Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Danijel Server, profesor na Džon Hopkins univerzitetu, na svom blogu je napisao tekst u kojem je izneo svoj stav o podeli Kosova. On smatra da će to doneti mnogo više problema nego koristi.
Predsednik Kosova Tači jasno je naglasio da će s predsednikom Vučićem razgovarati o razmeni teritorija. On poriče da to znači etičku podelu Kosova i zove to korekcijom granica, što je eufemizam za razmenu teritorija.
– Ako se isprave granice Srbije i Kosova i obe strane postignu obostrani dogovor, i ako je taj dogovor bilateralan i izbalansiran i donosi dobiti za obe strane, onda mu se niko neće protiviti.
Navodno je on otvoren za da razmeni neke teritorije na severu Kosova, u kojima je većinsko srpsko stanovništvo, s teriotrijama u kojima je većinsko albansko stanovništvo na jugu Srbije. Dogovor bi, pre razmene teritorija, morao da uključi i međusobno diplomatsko priznanje. Pošto jedino suverene zemlje mogu da razmenjuju teritorije.
Ova ideja je jako aktuelna već nekoliko nedelja, ali Tačijeva izjava je prva potvrda s albanske strane jednačine. Ništa se neće dogoditi bez američkog i evropskog pomaganja. Brisel i Vašington su očito zaključili da je integracija severnih srpskih zajednica s ostatakom Kosova preteška, pa su odustali od svog prethodnog oštrog protivljenja.
Razmena teritorija je ipak loša ideja iz nekoliko razloga:
– Većina Srba na Kosovu, ali još važnije njihovih manastira, nije situirano na severu. Oni koji su južno od Ibra bi bili izloženi velikom riziku, ukoliko dođe do razmene.
– Razmena bi dovela do toga da Albanci s Kosova koji podržavaju uniju s Albanijom dobiju veću podršku, ali i oni u Makedoniji koji bi želeli da budu deo Velike Albanije, što bi destabilizovalo Makedoniju.
– Republika Srpska, koja čini 49% Bosne i Hercegovine, kojom upravljaju Srbi, pratila bi takvo ponašanje, proglasivši nezavisnost i pridruživši se Srbiji. Usledio bi sličan postupak Hrvata koji žive u BiH.
– Rusi bi ovakvu „ispravku granica“ koristili kao opravdanje da slično urade s Južnom Osetijom i Abkhazijom u Gruziji, Transnistrijom u Moldaviji, kao i Donbasom i Krimom u Ukrajini.
– Možda bi im se ideja toliko dopala da bi dopustili Kosovu da postane deo UN, što bi bila Pirova pobeda ako se ono zatim priključi Velikoj Albaniji, ili ako Kina ipak odluči da stavi veto na njihovo članstvo.
I dalje se nadam da će dogovor o ovoj lošoj ideji biti teško ostvaren. Srbija ima dobre bezbednosne razloge da se ne odrekne teritorija u južnoj Srbiji koje se nalaze na njihovom glavnom pristupu ka moru. Srpska pravoslavna crkva takođe će biti veliki gubitnik ako se razmena dogodi. Kosovo takođe ima dobar razlog da ne učestvuje u ovoj razmeni, koja verovatno neće proći u miru. Trenutni političari u Prištini teško da će trijumfovati u atmosferi u kojoj većina stanovnika Kosova čeka da postane deo Velike Albanije. Vetevendosje, pokret koji zagovara pridruženje Albaniji, biće veliki pobednik.
Demokratsko Kosovo i demokratska Srbija trebalo bi da mogu da zaštite svoje manjine bez ove razmene teritorija. Ali tu je upravo problem: nijedno nije razvijena demokratija. Ne bi bilo veliko iznenađenje da nacionalističke uprave EU i SAD, u kojima je takođe nacionalizam dobio dosta prostora, zanemare svoju posvećenost demokratiji i vladavini prava, a to nije dobar razvoj događaja. Ovo je loša ideja čije vreme ne bi trebalo da nastupi.
