Moć lidera sa istoka postaje sve veća: Da li će ovaj čovek u 2017. postati novi Putin?
Izborom Si Đipinga za kineskog predsednika 2012. godine, Komunistička partija Kine ostvarila je želju da na čelnoj poziciji ponovno imaju čvrstog lidera. Tokom prošle decenije, mandat predsednika Hu Đintao obeležile su frakcijske borbe i korupcija, piše „Vol strit džurnal“.
Četiri godine kasnije, Si Điping lično je preuzeo odgovornost za privredu, vojsku i većinu drugih poluga moći, menjajući time sastav kolektivnog vođstva uspostavljenog nakon smrti Mao Cedunga 1976. da bi se izbegla velika količina moći u rukama jednog čoveka.
Razbivši takve tabue, Si Điping počeo je da brusi paternalističku javnu sliku kao Si Dada ili Big Papa Si, zahtevajući odanost od svih 89 miliona članova stranke.
Želi da ostane na vrhu još dugi niz godina
Sada, kada se bliži kraj njegovog petogodišnjeg mandata, mnogi stranački insajderi uvereni su da Si pokušava da blokira promociju potencijalnog naslednika sledeće godine, što ujedno sugeriše da želi da ostane na vlasti i nakon što mu istekne drugi mandat. To će biti 2022. godine, kada će imati 69 godina.
Međutim, Si, koji je predsednik države, lider stranke i vojni zapovednik, „želi da nastavi“ i nakon 2022. i istraži modele vladavine „baš kao i Putin“, smatra jedan stranački činovnik, koji se redovno susreće sa najvišim čelnicima stranke.
I nekoliko ostalih koji su povezani s vođstvom Komunističke partije uvereni su da Si želi da ostane na vrhu države još dugo.
Iz vladine kancelarije za odnose s javnošću odbili su komentirišu takve navode za „Vol strit džurnal“, a ni sam Si Điping nije bio dostupan za komentar. Napori kineskog predsednika da osigura veća ovlašćenja mogli bi ujedno da osiguraju i političku stabilnost u kratkom roku, i to baš u periodu kada je ekonomski bum znatno usporio.
No, isto tako, ovakve namere označavaju i svojevrstan rizik postignut nakon Maove smrti, kojim je osigurana redovna i uredna tranzicija vlasti i postignuta veći novo fleksibilnosti u Vladi.
Službeno nazvan „glavnim vođom“
Zabrinutost zbog straha da nacija kreće u smeru krutog oblika autokratije raste među kineskom elitom.
– NJegova dilema je da ne može ništa da uradi bez moći. On oseća potrebu za centralizacijom, ali u tom slučaju rizikuje i potkopavanje institucija koje su osnovane za prevenciju snažnog vođe da postane diktator – kaže Huang Jing, stručnjak za kinesku politiku na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru.
S druge strane, pak, pristalice kineskog predsednika kažu da se on još suočava sa otporom unutar stranke, te treba da modernizuje samu strukturu vođstva da bi se uspešno suočio s usporavanjem rasta privrede i neprijateljskim Zapadom.
Na susretu 348 stranačkih lidera u oktobru, Si Điping prvi put je službeno nazvan „glavnim vođom“.
Istovremeno, mnogi stranački činovnici proterani su i kažnjeni zbog nediscipline, pod optužbama da žude za moći i stvaraju stranačke frakcije. Od oktobraskog skupa mnogi članovi stranke potpisali su „apsolutnu odanost“ glavnom vođi.
Putinov model vladavine
Nekoliko sati pre nego što je Donald Tramp pobedio na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama, Kina je zvanično pokrenula proces za izbor članova nacionalnog vođstva Komunističke partije.
Pet od sedam članova Stalnog odbora Politbiroa odlaze u penziju i sledeće jeseni biće poznati njihovi naslednici.
Samo Si i premijer Li Kećijang će ostati ako se stranka bude pridržavala pravila iz 2002. prema kojem lideri koji imaju više od 67 godina moraju odstupiti. Zamene obično biraju aktuelni i bivši članovi Stalnog odbora.
Prema običaju ustanovljenom 2007. dvoje od izabranih moraju da budu dovoljno mladi da ostanu u odboru dok šef stranke ne završi svoj drugi mandat.
Neki stranački insajderi mišljenja su da Si želi u Stalni odbor da imenuje svoje saveznike, pa čak i da zadrži Vanga Kišana, svog antikorupcijskog stručnjaka, u odboru iako je napunio 68 godina. Smatraju da Vanga možda želi i na mestu premijera.
Postoje čak i glasine o ukidanju ili marginalizaciji uloge Stalnog odbora i usvajanja sastava koji bi bio više predsednički, kao što je onaj u Rusiji, gde Vladimir Putin, koji već odrađuje svoj treći mandat, ima široku izvršnu vlast i mogao bi da vlada sve do 2024. godine.
Cilj – prekrojiti stranku da ojača svoju poziciju
Iako, prema mišljenju određenog dela javnosti, suparnici kineskog predsednika još mogu da osujete njegove ambicije, a neki i veruju da bi mogao da promeniti smer vladavine tokom drugog mandata, sve više prevladava osećaj da bi Si mogao da uvede novu eru tvrde autoritarnosti.
– Najjačim kineskim liderima trebalo je najmanje 20 godina za postizanje rezultata. Si Điping će biti isti. Mao je izgradio naciju, Deng Siaoping je učinio bogatom. Mi smo sada u doba Sia, koji će je učiniti snažnom – kaže jedan penzionsani visoki činovnik blizak stranačkog vođstvu.
Cilj Sija, kako se čini, jeste da prekroji stranku kako bi potvrdio svoju dominantnu ulogu u društvu i privredi.
Veruje da može vladati donoseći odluke zajedno s malim krugom savetnika. Jedan od njegovih odbora tako je ove godine izdao čak 86 edikta, što je znatno više u odnosu na 65 od prošle godine i samo 37 još godinu ranije.
Predsednik Si je pridobio veliku podršku u borbi protiv korupcije i mobilizacijom vojske, te zaštitom kineskih interesa širom sveta, dok istovremeno govori o planu za infrastrukturne veze između istoka i zapada.
S druge strane, ekonomski rast je usporio, a mnogi činovnici su napustili vladu. Jedan od sudija u jednom velikom kineskom gradu kaže da je dao ostavku zbog pravila koja su uključivala da mora da preda pasoš, izveštaje o porodičnom životu i da učestvuje na političkim mitinzima na kojima nadređeni čitaju službene dokumente, koji su već objavljeni u državnim medijima.
(Telegram.hr)