Slobodan Milošević je u svom poslednjem intervjuu pred izručenje sudu u Hagu otkrio da čuveni Deda Avram nije tvorac ekonomskih mera koje su zaustavile inflaciju u Jugoslaviju, ai i prvi put progovorio o sinu Marku koga su optuživali da je švercovao cigarete sa Milom Đukanovićem.
– Svaki je čovek najosetljivi na decu. Te gomile laži koje oni svakodnevno emituju i pišu protiv mog sina Marka su ravne zločinu. Ako zaista kao što kažu veruju u Boga, morali bi se Boga bojati. Ja se svojim sinom ponosim. Moj sin Marko od prvog do poslednjeg dana ovog rata nosio je uniformu i oružje. Voleo bih kada bi razgovarali gde su za to vreme bili neki njihovi lider i gde su bili njihovi sinovi, i njihova deca.
Gledao sam nemačku emisiju koju su oni umontirali kako se moj sin u stvari, verovatno iza mojih leđa, sve vreme bavio švercom cigareta sa Milom Đukanovićem. Možete li da zamislite mog sina i Mila Đukanovića? – ispričao je Slobodan Milošević.
Prema njegovim rečima Marko se sa 16 godina zaposlio u Požarevcu jer nije mogao da izdrži ovde da bude sin predsednika republike.
– Nosio je gajbe sa punim i praznim flašama za jednu kafanu za 5.000 dinara mesečno. Jer je takav čovek. Posle je vozio trke za nekoliko klubova. Da li sam ja mogao da mu pomognem da vozi trke? Da ja kažem, sporo vi vozite da bi moj Marko stigao prvi. U kom monstruoznom mozgu takve optužbe mogu da se jave. Posle teške povrede kičme je napustio taj sport, zakupio neku kafanu na ivici Požarevca i otvorio diskoteku.
Mislite da sam mu ja pomogao da svako veče ima po nekoliko hiljada posetilaca? Sve što je radio radio je pred očima svih Požarevljana. Sve što ima tamo sve su mu polupali. Marko je kriv samo za jednu stvar, kriv je što je moj sin – rekao je Milošević tada u intervjuu za TV Palmu.
Govoreći o svojoj politici, Milošević je rekao da je imao previše poverenja u neke pojedince u koje nije trebalo da ima poverenja.
– Da ja ovih 10 godina nisam radio to što sam radio, ne bi oni imali gde ni da me optužuju i ne bi imali te fotelje iz kojih sada izriču olake optužbe – rekao je on.
Milošević je u tom intervjuu rekao da Hag ne priznaje i da nema razloga da ga se boji.
– Ja ne priznajem tu instituciju. To je politička institucija koja je deo tog mehanizma uništenja i rasturanja srpskog naroda. Haga se ne bojim. Savest mi je potpuno čista, mogu mirno da spavam – rekao je on.
Milošević je tada otkrio i ko je tvorac ekonomskih reformi koje su zaustavile inflaciju u Jugoslaviji.
– Mi smo krajem 1993. godine napravili jedan veliki tim ekonomista na čijem čelu je bio Nikola Stanić. On je u decembru 1993. pred samu promociju tog programa došao i rekao mi – imamo ovde jednog dobrog profesora, dobrog stručnjaka Dragoslava Avramovića. On će dobro propagirati ovaj program, hajde da ga stavimo za predsednika Saveta projekta. To sam prihvatio. On je meni bio veoma simpatičan čovek i on je taj projekat veoma elokventno branio. Ali taj program nije on napravio, već ga je napravio tim od sedamdesetak ekonomista koji je vodio Nikola Stanić – rekao je Milošević.
Prema njegovim rečima taj program je opstao zahvaljujući samo jednoj jedinoj, vrlo bolnoj, političkoj odluci koja je bila čitava suština tog programa.
– A ta odluka je glasila – nema deficitarnog finansiranja budžeta. Dakle nema štampanja novca. To je vrlo bolno za zemlju u sankcijama ali morala se zaustaviti inflacija. To je bilo bolno jer je značilo da budžet mora da se finansira iz realnih prihoda, penzije, zdravstvo takođe iz realnih izvora. To je bila politička odluka a ne ekspertska – rekao je Milošević.