Mojsilović: Toni Bler – Od glavnog zagovornika bombardovanja SRJ do glavnog savetnika srpske vlade!
Piše, Mirjana Bobić- Mojsilović
Iako se u Srbiji mnogima ne dopada ideja da Toni Bler bude savetnik srpskoj vladi, i iako se samo šuška o tome da Blerovi ljudi postrojavaju pojedine ministre, stiče se utisak da, nekako, u ovim trenucima, kada Srbija dobija pohvale od američkih i drugih zvaničnika da je na dobrom putu, nije zgodno sećati se onih priloga za biografiju nekadašnjeg britanskog premijera: onih trenutaka kada je Toni Bler bio jedan od glavnih zagovornika bombardovanja SRJ, a još manje je podobno sećati se kako su ga u ondašnjoj srpskoj štampi, naročito pripadnici Srpske radikalne stranke, nazivali čak i hermafroditom.
Takođe, nije zgodno podsetiti se da je Savezna Republika Jugoslavija podnela Međunarodnom sudu pravde u Hagu tužbu protiv osam država članica NATO (među kojima je i Velika Britanija, pa tako i njen tadašnji premijer Toni Bler) za prekomernu upotrebu sile i genocid, ali se taj sud oglasio nenadležnim, pa je u drugom pokušaju, pred Okružnim sudom u Beogradu, Toni Bler, uz Bila Klintona, Medlin Olbrajt, Veslija Klarka, Georga Šredera, Žaka Širaka, Robina Kuka, Havijera Solanu i druge optužen i osuđen (istina, presuda nije postala pravosnažna) „za kršenje pravila Međunarodnog prava i povelje Ujediljenih nacija“.
Ta tišina je poslednica našeg okretanja ka budućnosti.
Zanimljivo je ipak kako usred ovdašnje tišine o Bleru, britanski mediji upravo ovih dana na sva zvona pišu o njegovim „delima“, koja su osim patnje i tragedije milionima ljudi u Iraku, Siriji, Libiji i svuda gde mu je bila fokusirana pažnja, ovom, u Britaniji najomraženijem političaru svih vremena, donela basnoslovnu zaradu. Dodajmo i vest danas objavljenu u britanskim medijima da su porodice 425 britanskih vojnika poginulih u Avganistanu ogorčene činjenicom da je pozvan na komemorativnu svečanost „jer ima krv na svojim rukama“.
Tako „Dejli mejl“ piše da je ovaj čovek, koga nazivaju i Belosvetska dosada, samo u poslednjih nekoliko godina od svojih predavanja zaradio preko devet miliona funti. Na primer, svoj govor na VIP banketu u kineskom gradu Donguanu 2007. naplatio je dvesta hiljada dolara, da bi zaključio „Ja sam ovde jer su mi rekli da je sve što se događa ovde neverovatno. Budućnost Donguana je nemerljiva“. Takvo brbljanje je razbesnelo kineske novinare koji su rekli, kako javlja „Dejli mejl“, da Blerove prazne reči pokazuju da njega zanima jedino novac i ništa drugo.
Britanske novine nabrajaju i druge Blerove govorničke bisere, kao onaj na konferenciji o Africi 2013, gde je rekao da „ima nečeg divnog, živog i uzbudljivog u kulturi i tradiciji tog kontinenta“, ili, na primer, na univerzitetu na Filipinima, kada je obznanio da su glavni problemi sa kojima se sreće predsednik Obama „u suštini globalne prirode“.
Iako se britanska javnost pita da li se radi o „mirovnom izaslaniku ili ciničnom profiteru“ čije se bogatstvo procenjuje na preko šezdeset miliona funti, postoji, očigledno, nešto u Bleru što ga čini globalno nezamenjivim. Možda i to što je Džordž Buš jednom lapidarno izjavio da je Bler zbog njega žrtvovao svoju političku karijeru?
Jeste da ima krvi na rukama, jeste da je obmanuo britansku javnost više puta (a naročito u slučaju Sadama Huseina i navodnog hemijskog oružja, a mnogi su uvereni da je od rata sa Irakom lično profitirao, pošto je postao popularan u Kuvajtu, ubrzo je postao i savetnik emira, a čak dobio i svoju ličnu kancelariju u zgradi kuvajtskog parlamenta), jeste da je u svojoj otadžbini omražen, jeste da je doktor za opšta mesta u svojoj leptir diplomatskoj retorici, ali spisak samo malog broja njegovih klijenata zaista je impozantan. Iako se spisak klijenata drži u strogoj tajnosti, britanski mediji su pre nekoliko dana objavili samo neke:
„Luj Viton Moet Henesi“, kompanija luksuznih torba, šampanjca i konjaka; Cirih osiguranje; „J. P. Morgan“; emir od Kuvajta, vlada Abu Dabija, vlada Kazahstana, UI energy, korejska firma, Watanya, palestinska telefonska kompanija, mongolska vlada, samo su mali deo javnosti dostupnih adresa kojima Toni Bler pruža svoje savetničke usluge.
S obzirom na to da je na tom spisku sada i Srbija, možemo reći da se napokon nalazimo u moćnom društvu. I, ne treba se čuditi ako Bler lično ovih dana izjavi da su problemi sa kojima se susreće Srbija globalne prirode, ali i da ima nečeg živog, uzbudljivog i divnog u tradiciji ove zemlje koju je pre 14 godina bombardovao, proglašavajući agresiju na SRJ civilizacijskom obavezom.
(Novosti)