NOVA KRIZA DRMA BALKAN: ŠTA SE TAČNO DEŠAVA U BIH?
Ustavni sud Bosne i Hercegovine doneo je odluku da poljopriovredno zemljište Republike Srpske pripada BiH. To je izazvalo veliki politički potres u BiH.
Dok sa jedne strane stižu osude i „pretnje“, druga strana kaže da neće pristajati na ucene i zagovara mirno rešenje.
Naime, Ustavni sud je u utorak utvrdio da poljoprivredno zemljište u Republici Srpskoj smatra imovinom Bosne i Hercegovine.
Doneta je odluka da je Ustavu Bosne i Hercegovine suprotan član 53 Zakona Republike Srpske o poljoprivrednom zemljištu, koji kaže da je propisano da predmetno poljoprivredno zemljište koje je javno dobro, odnosno državno vlasništvo, i da po sili zakona postaje vlasništvo i posed Srpske.
Ova odluka imala je za posledicu sukob predstavnika Republike Srpske i Bosne i Hercegovine.
Prestavnici RS su nakon donošenja odluke pokrenuli pitanje samostalnosti te teritorije zbog neslaganja sa BiH, a suprotna strana tvrdi da će se boriti za mir i stabilnost u zemlji, te da neće pristajati da moguće ucene Republike Srpske.
„Ići ćemo svojim putem…“
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik smatra da odluka predstavlja atak na teritorijalnu organizaciju prema kojoj Republici Srpskoj pripada 49 odsto, a Federaciji BiH 51 odsto teritorije.
Dodik je nakon donošenja odluke Ustavnog suda rekao da je odluka bila „crvena linija za pravosudni aparat BiH“.
„Pravosudni aparat izgleda ne radi ništa drugo nego pokušava da nameće nepravna rešenja i presuđuje Republici Srpskoj, počev od grba, himne, zastave, Dana Republike pa sve do teritorije“, rekao je Dodik, u utorak.
On je tom prilikom rekao da je ova odluka Ustavnog suda „flagrantni državni udar“, kao i da Republika Srpska može da formira svoje institucije jer ima sve elemente države.
„RS će ići svojim putem, formirati svoje državne nezavisne organe i funkcionisati na teritoriji RS. Ima sve elemente države, svoje institucije, svoj narod. Dejton je već prekršen, mnogim odlukama Visokog predstavnika. Imate niz odluka Ustavnog suda koji su na zahtev čak Alije Izetbegovića, tada se odredio Ustavni sud i rekao da je imovina određena Ustavnim sudom“, rekao je Dodik.
„Ne pristajemo na ultimatum“
Nakon ovih izjava Milorada Dodika usledili su odgovori državnog vrha, kao i predstavnika BiH.
Lider Stranke demokratske akcije Bakir Izetbegović rekao je da ovu situaciju treba rešiti mirnim putem.
„Moramo odgovoriti čvrsto i bez popuštanja – Mirovni sporazum, Ustav i zakoni se moraju poštovati. Nema ni govora da ćemo pristati na ultimatum i oslabiti Ustavni sud koji je jedan od poslednjih mehanizama kojim se mogu popravljati stvari u BiH“, izjavio je Izetbegović.
Bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović takođe je izrazio protivljenje stavovima RS i odbijanju odluka Ustavnog suda.
„Ustavni sud donosi odluke koje smo svi dužni poštovati i o njima nema rasprave. Svako odbijanje odluka Ustavnog suda predstavlja kazneno delo i sada su na potezu Tužilaštvo BiH i Kancelarija visokog redstavnika kao i države koje su svedoci Dejtonskog sporazuma“, rekao Šefik Džaferović.
Glas Zapada
O situaciji je krajem nedelje, neizbežno, bila obaveštena i međunarodna zajednica.
Milorad Dodik je upoznao ambasadore članova Kvinte sa slučajem i preneo im zaključke i stavove Republike Srpske.
Sa ambasadorima Kvinte potom je razgovarao i bošnjački član Predsedništva Šefik Džaferović. On je obavestio ambasadore zemalja Kvinte i šefa Delegacije EU u BiH Johana Satlera da on i predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić neće pristati na bilo kakve ultimatume srpske strane.
SDA je takođe predstavnicima međunarodne zajednice poručio da “ne nasedaju na Dodikove ucene”. Stranka demokratske akcije je navela da je Dodik „isti scenario krize kreirao i 2009. godine, tražeći da se ne produži mandat za strane tužioce i sudije, obećavajući zauzvrat deblokadu institucija i političku stabilnost“.
Ambasadori zemalja članica Kvinte i šef Delegacije EU u BiH Johan Satler saopštili su da je jednostrano povlačenje iz institucija ili blokiranje procesa donošenja odluka u njima neprihvatljivo i kontraproduktivno, bez obzira sa koje strane dolazi.
„Odluke Ustavnog suda BiH, kao i odluke Ustavnog suda u bilo kojoj zemlji, su konačne i obavezujuće, i moraju se implementirati“, navodi se u njihovoj zajedničkoj izjavi.
Novi problem
Tu se i dolazi do novog problema, statusa stranih sudija u Ustavnom sudu BiH, protiv čega je jedna strana. Ono što je, takođe, u ovoj odluci problematično za RS je, kako smatraju, „pokušaj unitarizacije BiH“.
Milorad Dodik je u subotu rekao da, nakon pokušaja unitarizacije BiH, za Srbe u Republici Srpskoj postoje samo dve mogućnosti: Promena strukture Ustavnog suda BiH, u kome više neće biti stranih sudija, ili referendum o statusu Republike Srpske.
Dodik je u nedelju za Prvu televiziju rekao da je „ostanak Republike Srpske u BiH moguć samo pod uslovom da se zakonom uredi rad Ustavnog suda BiH“.
Izetbegović je još ranije spomenuo da “Ustavni sud neće ostatati bez stranih sudija” i da ni tu u neće pristajati na bilo kakve ultimatume.
Moguće posledice
„Pošto je Ustav BiH Aneks IV Dejtonskog sporazuma sastavni deo tog Sporazuma, oni time krše Dejtonski sporazum. Bez obzira kako je obrazložena sudska odluka, da li se ona sviđala kome ili ne, mora se poštovati, kako od strane pojedinaca, tako i od strane državnih organa, javne vlasti“, ističe profesor ustavnog prava Nurko Pobrić za Radio slobodna Evropa.
Profesor ustavnog prava Vladan Kutlešić smatra da je najveća posledice ove odluke ugrožavanje statusa RS kao i kršenje Dejtonskog sporazuma.
On smatra da sa stanovišta prava ne postoji mogućnost da se ospori odluka Ustavnog suda u Sarajevu kojom je poljoprivredno zemljište u Republici Srpskoj imovina BiH, ali dodaje da ta odluka menja odredbe Dejtonskog sporazuma.
Uz to što odluka ugoržava status Repubilke Srpske, ona ima za žejlu centralizaciju nadležnosti u BiH, i menja i tumačenje odredbi Dejtonskog sporazuma, rekao je Kutlešić.
On je objasnio da su odluke Ustavnog suda konačne, obavezne i ne mogu biti preispitivane u pravnim postupcima, a da je reakcija Republike Srpske otišla u sferu politike.
Rukovodstvo Republike Srpske, međutim smatra on, može se u pravnom smislu pozvati, kada je reč o ovoj odluci na, kako kaže, istorijski presedan iz SAD.
„U drugoj polovini 19. veka, vrhovni sud SAD koji ima ovlašćenja koja čak i prevazilaze ovlašćenja Ustavnog suda BiH, doneo je odluku koju politička vlast nije htela da izvrši. I tada je američki predsednik Endru Džekson rekao: ‘Sud je doneo odluku, pa nek je sprovede’“, naveo je američki primer sudske odluke i koja nikad nije primenjena.
Ta konkretna odluka o pravima Indijanaca nikada nije izvršena, rekao je Kutlešić i dodao da bi tako objasnio ponašanje lidera RS u odnosu na odluku Ustavnog suda. U skladu sa tim, navodi Kutlešić, će i rešenje odluke Ustavnog suda BiH, biti u sferi politike a ne prava.
Dakle, Republika Srpska ne želi da prihvati odluku Ustavnog suda BiH, koja je obavezujuća, ali na sve načine pokušava da je ospori protiveći se članstvu stranih sudija. Ova situacija je, reklo bi se, povod zbog kojeg su isplivale neke dublja politička previranja i problemi u BiH.