Migrantska ruta preko Bosne nije slučajna: SRPSKA SPREMNA DA SPREČI OPASAN PLAN ZAPADA
Migranti ne govore da žele da ostanu u BiH, ali im je tu bolje nego u Avganistanu ili Siriji, odakle dolaze, pa zato Dodik pretpostavlja da je namera jednog dela njih da ostanu. Predsednik RS je svestan da neko spolja pokušava da promeni tu vrlo nepovoljnu strukturu stanovništva u Republici Srpskoj, u kojoj je 87 odsto Srba.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik predložio je da Bosna i Hercegovina zatvori granice za migrante koji u nju sve više pristižu od početka ove godine, ocenivši kako ni zemlja ni njeni entiteti nemaju kapaciteta da se nose s mogućim prilivom hiljada novih migranata.
Nema stihije, sve je planirano
„Uradićemo sve da zaštitimo dosadašnji način života. Ne želimo promene strukture stanovništva i preduzećemo sve mere kako bismo zaštitili imovinu i ljude“, istakao je Dodik posle sednice entitetske vlade koja je vanredno zasedala kako bi razmotrila rastuću migrantsku krizu.
Sve ukazuje na to da je migrantska ruta promenjena i usmerena prema Bosni i Hercegovini mnogo ranije, konstatuje za Sputnjik analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara, i dodaje da je sve isplanirano sa namerom da se Bosna i Hercegovina pretvori u novu izbegličku bazu za te, kako kaže, nesrećnike koji bi da se domognu EU.
„Dakle, ništa se nije slučajno događalo, ništa nije stihijski odrađeno. Migranti i sami govore da imaju tamo vodiče, da je napravljen plan kuda da se kreću i da ih je to do dolaska u Bosnu i Hercegovinu koštalo oko osam hiljada dolara“, napominje Kozomara za Sputnjik.
Bosna i Hercegovina je, prema tumačenju tog analitičara, odabrana zato što je nestabilno područje, država bez svog suvereniteta, kojom upravljaju ne samo OHR i EU nego i nekolicina stranih ambasada, predvođena američkom, koje odlučuju o svemu.
„Oni se pitaju za sve. Odlučuju o životu i smrti u Bosni i Hercegovini, pa tako i o smeštaju izbeglica sa Bliskog istoka. Naravno da Srpska ne može sa time da se pomiri i da neće da dozvoli da njena teritorija bude poligon ne samo za smeštaj izbeglica već i za ono što sledi“, ukazuje Kozomara.
U pitanju su različiti incidenti vezani za migrante, dodaje taj analitičar, i način života koji nije primeren ovdašnjim prostorima i narodima.
„Prirodno je da Republika Srpska pokuša da se odbrani od toga i da je u Vladi veoma ozbiljno shvaćena nadolazeća opasnost, pa je i vanredna sednica Vlade bila posvećena tome. Sednici ne samo da je prisustvovao predsednik RS Milorad Dodik nego i predsednik Narodne skupštine i najodgovorniji funkcioneri u tom entitetu“, naglašava Kozomara.
Republika Srpska je, prema njegovom tumačenju, ugrožena zato što linija kojom migranti žele da idu ka EU vodi preko njene teritorije do Velike Kladuše i dalje prema Karlovcu u Hrvatskoj, a potom ka slovenačkoj granici.
„Srpska mora da nađe način da to onemogući, da to spreči, a znamo da u mnogo jednostavnijim prilikama nije imala podršku zajedničkih organa Bosne i Hercegovine, pogotovu ne Saveta ministara. Situacija nije nimalo jednostavna, treba voditi računa o humanitarnoj dimenziji tog problema, ali pre svega o interesima građana koji žive u Republici Srpskoj“, rezonuje Kozomara.
Sarajevo nemušto, Banjaluka nema kapacitet
Rukovodstvo Republike Srpske je na vreme uočilo trend, konstatuje Kozomara, pa je zato reagovalo.
„Migranti, na, primer, u Sarajevu neće da idu u izbegličke centre već isključivo sede u parkovima u centru grada. To ne samo da je ruglo za grad nego preti opasnost i od raznih zaraza. Vlada je htela da predupredi sve te nadolazeće najavljene probleme i jasno stavila do znanja da Republika Srpska neće primiti izbeglice i da će učiniti sve da ih preusmeri na drugu stranu“, sugeriše Kozomara.
Nema nijednog konkretnog incidenta da se dogodio na ovim prostorima da bi to izazvalo vanrednu sednicu Vlade, dodaje on, već je to jednostavno želja da se predupredi opasnost koja je najavljena.
„Migranti u prvim izjavama, naravno, neće reći da žele da ostanu u Bosni i Hercegovini, ali im je ovde bolje nego u Avganistanu ili Siriji, odakle dolaze, pa zato Dodik pretpostavlja da je namera jednog dela njih da ostanu. I tu imamo primera, ali jako pojedinačnih, da su određene izbeglice pravoslavne veroispovesti iz Sirije ovde u Republici Srpskoj prihvaćene. Tu studiraju, rade, ali to je zanemarljivo mali broj ljudi. Dodik je svestan toga da neko spolja pokušava da promeni tu vrlo nepovoljnu strukturu stanovništva u Srpskoj, u kojoj je 87 odsto Srba. Mislim da on procenjuje da je namera da se promeni ta struktura, ali to je dug proces, ne može preko noći da se dogodi“, tvrdi Kozomara.
Republika Srpska teško može sama sa ovim problemom da se izbori, podvlači on, ali ne može ni da očekuje pomoć zajedničkih organa iz Sarajeva.
„U tom poslu sigurno iz Sarajeva neće imati pomoć. Srpska raspolaže samo policijom i ona može da spreči deo tih izbeglica da dođu, ali sve je gotovo nemoguće, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog konfiguracije terena ovde, koji je planinski, brdovit, pošumljen tako da oni mogu da se provuku na razne načine i da se stacioniraju kao i u Sarajevu — u centru grada u nekom parku — i da je onda zaista gotovo nemoguće te ljude pohvatati i negde ih deportovati“, smatra Kozomara.
Strah nije bezrazložan, opasnost je izvesna, napominje taj analitičar, ali se nada da će policija Srpske bar veći deo migranata preusmeriti prema Bihaću i Karlovcu, kao što su i naumili da idu.
(rs.sputniknews.com)