„NEMA KOMPROMISA VUČIĆU! NIJE NA “TOLICKOME” KOSOVU TOLIKO CRKAVA I MANASTIRA- NEBO SE NA NJIMA SIDRI O SRPSKE KOSTI!“
Piše, Mihajlo Medenica
Šta je tačno to “zamrznuti konflikt” protiv kojeg se toliko “boriš” i od kojeg toliko “strepiš”, Aleksandre Vučiću?!
Jatak veleizdaje koju činiš, pokušavajući da nas ubediš da će se nad Srbijom razvedriti tek kad se odreknemo neba?!
Ne postoji nikakav zamrznuti konflikt, izdajniče, već postoje rokovi na koje si oročen od one gube zapadne kojoj si obećao da ćeš učiniti sve za šaku bedne vlasti, i jedini konfikt koji ti zaista pokušavaš da rešiš je: kako izdati a sačuvati tron lažnoga cara!
Strahuješ, navodno, da će nam potomcima ostati muka u zavet ukoliko ne rešiš “problem” Kosova i Metohije.
Dok god je za tebe (i onoj gubi žutoj pre tebe) Kosovo i Metohija problem- strahuj da će jedini problem potomaka naših biti da se poznaju ko su, jer su im imena već data a krštenice ispisane na presvetom Kosovu i Metohiji, i šta su bez njega..?
Deca ničega!
Ništa što će zaludno želeti da bude nešto, no šta biti na kamenjaru do pusti kamen?!
Ne kamen Dečana, Gračanice, Samodreže, Deviča, Budisavca…već kamen o koji se goveda sapnu pa ga besno ritnu u jaruge i vrtače.
Jel “zamrznuti konfikt” onih 500 anđela uhvaćenih u kolo oko presvetih Arhangela?!
Jesi li video tu živu ikonu, Aleksandre Vučiću?!
Pet stotina dece, jevađelista i mironosnica, bez straha, svoji na svojemu, na večno našemu, u kolu.
U kolu i manastiri, nebo, zemlja, groblja, ognjišta, vekovi, večnost, odgovor na pitanje: zašto je Srbin bez Kosova i Metohije večno gladan kraj trpeze, večno žedan kraj izvora, večno slep kraj očiju, večno skitnica na svojemu…
O čemu da pregovaraš?
O čemu kompromis?
Kome deca, kome kolo, kome taj venac osmeha..?
Gde se deca smeju tu su nam grudobrani sa kojih ne smemo ni stope nazad!
Gde njihove duše čiste tako zvonko progovore- mi da razrezujemo koliko nam je Srbije previše..?
Hajde, junače, stani pred tu decu pa reci da je kolo preveliko, preširoko, preigrano, da je zašlo u “tuđe”, da poskidaju opančiće jer će na đonovima poneti “zamrznutog konflikta”, a onda…
Onda šta, Vučiću?!
Šta je kompromis, osim tvojih laži koje ni tebi više ne veruju?!
Šta je na presvetom Kosovu i Metohiji Šiptarsko osim mržnje, krvi i ognja?!
Zar im to što su oteli- pripada?!
Oko toga da se dogovarate?!
Za svaki grob koji su učinili dati im metar svetinje?!
Pa još metar za svaki koji su prekopali i preorali?!
Za svaki spaljeni dom, crkvu i manastir još koju stopu?!
Rešenje “zamrznutog konflikta” je da im za veliku krv damo Veliku Hoču?!
Za visoke grane na koje su povešali Srblje- Visoke Dečane?!
Za košare punih glava roda našega- Košare?!
Devič za do smrti razdevičene anđelice pred očima matere?!
Gorioč za sve Srpsko što je sagorelo u bezumlju zveri?!
Obili za sve pale Obiliće na Paštriku, Prokletijama, Juniku, Orahovcu, Štimlju, Peći, Prizrenu, Đakovici..?
Da im za svaki metar crnine Srpkinjine damo po dva metra beloga platna?!
To je kompromis? To je razgraničenje?!
Granica da na večotom stradanju Srblja za raj sazdaju pakao?!
U tvoje laži čak ni tvoje laži više ne veruju, Vučiću?!
Lažeš i kad tvrdiš da je na Kosovu i Metohiji “samo” 95.000 Srba i dva puta više Šiptara!
Nije to “samo”, niti ih je toliko već više, baš kao što je Šiptara mnogo manje nego što se cifraš, no da je i jedan- jedini Srbin, da nije ni jedan- Kosovo i Metohija je sveto zbog tri Srbije pod zemljom stotinu Srbija na nebu!
Pisah i ponoviću: nije Srbin tamo ginuo što mu je života bilo previše već što je znao da je život vredan onoliko koliko ga imaš za šta veće od života dati!
Nije na “tolickome” Kosovu i Metohiji zaludo toliko crkava i manastira- nebo se na njima sidri o srpske kosti…
Tim kostima je svako od nas prohodao, ta zemlja je svaka naša njiva i livada, ta zgarišta su temelji svake kuće Srbinove, ti vetrovi s Bajgore su onaj dah kad novorođeno proplače…
Sve što jesmo- na Kosovu i Metohiji smo, no nažalost mnogima su tvoje laži bliže od ove istine, jer za istinu se moraš boriti dok je za laž dovoljno ne činiti ništa…
Nema kompromisa, nema podele, Aleksandre Vučiću, ne postoji ništa nalik “zamrznutom konfliktu”, nemamo mi viška Kosova i Metohije da ga metrimo i delimo!
Ni raj nije veći pa je raj…
Na raspeću nije bilo mesta ni za koga kraj Hrista, pa smo svi stali na isto raspeće…
Nema Srbije bez Kosova i Metohije, i tačka!
Šaku daj- baš ta šaka drži čitavu Srbiju da se ne odroni i sunovrati u prah, pepeo i jalovište kojem se niko ni imena sećati neće…
(dva u jedan)