaklo budnim očima naših vojnih službi i odmah je angažovan jedan mladi poručnik da se zaljubi u nju. Planula je obostrana ljubav, usledili su ručkovi i večere po hotelima i motelima, poručnik se trudio da opravda poverenje i države i službe, njegova nova prijateljica bila je oduševljena, a služba je sve detaljno snimala i beležila.
Posle tri meseca mukotrpnog i vrednog rada i službe i poručnika, jedan od šefova službe pozvao je suprugu vojnog atašea na ručak i predložio joj da snimi neke dokumente iz sefa njenog supruga. Na njeno pitanje zašto bi ona to učinila, naš je oficir izvadio iz koverte snimke „druženja” po hotelima i motelima. Gospođa se počela grohotom smejati i našem zabezeknutom oficiru objasnila da njen suprug obožava da gleda njene snimke „druženja”…
Srbija je zemlja čudesa kada je u pitanju obaveštajni rat. Koji traje, koji na ovim prostorima, zapravo, nikada nije ni prestao. Jedan naš opozicioni političar je posle svakog svog boravka u inostranstvu telefonom zvao američku ambasadu da im podnese izveštaj šta je tamo radio i sa kim se sve sretao. Ovi iz ambasade su u prvo vreme mislili da ih provocira, pa posle da je možda lud, da bi mu na kraju rekli da sve što on želi da im ispriča, oni već znaju. Koliko puta je pohodio američku ambasadu pogledajte na „Vikiliksu”…
Pre dve godine u jednom društvu podoficira naše vojske upoznao sam zastavnika, neka se ovde zove Đura, koji je radio na jednom našem strategijskom vojnom objektu i istovremeno bio je član vojnog sindikata. Društvo oko Đure šalilo se sa Đurom da stalno ide na ručak sa pomoćnikom vojnog atašea SAD u Beogradu. Zastavnik Đura, sa strategijskog vojnog objekta istovremeno i član vojnog sindikata, i američki potpukovnik pajtaši. Idu po ručkovima. Razgovaraju valjda o pecanju.
Kada sam Đuru upitao da li je o kontaktu obavestio svog starešinu, on se nasmejao, kao „ma to je bez veze”. I svi ostali su se smejali mom pitanju. Kada sam o tome na televiziji nešto spomenuo, samo natuknuo pazeći da ne navedem pravo ime zastavnika Đure i mesto gde Đura radi, sledećeg dana je vojni sindikat izdao jedan prizeman i uvredljiv pamflet protiv mene, prepun uvreda i budalaština.
A moje spominjanje Đure trebalo je da ih samo upozori da se distanciraju od takvih likova koji će ih, u krajnjem slučaju, kompromitovati i kao sindikat ali i njihove zahteve. Radi informacije, zastavnik Đura je ubrzo zatim otišao iz vojske i odselio se u Nemačku. Sindikat nije našao za shodno da prizna da sam bio u pravu.
Od države SFRJ, gde je sve bilo tajna, do današnje situacije u toj oblasti bezbednosna kultura naših građana radikalno je opala. Naše društvo sada kao da većinski razmišlja da u Srbiji nema nikakvih tajni. Neki naši političari spominju svemirske satelite koji sve vide i sve snimaju, a zaboravljaju, ili ne znaju da Izraelci HUMINT operacijama, a HUMINT operacije su akcije sa ljudima špijunima, špijuniraju Amere, isto tako i Ameri njih, Francuzi Nemce i obrnuto.
Da SAD obaveštajne podatke visokog nivoa dele samo sa Velikom Britanijom, Australijom i Novim Zelandom, a one najvišeg nivoa ne dele ni sa jednom savezničkom zemljom. A naš je nekadašnji ministar spoljnih poslova ukinuo ubrzo posle 5. oktobra 2000. godine diplomatsku šifru, jer zaboga između naše zemlje i naših zapadnih prijatelja nema više tajni. Zar nije ukinuta i SID, odnosno obaveštajna služba Ministarstva spoljnih poslova. Zašto? Da li se sećamo ko se u Ministarstvu odbrane Srbije tih godina zalagao da naše nebo čuvaju borbeni avioni iz Bugarske, Mađarske, ili Rumunije?
Srbija je danas poprište žestoke bitke za srca i umove naših građana kako bi Srbija napustila status vojne neutralnosti i pristupila NATO-u, čime bi propao navodni pokušaj Moskve da se ovaj deo Balkana „finlandizuje”. Ko to ne prepoznaje ili je politički slepac, ili je glup, ili je izdajnik. Jer, analitičari u BIA su ovu zapadnu operaciju, kodno ime „Matriks-2”, na vreme razotkrili, pa je članovima Vlade Srbije i preporučeno da što manje koriste mobilne telefone, dok važniji razgovori ubuduće moraju da se vode isključivo u „tenk-sobi”.
(Politika)