O OVOME SE ĆUTI NA ZAPADU: EVO ŠTA ČEKA AMERIKU!
Piše: Dmitrij DROBNjICKIJ
Navršile su se dve godine otkako je Donald Tramp preuzeo dužnost predsednika Sjedinjenih Država.
Američki mejnstrim-mediji, koji tokom te dve godine nisu prestajali da ga kritikuju, za dvogodišnjicu su spremili nova `raskrinkavanja`.
Izdanje Buzzfeed objavilo je da je Tramp prisiljavao svog bivšeg advokata Majkla Koena da da laže pred specijalnom komisijom Kongresa SAD. Navela je da tu informaciju dobila iz tima specijalnog prokurora Roberta Milera. Međutim, Miler je lično to demantovao.
Pitanje je: zašto je Miler požurio sa demantijem?
Moguće je da je kod tog karijernog funkcionera američkih specijalnih službi proradila savest. A može je to uradio da bi se maksimalno distancirao od zaverenika iz FBI i Ministarstva pravde SAD jer mu je jasno da gube bitku započetu protiv šefa države.
Prethodno je The New York Times objavio članak u kojem je Tramp optuživan da je tokom 2018-te nekoliko puta sa svojim savetnicima razgovarao o mogućnosti da SAD istupe iz NATO.
To je bilo dovoljno da američki političari i novinari opet počnu da govore o impičmentu. Jer, istupanje iz NATO bi bilo – veleizdaja.
Čudna je ova logika vašingtonskog establišmenta!
Ona podrazumeva da predsednik SAD čini izdaju samim pokretanjem pitanja svrsishodnosti daljeg ostajanja Sjedinjenih Država u jednoj nadnacionalnoj strukturi.
Uprkos tome što šef države, razume se, ne bi mogao sam da izvede SAD iz zapadne vojne alijanse jer bi mu za to bilo potgrebno odobrenje Senata SAD.
Za Trampove protivnike je izdaja i sama sumnja u spoljnopolitički kurs kojeg su se SAD držale decenijama i u to da je NATO važnijiii i od naeričkih nacionalnih interesa.
Za njih je izdaja i odluka o povlačenju američkih vojnika iz Sirije.
„Izdajničkom“ je bila proglašena i Trampova želja da izmeni svetski sistem trgovine sa namerom da zaštiti nacionalnu proizvodnju, vrati u SAD industrijska radna mesta i da transnacionalne korporacije liši apsolutne vlasti.
„Izdajom“ se nazivaju i Trampovi pokušaji da spreči nelegalnu imigraciju. Međutim, to i jačanje granice sa meksikom teško je bilo osporavati kao „izdaju“ pa su potegnuti drugi argumenti.
Podizanje ograde prema Meksiku nazvano je „amoralnom“. Demokratska partija je svojim kongresmenima dala mig da ne glasaju za budžetsko finansiranje te ograde, pa su SAD stigle do delimične obustave rada federalne vlade.
Sada je potpuno jasno da se od američkog predsednika traži da u spoljnoj politici bude neokonzervativac, a povodom pitanja ekonomije i imigracije – liberal-globalista. Sve ostalo su – glupost, izdaja i amoralnost.
Ovo je bilo suština američkog dvopartijskog konsenzusa svih prethodnih godina.
A kada su birači počeli da sumnjaju u to jedino ispravno učenje (ne samo u SAD, nego i u velikoj Britaniji, na evropskom kontinentu i u latinskoj Americi) – elite su se isprva začudile, a onda se pojavila „ruska pretnja“.
Krenule su tvrdnje-optužbe da se „revanšistička Rusija“ meša u zapadne demokratije, da građanima zapadnih zemalja sugeriše neke glupe misli i da je na čelo SAD dovela svog `agenta`.
Tokom dve godine očajničke borbe protiv `ruskog agenta` – globalistička elita je, kao izgleda, i sama poverovala u svoju na brzinu smišljenu „patku“.
Čini joj se da će se sve vratiti na svoje `prirodno mesto` čim se SAD oslobode `nemogućeg Trampa` i izoluju Rusiju i kazne je za podrivanje zapadne demokratije.
Zbog ovoga je za nju željeni impičment Trampa mnogo više od samog impičmenta Trampa. Svrgavanje Trampa se doživljava kao simolična pobeda same globalizacije.
Definitivna pobeda jer se više neće dopustiti da se ponovi ovo što se događalo 2016-te, 2017-te i 2018-te.
Nikakve pobede, naravno, neće biti. Čak i ako Tramp bude oboren, Brexit udave u procedurama i stave van zakona sve populističke pokrete u Evropi!
Da bi se zaustavila transformacija sveta – potrebno je nešto veće. Na primer: totalno ispiranje mozgova svim zapadnim biračima. I to: nekim inovativnim metodima jer se već pokazalo da je za to nesposobna svemoćna medijska mašinerija Zapada. Čak ni to neće biti dovoljno. Biće potrebna potpuna likvidacija demokratije i uspostavljanje transnacionalnog totalitarnog režima bez smokvinih listova u vidu izbora, slobode medija i informacija.
Birači su u Trampu videli lidera koji je u stanju da slomi ь vašingtonski konsenzus koji je kod običnih Amerikanaca odavno izazivao tihi gnev.
Tramp uopšte ne liči na revolucionara. Amerikanolozi se i danas spore – zbog čega se on uopšte kandidovao za šefa države.
On je pokazao da ima fantastičnu sposobnost da ulovi raspoloženje birača.
Na njega su obrušili toliko blata i kompromitujućih materijala da bi se svaki drugi političar odavno slomio, a sa njega je sve to sletelo – kao sa guske voda.
On se nije potčinio vašingtonskom establišmentu.
On nastavlja da mu se suprotstavlja i da – ko korak – realizuje ono što je obećavao.
Sasvim je moguće da Tramp radi sve što radi iz samoljublja i tvrdoglavosti, a ne u ime nekih visokih predstava. To mu, međutim, nimalo ne smeta, pre će biti da mu pomaže da bude uspešan lider svetskog populističkog pokreta.
Na čisto političkom planu, on je gotovo idealno ovaploćenje oštre transformacije koju svet danas preživljava.
Ako Tramp bude poražen na izborima 2020-te – njegovi birači neće poverovati da su to bili pošteni izbori. Uostalom, mnogi konzervativci su i pre novembra 2016-te pretili da će `dići revoluciju`ako Hilari Klinton pobedi.
Tramp sa samo jednim predsedničkim mandatom – to su bezmalo garantovani građanski nemiri na celoj teritoriji SAD.
Zato, da bi se Tramp uklonio sa vlasti – u SAD bi morao da bude izveden realni državni prevrat.
On je za svoje dve godine vlasti učinio neizbežnom pobedu na republikanskim prajmeriz u naredne dve decenije političara koji bude nastupao sa `trampističkom platformom`.
Što danas više tuku Velikog Donalda – to će biti verovatnija pobeda takvog političara na opštim izborima u SAD. A to znači da će nacional-populisti i u drugim zapadnim zemljama nastaviti da mrve liberalni svetski poredak.
Vašingtonski establišment zasad uspeva da blokira mnoge Trampove spoljnopolitičke inicijative., uključujući zbližavanje sa Rusijom.
Samo, to za Rusiju nije glavni rezultat Trampove dvogodišnje vladavine. Važnije je što je liberal-globalizam prestao da bude dominantna politička doktrina `celog civilizovanog svet`.