MIROSLAV LAZANSKI: TAJNA PUTINOVOG CRNOG KOFERA
Piše: Miroslav Lazanski
Videli smo crnu kofer-torbu u rukama jednog člana ruske delegacije tokom posete Vladimira Putina Beogradu. U koferu je specijalni radio-uređaj pomoću kojeg je Putin u kontaktu sa specijalnom komandom ruskih strateških nuklearnih snaga, odnosno sa „Stavkom”, vrhovnom komandom ruskih oružanih snaga koja se nalazi u podzemnom kompleksu severoistočno od Moskve.
Danju i noću svetlucaju ekrani u prostorijama 300 metara ispod zemlje. Dežurna smena pažljivo prati sve što se događa na zemlji, na moru, pod vodom, u vazduhu i u kosmosu. To je „Mrtva ruka” ruskog generalštaba, sistem koji obezbeđuje ruski nuklearni odgovor čak i u slučaju da Moskva nestane u atomskom udaru.
Ako bi, dakle, Ameri prvi lansirali atomske bojeve glave na Rusiju i ukoliko bi površinski detektori registrovali nuklearni udar po Moskvi, ili ako bi došlo do prekida veze sa generalštabom, „Mrtva ruka” bi poslala signale niske frekvencije do specijalnih raketa koje bi nadletele sve ruske silose s interkontinentalnim projektilima emitujući signale za masovni atomski udar na SAD. Naime, Rusi su sistem aktiviranja raketa s atomskim glavama više oslonili na tehniku, Ameri na odluke ljudi.
Kada je u zoru 25. januara 1995. sa severozapadne obale jednog malog norveškog ostrva uzletela norveško-američka raketa „ blek-12” radi proučavanja polarne svetlosti, projektil je odmah uočen na ruskom radaru za rano upozorenje.
Norveška raketa imala je radarski odraz potpuno isti kao i američki balistički projektil tipa „trajdent”, koji se ispaljuje sa atomskih podmornica. Osim toga, raketa je dolazila iz područja gde inače vrlo često zalaze američke strateške nuklearne podmornice klase „ohajo”.
Dakle, u zoru 25. januara 1995. u ruskoj elektronskoj komandi i kontrolnoj mreži „Kazbek” proglašen je najveći stepen uzbune. General u dežurnoj smeni dobio je informaciju od operatora sa specijalnog terminala za obaveštavanje „Krokusa”, prosledio ju je „Kavkazu”, kompleksnoj mreži kablova, releja i satelita, koja čini jezgro ruske komande, komunikacije i kontrole.
General, šef dežurne smene je u trenutku zaključio da je lansirana jedna raketa, verovatno nosač ogromne elektromagnetne eksplozije sa ciljem da se ruski komandni i komunikacioni sistem izbaci iz upotrebe kao uvertira za drugi masovni američki nuklearni napad. Odnosno, kada dođe do eksplozije atomske bombe na određenoj visini stvara se i fenomen EMP – svi elektronski uređaji na određenoj udaljenosti izbačeni su iz upotrebe.
To je jedan od razloga zašto je Moskva protiv američkog raketnog štita u Poljskoj i Rumuniji. Jedna raketica lansirana iz Rumunije, ili iz Poljske, sa efektom EMP pretnja je sistemu odbrane Rusije.
General u dežurnoj smeni odmah je objavio uzbunu u sve tri „lopte” u ruskom sistemu odbrane: kod tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina, kod ministra odbrane generala Pavela Gračova i kod načelnika Generalštaba generala Mihaila Kolesnjikova.
„Lopte” su crni koferčići sa specijalnim radio-uređajima i šiframa za nuklearni napad i stalno su u blizini nosilaca te tri funkcije. Kada je predsednik Vladimir Putin bio u oktobru 2014. u Beogradu, u vreme njegovog boravka u palati „Srbija” jedan mladi ruski general bio je sve vreme prisutan, na desetak metara od ruskog predsednika.
Diskretno je stajao uza zid u holu, crno koferče je bilo odmah uz njega, a tu su bila još dvojica ruskih oficira, valjda radi „maskirovke”. Prošao sam pored, bacio pogled na crno koferče i generala, nasmešio se kao znam ja šta je u koferčetu. Odgovor je bio samo uzvratni ledeni pogled. Služba je služba, sa koferčetom nema šale.
Dakle, kada je Jeljcin u zoru 25. januara 1995. obavešten o lansiranju američke rakete, on je odmah aktivirao koferče i odobrio signal ruskim strateškim nuklearnim snagama za fazu neposredno pred lansiranje projektila.
Ipak, ruski generali su još jednom proverili putanju projektila koji je poleteo iz područja norveškog ostrva i ustanovili da je 24 sekunde posle ispaljivanja četvrti stepen rakete krenuo u svemir pod pravim uglom, što nije karakteristika podmorničke rakete „trajdent” i nije putanja za balistički raketni udar na Rusiju. Posle još jedne provere stanje uzbune je poništeno.
Kasnije u Moskvi, u Ministarstvu spoljnih poslova pronađena je norveška nota od 21. decembra 1994. u kojoj Norveška obaveštava Rusiju da će 25. januara 1995. izvršiti lansiranje istraživačkog projektila.
Do tog dana Norveška je lansirala u svemir 607 naučnih raketa, ali je njena nota o lansiranju 608. rakete ostala u fioci stola nekog birokrate u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije.
Dakle, pre tačno 24 godine svet je imao najopasniju atomsku krizu još od kubanske krize 1962. godine. Taj 25. januar 1995. bio je najopasniji trenutak atomskog doba, jer su ruski generali bili u najvišem stepenu pripravnosti, sve strateške jedinice ruskih oružanih snaga, atomske podmornice, kopneni interkontinentalni projektili, strateški bombarderi, sve je bilo u poslednjoj fazi uzbune pred poletanje i ispaljivanje nosača nuklearnog oružja.
A između Moskve i Vašingtona nije bilo tada nikakve političke krize, što je u Kremlju pojačalo utisak da je možda reč o iznenadnom američkom udaru…