NEMAČKI DIE WELT OBJAVIO JE DA RUSIJA KORISTI PRILIKU I NAORUŽAVA SE „ZABRANJENIM RAKETAMA“! EVO ZAŠTA SE SPREMA…

Nemački list Die Welt objavio je da se Rusija naoružava „zabranjenim raketama“ zato što se sprema za „regionalne ratove na teritoriji Evropske unije“.

Isti list se pozvao na izveštaj general-potpukovnika u rezervi Hajnriha Brausa, bivšeg zamenika generalnog sekretara NATO, i direktora Instituta za politiku bezbednosti iz Kila Joahima Krauzea.

A ovaj dvojac je još napisao da Rusija koristi priliku dok je Evropa zabavljena globalnim otopljavanjem i migrantima“.

Braus je dodatno izjavio da Rusija specijalno traži konflikt sa Zapadom i pokušava da uništi svetski poredak i podrije jedinstvo NATO.

Braus je uveren da Moskva shvata da nije u stanju da pobedi NATO, ali da se može odlučiti za „neočekivani udar potkrepljen pretnjom primene nuklearnog oružja“.

Po njegovoj proceni, Evropa bi u tom slučaju morala da bira „između pravog velikog rata i potčinjavanja Moskvi“.

Braus dalje konstruiše da bi Rusija mogla da udari na Pribaltičke zemlje, Poljsku, Ukrajinu ili neku od zemalja oko Crnog mora.

Braus i Krauze naglašavaju da ključnu ulogu u budućem konfliktu sa Rusijom mora igrati Nemačka. U ime ove svoje fiksacije pozvali su Angelu Merkel da „Bundesver za maksimalno moguće kratko vreme dovede u stanje bojeve gotovosti“.

I ovaj nemački dvojac, inače, tvrdi da ruska raketa 9M729 krši sporazum o raketama srednjeg i malog dometa (Moskva to odbacuje i optužuje SAD da taj sporazum narušavaju svojim udarnim dronovima i lanserima Mk-41).

Izveštaj koji prenosi Die Welt pojavio se u isti vreme kada i tradicionalni godišnji izveštaj Stokholmskog instituta za istraživanje problema mira (SIPRI) o vojnim izdacima pojedinih država, koji je pokazao da su ti izdaci sumarno u 2018-oj dostigli 1,8 triliona dolara.

Pokazao je takođe da su se u aktuelnu trku u naoružanju praktično uključile sve zemlje sa kakvim-takvim geopolitičkim ambicijama.

Sjedinjene Države su u prošloj godini svoje vojne rashode povećale za 4,6 odsto, Kina za 5 odsto, Saudijska Arabija za 6,5 odfsto, Turska – za 24 odsto, Ukrajina – 21 odsto. Čak i neke od kojih se to nije očekivalo: Jermenija (za 33 odsto), Letonija (24), Litvanija (18), Češka (18), Kazahstan (16)…

Šveđani su potvrdili da Rusija već nekoliko godina smanjujer vojne rashode i da više nije među pet vodećih država po tom pokazatelju.

Francuska je zauzela peto mesto, a Rusija je šesta (sa 61,4 milijardi dolara u 2018-oj).

To je sasvim skromno u poređenju sa američkih 649 milijardi i kineskih 250 milijardi dolara.

Moskva smanjuje vojne rashode primarno zato što je rešila ključno problem modernizovanja i naoružavanja svojih Oružanih snaga.

Izveštaj SIPRI pokazao je još nešto veoma bitno: da Rusija sa manjim ulaganjima u vojsku i vojnu industriju ima mnogo veće efekte od svih glavnih konkurenata.

Ruske oružane snage postale su poslednjih godina savremena i visokomobilna vojna mašina koja se potvrdila u Siriji.

Rusija je poslednjih godina postala svetski lider na planu radioelektronske borbe, pomorskim krstarećim raketama „Kalibar“ obesmislila je ograničenja u sferi raketa srednjeg dometa i izmakla daleko ispred SAD po hipersoničnom naoružanju.

Još započinje – u trenucima kada niko nema ništa slično S-400 – proizvodnju raketnih sistema S-500 dometa 600 kilometara koje će istovremeno gađati do deset „ciljeva“ koji lete brzinom 6.500 kilometara na sat.

Povremene tvrdnje iz Moskve da Rusija neće dozvoliti Zapadu da je uvuče u novu trku u naoružanju faktički znače: da je ona trku u naoružanju u ovoj fazi dobila.

I da je SAD i NATO nadigrala i strateški.