Lazanski: U kojoj ćemo mi to biti brzini Evropske unije?
„Evropa uviše brzina” hladan je projekat, onusebi automatskinegira osećaj zajedničke odgovornostiza zajedničke poduhvate
Piše:MiroslavLazanski
U vreme Drugogsvetskograta Velika Britanija je, posebno uprve trigodine, zavisila od ekonomske ivojne pomoći Amerike.
Pomoć je dostavljana brodovima, a tisutrgovačkibrodovibiliprioritetna meta nemačkihpodmornica. Radilakše odbrane brodovisubiligrupisaniukonvoje koje suštitilirazaračiifregate. Do određene tačke u Atlantikukonvoje supratili američkiikanadskiratnibrodovi, da biihzatim preuzimali Britanci.
Sveto pravilo plovidbe tihtrgovačkihbrodova uDrugomsvetskomratubilo je da konvoj plovibrzinomnajsporijegbroda. Inače nije konvoj.
Solidarnosti osećaj odgovornosti. Zahvaljujućiitoj takticisaveznika, Nemcima nikada nije uspelo da prekinusnabdevanje Velike Britanije preko Atlantika.
Drugisvetskirat odavno je završen, a Nemcikao da posle toliko godina, ipak, žele da potope najsporije brodove ukonvoju, kojise sada zove Evropska unija. Naime, najnovija formula za preživljavanje EU jeste „Evropa uviše brzina“.
Što bise reklo, da će Nemci, Francuzi, ItalijaniiHolanđanida plove najvećommogućombrzinom, a ostalikoliko ikako mogu. To upraksiznačida nema konvoja ida je to početakraslojavanja Evropske unije na moćne inemoćne. Istina, nema opasnostiuvidunemačkihpodmornica, pojedinačnihiliučoporu, alidanašnje opasnostidruge suvrste.
„Evropa uviše brzina” hladan je projekat, onusebi automatskinegira osećaj zajedničke odgovornostiza zajedničke poduhvate. Taj projekatvraća EUna nivo ekonomske zajednice, eventualno ibirokratske, alito zaustavlja formiranje jače političke zajednice.
U drugoj polovini 20. veka Evropljanisupopraviliposledice svogbezumlja izprve polovine veka. Evropska ideja je Evropljanima, bez obzira na sve rovove i jazove kojisuihdelili, obećavala jedanhorizontnade. Napore usmisluintegracije obezbedio je ikraj Hladnograta, istorija evropskogujedinjavanja od 1950. do danasdavala je određene razloge za optimizam.
Doduše, skepticisuupozoravalida će širenje EUdovestiido razvodnjavanja EU. No, sada imamo formulu „Evropa uviše brzina“ eufemističkizamotanuu „izdiferenciranuintegraciju“, a sve podizgovoromda se evropskikaravan održina okupuida se pritomne izgubina putu. Cinikbirekao: „Putuj igumane…“
Evropska unija se suočava svelikimizazovima izadacima, odmigrantske krize do odnosa sa RusijomiKinom. Ona istovremeno, baremdeklarativno, želida se proširiiprodubi.
Mora da postavisvoj odnossa SADtako da izdržiprobubudućnosti.
Mora da pružirukuRusijikao partneru, da bude sposobna kako za saradnju, tako iza rivalstvo s JapanomiKinom. A mora ida pomogne zemljama Balkana koje kasne urazvoju ekonomije za starom Evropom.
Usvetukraja američke hegemonije EUmora da se održava izmeđusila itržišta, alida čuva Ameriku oddva večita iskušenja njene istorije: arogancije moćiisklonostika izolacionizmu.
EUmora da uvreme globalizacije spasava po svakicenuisvojuvarijantukapitalizma.
Samo jedansocijalno obuzdanikapitalizam, samo kapitalizamsa ljudskimlicem, može da se nada da će bititrajno političkiprihvaćen.
Da liga zvali „socijalnomtržišnomprivredom“, ili „trećimputem“, usvakomslučajusvakoj privrednoj delatnostipotrebno je da bude zasnovana na društvenoj odgovornosti. Naravno, beztržišta je sve ništavno, alitržište ne sme bitisve.
Samo socijalna država činiglobalizacijupodnošljivom. UBriselusugodinama tvrdilikako suzamislilimodel EUkoji je prikladanza budućnost: ne na ukidanje starihiponosnih evropskihzemalja, aliuzprevazilaženje nacionalnihdržava.
UslučajuPoljske vidimo kako to izgleda upraksi. Varšava, pa iBudimpešta, ne prihvatajuto prevazilaženje nacionalnihdržava.
Nemačka je ideja da nacionalne suverene teritorije, a to sudržave, nemajuvećiznačaj nego što je to uobičajeni administrativniznačaj oblastisutvrđenimpoštanskimbrojem.
Nemcismatrajuda se samo tako može prevazićii okončati 1.000 godina borbiisukoba na evropskomtlu. Poljacine dele takve ideje.
Nemcimožda mogu, silom ekonomije, da skoro sve u Evropiubede uispravnosttakvihsvojihideja, aliPoljake neće moćida ubede.
Ostaje imsamo da opetnapadnuPoljake, da pošaljupodmornice na Atlantik, lukavi Englezikao da sunešto većpredosetili, pa beže iz EU, doksuRusivećnapravilizgradu – kopijuRajhstaga ivežbajupenjanje na njene krovove.
Isada se Nemcičude izgražavaju. A upravo je velikiGete na krajudrugogdela svog „Fausta“ za svog junaka, koji je večno lutao inešto tražio, rekao: „Taj je nešto inaučio“.
O da, ukojoj ćemo mito bitibrzini Evropske unije? Ako konvoja uopšte ibude.
(Politika.rs)