LAZANSKI: SITUACIJA JE GORA NEGO 2004! EVO ŠTA BI KFOR URADIO DA ŠIPTARI OPET NAPADNU (VIDEO)
Na KiM se malo šta promenilo od 17. marta 2004. i pogroma nad srpskim stanovništvom koji se na taj dan dogodio. Primarna uloga Kfora bila je da zaštiti Albance, a uloga međunarodnih snaga nikada nije promenjena, niti redefinisana.
U emisiji „Na nišanu Lazanskog“ Milica Đurđević Stamenkovski, potpredsednica i jedan od osnivača Srpskog sabora Zavetnici i Jan Ivanuša, potpredsednik Slovenačke nacionalne stranke, govorili su o mogućnosti da se ponovi martovski pogrom Srba na Kosovu i Metohiji iz 2004. godine i o pasivnosti NATO-a, kao i o tome šta se promenilo za 20 godina.
U emisiju se telefonom uključio i novinar Živojin Rakočević, direktor Doma kulture u Gračanici.
Ivanuša se u Beogradu našao kao gost Zavetnika koji su, kako Đurđevićeva kaže, na godišnjicu pogroma iz 2004. organizovali međunarodnu konferenciju pod nazivom „Kosovo i Metohija u novoj Evropi“.
„Neposredan povod za konferenciju je inicijativa koju su pokrenuli italijanski parlamentarci, političari i intelektualci, a koji su za kratko vreme prikupili više hiljada potpisa italijanskih građana i predali peticiju Vladi i Parlamentu u Rimu, sa zahtevom da njihovo državno rukovodstvo preispita odluku koju je donelo 2008, kada je priznalo takozvano Kosovo“, objašnjava Đurđevićeva.
Apel da Italija preispita priznanje kosovske nezavisnosti jeste, dodaje ona, novi talas u Evropi, a slična situacija je, prema njenim rečima, i u Češkoj i Sloveniji. I u Češkoj su građani potpisivali peticiju u kojoj se zahteva da njihova zemlja povuče priznanje nezavisnosti KiM.
Konferencija je, kaže Đurđevićeva, organizovana sa ciljem da se pokaže da je Srbija most između suverenističkih stranaka, čija moć jača širom Evrope i Rusije.
Slovenačka nacionalna stranka je još 2008, kada se u slovenačkom Parlamentu glasalo o priznavanju nezavisnosti Kosova, bila protiv toga, naglašava Ivanuša.
„I danas isto mislimo. Dobre odnose sa Srbijom imamo već decenijama i nadamo se da će tako i ostati. Postoji novi putokaz, nova smernica za to da se priznanja Kosova ponište, jer su se sada svi stavovima povukli unazad. Španija je u međuvremenu dobila problem sa Katalonijom. Jasno je da sada treba biti pametan i odlučan u zahtevima za povlačenje priznanja. Videćemo kako će proći evropski izbori u maju, ali nadamo se nekim novim idejama i nekim novim snagama koje bi to omogućile“, smatra Ivanuša.
Može se reći da se na Kosovu i Metohiji malo toga suštinski promenilo od 17. marta 2004, kaže Rakočević, jer od tada nije promenjena, niti je jasno definisana uloga Kfora i NATO-a.
„Nikada nije rečeno koga bi, posle svega što smo videli i doživeli, oni trebalo da zaštite. Oni su primarno došli da pomognu Albancima, da ih zaštite i na toj matrici, na toj floskuli, može se sada slobodno reći, nekoj vrsti ideologije ili koncepta, oni su ostali do dana današnjeg i uopšte se ne može govoriti da bi oni praktično u određenom trenutku mogli da upotrebe silu i da zaustave eventualno nasilje nad Srbima“, kaže Rakočević.
Nezadovoljstvo kod Albanaca danas je veće nego 2004, jer je i 1999. i 2004. u vođstvu kosovskih Albanaca bilo više demokratskog potencijala, dodaje on. Tu se nalazi permanentna opasnost, jer se sadašnje rukovodstvo kosovskih Albanaca sastoji od ljudi koji su proizvodili haos ranijih godina. Na tom haosu je današnja albanska politička elita na KiM stvorila svoja bogatstva i međunarodni uticaj.
Kosovski problem je gotovo neprimetan u slovenačkim medijima, kaže Ivanuša.
„Moram priznati da sam danas i juče upoznat sa nečim što nisam znao. Nisam znao da je bilo toliko nestalih. Kada sam video sve te slike (u Spomen-sobi kosovskih žrtava), nisam mogao da verujem da je tako nešto uopšte moguće na području Evrope. To nije normalno. Sve te majke koje sam video… Bio sam u šoku“, kaže Ivanuša, koji je zajedno sa drugim učesnicima konferencije posetio Spomen-sobu žrtava sa KiM.
Decembra prošle godine Ivanuša je bio član delegacije, na čelu sa slovenačkim ministrom odbrane, koja je posetila slovenački kontigent na KiM; 350 slovenačkih vojnika raspoređeno je u Prištini i u Peći, a jedan slovenački odred čuva i manastir Dečane. Prema Ivanušinim rečima, slovenačke vojnike dobro su primili i Albanci i Srbi.
Vojnici su obučeni, kaže Ivanuša, jedino za razdvajanje strana na demonstracijama, ali pitanje je šta će se dogoditi ako neko počne da puca, kaže on.