Nenad Uzelac: Predsedniče Vučiću šta ćemo sada sa Kosovom kada nema više Briselskog sporazuma..?
Piše: Nenad Uzelac
Nemojmo našoj generaciji davati zadatak da rešavamo problem Kosova na sopstvenu štetu, jer na to pravo nemamo
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobro da su Albanci konačno priznali da Zajednica srpskih opština nije po ustavu samoproglašenog Kosova i da je neće osnovati, a da je Srbija to znala četiri godine.
Zločinac Ramuš Haradinaj kao kandidat za premijera Kosova izjavio je da je tzv. Ustavni sud Kosova doneo odluku da Sporazum o ZSO nije u skladu sa tzv. ustavom tzv. Kosova, te neće biti sproveden.
I, predsedniče Vučiću, šta će Srbija sada?
Ako smo znali da neće sprovesti ZSO – a to je navodno cela suština Briselskog sporazuma potpisanog u aprilu 2013. godine – zašto je Srbija insistirala na tome i sprovodila sve što je sprovodila? Da, u političkim kuloarima ove naše namučene političke zajednice čavrljalo se da je taj Sporazum prihvaćen kao nužnost kako bi se navodno kupilo vreme pred Zapadom da Srbija ojača i dao argument protiv neke nove kosovske „Oluje“.
Ali šta sada, kada nema više vremena da se kupuje vreme i kada dolazi do tačke na kojoj Gordijev čvor mora da se razveže (ne preseče), i karte otvore? Više nema Briselskog sporazuma (definitivno je ozvaničen njegov kraj od strane Prištine), više nema vremena da se kupuje vreme, više nema zamajavanja sebe da njime išta Srbi na Kosmetu dobijaju osim, eto, što još nisu proterani. Da li ćemo onda, kako predlaže Napredni klub, da idemo na podelu Kosova sa autonomijom enklava? Da li ćemo da proglasimo tu teritoriju okupiranom, pa ostaviti nekim boljim novim generacijama da je vrate? Ili planirate da krenete na priznanje istog? Da li planiramo Kosovu da damo stolicu u UN kako bi opet kupovali vreme do neke sledeće ucene nekog novog Hojta Brajana Jia?
HOĆEMO LI BRANITI SLOBODU?
U Briselu je bilo reči da „Srbiju čeka težak period“. Ji je doneo uslove koje je kosovski proces doveo na red i zahteva UN i priznanje. Izjava u Briselu je podrazumevala da ćemo u tom „teškom periodu“ „braniti Ustav, teritorijalni integritet i suverenitet i slobodu“. Da li to znači da će biti sukoba ako ne popustimo dalje oko Kosova, te će Srbija braniti slobodu od onih koji hoće da je ugroze? Šta podrazumeva taj unutrašnji dijalog? Istorijski kompromis dva naroda?
Unutrašnju koheziju radi odbrane srpske svetinje?
Unutrašnju duhovnu razgradnju srpskog bića kako bi se lakše pomirilo sa predajom Kosova? Ovo poslednje ne da će ići teško, nego će biti nemoguće, jer to niko neće dozvoliti osim šačice drugosrbijanskih kompradora, koji jedva čekaju da novac sa Zapada opravdaju razgradnjom srpskog bića i
pripremom za predaju. Već se javljaju po drugosrbijanskim medijima i raznim institutima za razne regionalne i globalne poslove jer, naravno, svi osim srpskih su njihovi poslovi.
Posle Brisela sledila je zakletva na Ustavu i Miroslavljevom jevanđelju koja je obuhvatala i deo o zaštiti teritorijalnog integriteta i usvereniteta, a onda i izjave da Kosovo nikad neće biti priznato. Kosovo ne mora biti priznato da bi mu se dala stolica u UN; da li se za to spremamo? Hoće li nam to Evropska unija dati neki poseban status da lakše progutamo predaju Kosova?
Imamo, makar i kao laici koji nisu u svetu visoke politike, naznake koje Srbiji daju mogućnost da po pitanju Kosmeta bude mnogo čvršća i da taj proces malo zamrzne ili okrene u svoju korist. Tu je saradnja sa Rusijom, -a posebno vojna, i izjava ministra Đorđevića da Migovi stižu u roku od dva meseca, a onda i pregovori oko PVO sistema.
Imamo diplomatsku podršku Moskve i njenu želju da pomogne na našu inicijativu, barem je tako pre par dana, posle mnogobrojnih ruskih zvaničnika, i u Beogradu potvrdio jedan ruski predstavnik: „Mi ćemo pomoći, čekamo vašu odluku“. Šta se čeka? NATO samit u Briselu je pokazao da NATO više nije NATO koji je izvršio agresiju 1999. ili do pre par godina pretio Rusiji.
Kancelarka Merkel je prvi put rekla da Nemačka više ne može da se osloni na SAD, već na svoje snage; Šulc je izjavio da je Tramp prvi neamerički predsednik koji ne zastupa vrednosti Evrope i Nemačke; Tilerson je izjavio da je dobio nalog od Trampa da unapredi odnose sa Rusijom gde je to moguće. Promene su „kozmetičke“, ali oslikavaju put kojim će se, moguće je, svet kretati u narednom periodu, a to je put koji nama odgovara. Da pomenemo na kraju i Kinu i saradnju sa njom, posebno oko Puta svile.
KAMEN SA KOJIM ĆEMO ŽIVETI
Da li izrečeno „oslobađanje od mitova“ podrazumeva „prihvatanje realnosti“ da moramo i dalje da popuštamo oko Kosova ili potpuno popustimo zarad svetle evropske budućnosti na brodu sa kojeg i pacovi beže?
Ili je pomenuti unutrašnji dijalog blefiranje, kojim ćemo navodno opet kupovati vreme dok traje, a krajnjim negativnim rezutatom opravdaćemo svoju nekooperativnost prema Brajanu Hojtu Jiu?
Ukoliko je cilj ovo poslednje, a krajnji rezultat očuvanje Kosmeta u kakvim takvim zamrznutim uslovima do boljih vremena, srpski narod će stati iza toga. Ukoliko je cilj nastaviti popuštanje i dati Kosovo, srpski narod neće iza toga stati. „Mitološka“ definicija nacije koja smatra da je nacija velika solidarnost duha, odnosno velika solidarnost generacija koje su život dale, generacije koja sada živa i generacija koje će život davati za otadžbinu, ne daje pravo ikada i jednom Srbinu da Kosovo preda.
Ono jeste problem generacija, kao takav problem je i nastalo, i zato će se rešavati kroz više generacija najverovatnije. Nemojmo našoj generaciji davati zadatak da ga rešavamo na sopstvenu štetu, jer na to pravo nemamo.
Umesto davanja sebi bilo kakvog prava, na sva gore pitanja mora se izađi pred narod, dati odgovore i pustiti narod da odluči kakvu sudbinu hoće. Jednostrane odluke srpski narod neće dozvoliti koliko god ga glasnogovornici stranih ambasada u to ubeđivali kao dobru stvar zarad skidanja kosovskog „kamena s vrata“ Srbiji. S tim kamenom uvek ćemo živeti, on nas čini onim što jesmo, bio sutra naš ili ne.
(Vidovdan)