„Ne znam da li je to posledica učaurenosti ili primitivizma, ali kada treba da se borimo za svoj socijalni status, tu trpimo do kraja..“
Ne znam da li je to posledica učaurenosti, primitivizma ili nedovoljne svesti o sebi, ali je tako. Retko mi ovde imamo pokrete i pobune nastale nastale iz socijalnih pobuda, a vrlo smo drčan narod. Međutim, kad treba da se borimo za svoj socijalni status, tu trpimo do kraja. Svi naši protesti i bune su uvek čisto politički.
Radeći na priči o uspehu jugoslovenske reprezentacije na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu 1930, Dragan Bjelogrlić je otkrio novi svet, u našoj ne tako davnoj istoriji, jedno vreme o kom se kod nas nije mnogo govorilo.
I sa novim projektom, serijom „Senke nad Balkanom“, on širu populaciju upoznaje sa atmosferom Beograda i Srbije između dva svetska rata, koja je iznedrila mnogo, a zbog ideoloških razloga bačena u zapećak istorije.
„Sa ovom epohom susreo sam se kad sam radio film ‘Montevideo’. Zainteresovao sam se i istraživao sam jedno vreme o kojem ništa nisam znao. Mi smo imali tu sudbinu da nismo mnogo učili o tom vremenu, ono je gotovo prećutano. A to je bilo bitno i nekako intenzivno vreme, posebno na ovom prostoru“, rekao je Bjelgrlić u intervjuu za Blic povodom nove serije koju ćemo gledati na jesen. On je naveo da je našao fascinantne podatke o tom periodu. Na primer, da je Interpol Balkan tada zvao Kolumbijom Evrope, kao i puteve opijuma za koje veruje da se ne razlikuju od današnjih puteva droge. Upravo nova serija govori o sprezi kriminala i politike na balkanskoj raskrsnici, i to prelomno vreme koje je određivalo našu današnju sudbinu.
„Balkan je oduvek pod okupacijom politike. Ovde su ljudi oduvek verovali, a veruju i danas da će ih politika izvući iz problema i da će im rešiti živote, a to je najveća moguća zabluda. Upravo im je politika pravila najveće probleme. Ne znam da li je to posledica učaurenosti, primitivizma ili nedovoljne svesti o sebi, ali je tako. Retko mi ovde imamo pokrete i pobune nastale nastale iz socijalnih pobuda, a vrlo smo drčan narod. Međutim, kad treba da se borimo za svoj socijalni status, tu trpimo do kraja. Svi naši protesti i bune su uvek čisto politički“, rekao je Bjelogrlić. „Evo da prenesem to na moj posao. Koliko glumaca ili drugih filmskih stvaralaca je prisutno na političkim protestima ili izbornim kampanjama. Koliko hoćeš. A mi se nismo izborili za naša osnovna esnafska prava i kada se za njih treba boriti, nema nas nigde. Koliko smo puta zaustavili predstavu zbog neke političke ideje, a nijeddnom da bismo time izborili neko naše pravo. Kada su naša osnovna prava u pitanju ne znamo da se organizujemo, a kada su neke nazovivelike političke ideje u pitanju, svi hrle.“
Bjelogrlić se drži podalje od politike, ali kaže da ima vrlo izražen stav.
„Naravno da imam politički stav i pratim šta se dešava, ali smatram da je bavljenje politikom ozbiljna stvar i njome je ne može čovek baviti tek tako, zato što misli da je mnogo pametan. Kao javna ličnost spreman sam da kažem šta mislim o onome što se događa, ali trudim se da stvari sagledavam integralno a ne dnevno politički.“
A da se bavi politikom bio bi levičar.
„Ali ne liberalni levičar koji brine o pravima kućnih ljubimaca, platana, gej pravima… Prava levica, koja se bori protiv ogromnih socijalnih razlika. Kako reče Milutinac u „Montevideu“: „Meni ne smetaju bogati, smeta mi što ima mnogo siromašnih“.
On je naveo da se sada nalazaimo u lutanju, a lutanje traje predugo.
„Imamo višestranačje dovoljno dugo da smo mogli da se naučimo demokratiji, ale eto, draže nam je ispod žita nego da pravimo sistem. Pamtim vreme kada smo poverovali da možemo, da smo dorasli iskušenjima modernog sveta, a onda su usledila razočarenja i konačno smo osiromašili, i duhovno i materijalno. A toi je velika muka i nije se lako orijetisati“; dodajući da se treba boriti i vratiti veru da možemo.
„Eto, možda ćemo ponovo imati najbolju seriju u regionu. Nije to malo“, rekao je.