Mihajlo Medenica: Predaj se, Ramuš, biće ti lakše, nemoj opet da te tražimo…
Piše: Mihailo Medenica
Šok i neverica- Ramuš Haradinaj je oslobođen i verovatno već sad pakuje u koferče one hotelske sapunčiće, peškire i papuče spremajući se put Prištine.
Vučić je, razume se, sazvao ministre da hitno batale burek na pola i dojure do vlade kako bi održali još jednu u nizu istorijski vanrednih sednica, odnosno, popili kafu i razgovorili se gde će ko na prvomajski uranak, nakon čega će se obratiti medijima, onako dramski i patetično, „šokiran“ odlukom francuskog suda!
Sednica će, pretpostavljam, izgledati baš ovako:
Vučić: Nebojša ne mogu sad da te grlim, nije trenutak, bre, masni su ti prsti od bureka uflekaćeš mi sako…
Dobro, zašto odmah plačeš, majku mu?! Ajde obriši prstiće o Vulina i padni mi jedanput na grudi pa da počnemo polako…
Ministri u glas: Šta je toliko hitno, gazda, da nam nisu, ne daj bože, otvorili još neko poglavlje u pregovorima, ni sa ovima ne znamo šta ćemo, vala?!
Vučić: Ma, da je ta muka ni po jada, nego Francuzi oslobodili Haradinaja!
Ministri: Koga?!
Vučić: Ramuša Haradinaja, onog što smo ga kao tražili a ovi ga stvarno uhapsiliko da nam zaista treba, budale!
Ministri: Uf, dobro je, mi mislili opet neka zajebancija sa evropskim standardima, normama, slobodom govora i sličnim glupostima! Možemo sad da se vratimo na burek?
Vučić: Ni slučajno! U ovom tragičnom trenutku za Srbiju moramo barem pola sata da sedimo ovde, jbg, a onda konferencija za medije…
Ministri: A, o čemu sad?!
Vučić: Pa, o Haradinaju, bre! Znate ono: svetska sila i nepravda; zapad još jedanput pokazao dvostruke aršine; mi poslali onolku dokumentaciju i 200 evra za sudiju, valja se; ako sam ja mogao da vratim knjigu posle 35 godina koje je opravdanje da Francuska ne vrati Ramuša nama; nećemo dozvoliti da iko ponižava Srbiju osim nas; zar nije cenjeno i to što je Mali istrčao polumaraton i ostale budalaštine!
Ministri: Aha, ona fora da smo sad kao ljuti i razočarani, a posle idemo na ćevape da proslavimo?!
Vučić: Nije vreme za roštilj i slavlje, zapad se još jedanput poigrao s nama!
Ministri: Pa, jel da se ljutimo na njih ili kao i obično..?
Vučić: Ja ću kao da se ljutim, vi budite namršteni, sve mora da deluje kao kad smo probali, jasno! Dakle, mi smo ga hteli, prošli su izbori, kao i dalje smo ga hteli, Babić onoliko vremena proveo prevodeći dokumentaciju na francuski dok se nije ispostavilo da ne zna ni reč pa je Marjan Rističević morao ponovo da prevodi sve, ali, avaj, još jedanput se pokazalo da pravo i pravda funcionišu samo u Srbiji i nigde više na svetu!
Vulin: Mogu ja demostrativno da skočim na glavu s prozora, ionako mi neće biti ništa a delovaće super pred kamerama?
Vučić: Nije loša ideja, Acika, al nemoj ko prošli put da mi padneš na penzionera pa da moramo da ubeđujemo čoveka kako mu je zapravo porasla penzija pa se od šoka srušio…
Ako se neko od novinara zanese pa pokuša da postavi pitanje koje mu nisam rekao da postavi onda ti Nešica daje znak da skočiš i svi istrčavamo napolje pa prebacujem priču na rast BDP-a, standarda i soroševce koji su te najverovatnije gurnuli kroz prozor!
Ministri: Jel sad možemo nazad na burek, znate da Krkobabić ne može da žvaće ako se ohladi, pa…
Vučić: Nije prošlo pola sata, bre, bio bi neozbiljno da o ovako važnom pitanju kao zasedamo kraće!
Ministri: O kom pitanju beše?!
Vučić: Haradinaj, bre, Haradinaj!
Ministri: Šta s njim?! Jel se i dalje pravimo da nemamo pojma kako burazer i on prevoze tovare oružja preko Srbije i da tražimo izručenje, pa da ga ovde oslobodimo zbog nedostatka dokaza?!
Vučić: Ma, oslobođen je već, nema izručenja, odbijen je naš zahtev, zapad nas jeopet prodao kao što smo se dogovorili, a Nebojšica je bio spreman da ga dočeka na aerodromu i stavi mu „lisice“! Jel uvežbavao kako se stavljaju pa tri dana bio vezan za radijator dok nismo provalili da ga nema?!
Ministri: Al, zašto konferencija kad je već oslobođen, pa zar se nismo tako dogovorili s Francuzima i stavili lovu u kladionicu iz X u X?!
Vučić: Bože, koga ja trpim u vladi?! Konferencije se ne sazivaju da bi čovek rekao šta stvarno misli i kako jeste, već zato što ne mogu non- stop da budem kod Marića, sad valjda idu oni „Parovi“ uživo…
Ministri: Gazda, prošlo 29 minuta, da se pakujemo polako, oladi se onaj…
Vučić: Dosta više s tim burekom! Ja nisam spavao, jeo i pio već pet godina pa možete i vi malo da se žrtvujete za Srbiju i… Ne, Vuline, ne sad, bre…
Kuku, šta uradi budala, aj nek neko pogleda jel pao na glavu ili ne daj bože na nekog od prolaznika?
Stefanović: Sve je u redu, direktno na glavu, eno ga ustaje i svađa se sam sa sobom u sebi, ne brinite!
Vučić: Dobro, ajde da odradimo i tu konferenciju! Zapamtili ste: vi se mrštite iza mene, kunete sudbinu kletu a ja glasom žene nakon porođaja teram priču o svetskoj sili i nepravdi, Srbiji koju niko neće ponižavati, dvostrukim aršinima, i nemoj Dačiću ko na prošloj istorijskoj konferenciji da mi se kriješ u zadnjem redu i grickaš kiflice iz unutrašneg džepa sako, video sam te u vestima…
Idemo: namrštena lica, besni, razočarani…ma samo zamislite da ste u pekari a burek rasprodat…
(Dvaujedan)