NEMCI OTKRIVAJU: Biće krvi na Balkanu! EVO ŠTA SE SPREMA..

Bivši visoki predstavnik u BiH Kristijan Švarc-Šiling kaže da Bosni preti novi rat, prevashodno zbog ruskog uticaja.

Drugi sagovornici nisu toliko dramatični i ukazuju na probleme društava koji ne dolaze spolja.

Poseta ruske delegacije na čelu sa predsednicom Saveta Federacije Valentinom Matvijenko Sarajevu i Banjaluci podgrejala je kod mnogih stari strah od ruskog uticaja na Balkanu. Nakon otvorene podrške Republici Srpskoj, Matvijenko je začinila posetu osudama Zapada što podstiče zemlje Balkana na učlanjenje u EU i NATO, čime se “podrivaju bezbednosti i stabilnost“.

“Iako je ovakav stav Kremlja odavno poznat, u BiH on posebno dobija na značaju, jer se radi o zemlji u kojoj su mišljenja o učlanjenju u NATO podeljena“, kaže profesor Klaus Buhenau, koji predaje istoriju jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Regenzburgu. On smatra i da će to “produbiti napetosti između Bošnjaka i Hrvata na jednoj, i Srba na drugoj strani“. Buhenau za DW navodi da bi forsiranje učlanjenja u NATO samo produbilo napetosti te da bi NATO “trebalo da nastupi diplomatski i sačeka razvoj situacije“.

Bivši demohrišćanski ministar u nemačkoj vladi i visoki predstavnik u BiH Kristijan Švarc-Šiling kaže da se odluka o ulasku u NATO može doneti samo legitimnom većinom. “A u BiH većine nema, jer se sve stalno blokira u Domu naroda. Kancelarija Visokog predstavnika je praktično uništena. Sada bi SAD i EU morali iznaći zajedničku poziciju jer tamo može izbiti rat“, upozorava Švarc-Šiling.

Buhenau smatra da je izjava Valentine Matvijenko da Rusija podržava Dejton, ali da traži zatvaranje Kancelarije Visokog predstavnika “ukazuje da Rusija Dejtonski sporazum vidi kao korak za faktičku secesiju bosanskih Srba, a ne kao mogućnost za očuvanje BiH kao zajedničke države“.

“Rusi godinama rade na jačanju svoje pozicije u RS, čiji je konačni cilj otcepljenje“, kaže i Švarc-Šiling. “Mi smo međutim stalno zatvarali oči. U izveštajima EU su informacije koje govore o tome izbegavane, u poslednjem se spominje ruska retorika ali to nije retorika već cilj i to Zapad mora konačno da shvati.“

Kakvu igru igra Vučić?

Gotovo istovremeno je u Beogradu bila još jedna visoka predstavnica ruske Dume, Natalija Poklonskaja, koja je ponovila podršku srpskoj politici oko Kosova. Šef diplomatije Ivica Dačić je nedavno, tokom posete Sergeja Lavrova Beogradu, izjavio da “nema odbrane srpskih interesa bez Rusije“.

Za Kristijana Švarc-Šilinga to su koraci ka novom geopolitičkom pozicioniranju Zapadnog Balkana u kojem će presudnu ulogu imati predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ona, kaže Švarc-Šiling, na Zapadu nastupa kao pametan i dalekovid političar. “Još ne znam da li Vučić igra dvostruku igru ili zaista nastoji da sprovede politiku evropskih integracija i izboriti se za to unutar Srbije. A to znači i priznavanje Kosova i iskrenu podršku evropskom putu BiH.“

Profesor Buhenau smatra da se Srbija, kao mala zemlja, drži svog velikog brata Rusije kako bi imala više mogućnosti da progura svoje interese unutar EU i prema EU. “Pretpostavka za takvu logiku je da EU Srbiju neizostavno želi u članstvu i da je zato i spremna na kompromise. Ali cena koju bi EU mogla da plati za ovako velikodušnu politiku može biti velika, jer bi imala Srbiju koja je doduše u EU, ali pod ruskom sferom uticaja.“

Švarc-Šiling: Opasnost od rata u BiH

Istoričar Buhenau, za razliku od bivšeg političara Švarc-Šilinga, smatra da ruske interese na Balkanu ne treba precenjivati, iako je za Putina porast uticaja na međunarodnom planu prioritet. “Balkan, kao i Sirija, spada u područja koja Moskva vidi kao poligon za mešanje i demonstraciju sile. Moskvi na Balkanu, za razliku od Ukrajine, nije bitno da spreči evropske integracije već da – preko pojedinih zemalja jugoistočne Evrope – ostvari uticaj u EU.“

Švarc-Šiling smatra pak da Rusi ne žele ni evropske integracije Zapadnog Balkana, ali da su u prvi plan stavili otpor prema NATO, jer NATO mnogo brže donosi odluke o učlanjenju. “Učlanjenje Crne Gore je doduše malo potrajalo ali je ostvareno. Sa Ukrajinom se predugo čekalo i sada je to ratno područje. To se dešava kada se ne deluje na vreme. Isto će se dogoditi i sa BiH.“

S tim u vezi Švarc-Šiling ukazuje na policijske snage u Republici Srpskoj koje se, kako kaže, pretvaraju u vojnu organizaciju, naoružavaju iz Rusije i izvode vežbe uz pomoć ruskih vojnih stručnjaka. “To su sve fakti, koje ne želimo da sagledamo, a EU ima intenciju proširenja u ovim zemljama. To je kao kada bi sada bavarska policija nezavisno od Nemačke sarađivala sa drugom zemljom, a koja ima sasvim drugačije interese. To će se shvatiti tek kada ponovo izbije rat“, upozorava on.

“U ranijim fazama konflikta“, dodaje profesor Buhenau, “bio je neophodan oštriji kurs Zapada prema bosanskim Srbima 1995. ili prema OVK i njenoj mreži u leto 1999. ili 2004. Sada je za to prekasno, jer su se etnokratske strukture učvrstile na vlasti.“

Problemi ne dolaze samo spolja

O etnokratskim strukturama i nepostojanju građanskog društva govori i istoričar Nenad Stefanov, predavač na Katedri za istoriju istočne i jugoistočne Evrope Univerziteta u Lajpcigu. Za njega pretnja ne dolazi spolja, već je u društvu. “Podele su problem društva u BiH: I Banjaluke i Sarajeva i Mostara. Nama ne pomaže kada u Srbiji kažu ‘Amerikanci su krivi za Kosovo’. Treba da se zapitaju ko je za to odgovoran u srpskom društvu.“

“Isto tako“, dodaje Stefanov, “pretnja Bosni ne može da bude Islamska država, Rusija ili neko drugi, već se, ako im se ne sviđa stanje kakvo je tamo i ako žele da ga promene, moraju zapitati: Šta mi sami možemo da uradimo i koja je naša perspektiva?“. Stefanov smatra da je “jedina mogućnost da se jasno kristališe kritika etno-preduzetnika koji učvršćuju vlast na etničkim podelama. Bez podela oni ne bi imali nikakvu perspektivu.“

Šta će se desiti ako Rusija nesmetano nastavi sa širenjem svog uticaja na Balkanu? Profesor Buhenau nije optimista. “Rusija će pokušati da pridobije svoju klijentelu – države koje su joj lojalne. S obzirom da deo zemalja jugoistočne Evrope nikada neće postati ruski klijenti, na postojeće napetosti mogli bi se nadovezati novi konflikti između prozapadno i proruski orijentisanih država. Slični efekti polarizacije mogli bi se pojaviti i u društvima kakvo je ono u Crnoj Gori. Za stabilnost regiona to ne bi bili dobri izgledi.“

Profesor Buhenau ističe da bi stoga bilo važno da se prizna da su rezultati zapadnih posrednika u BiH i na Kosovu skoro nikakvi te da se otvoreno navedu razlozi omaški. Samo tako, smatra on, moglo bi se vratiti poverenje u međunarodnu zajednicu.

I dok demohrišćanin Švarc-Šiling smatra da SAD, EU i kancelarka Merkel hitno moraju nešto da preduzmu, istoričar Buhenau smatra da Zapad nema istinskih mogućnosti da zaustavi ruske aktivnosti na Balkanu. “Postavljati samo uslove, kao ranije – to više ne funkcioniše. Stoga ne bi trebalo da reagujemo panično na ruske izjave i inicijative, već ih moramo doživeti kao šansu da se promenimo.“

(Dojče Vele)