OTVORENO PISMO JAVNOSTI: „Pita me otac šta je svrha ovog protesta, čitaj stari, a čitajte i vi ostali…“

„Šta je svrha ovih protesta“?

„Pita me otac šta je svrha ovih protesta, a vidim i ostali se to pitaju i zašto nismo na izborima srušili vlast ako nam ne odgovara.

Krenuću redom. Čitaj stari, a čitajte i vi ostali…
Predsednički izbori su samo uzrok onoga što u narodu tinja već godinama.

Ljudi koji su na ulicama: ne žele više da nemaju posao samo zato što nisu SNS. Nemaju nikakva prava samo zato što nisu SNS. Nemaju nikakvu budućnost u Srbiji ako SNS ne postanu.

Studenti su na ulici jer ne žele više da im tamo neke Mali, Slinavi ljudi kupljenim diplomama i plagijatima uzimaju mesta, a da oni ostavljaju svoje porodice kako bi potražili život u drugim državama gde će im ta diploma služiti svrsi.

Ne želimo više da nam u Nemačku, Italiju, Švajcarsku, Austriju odlaze prijatelji, porodica, poznanici i drugi koji nam život upotpunjuju samim svojim postojanjem.
Takođe, nećemo da se više deca leče SMS porukama i da sva umiru, dok se vlast razmeće svojim bilbordima, reklamicama po banderama i plakatima 365 dana u godini!?

Ne želimo više da nam otvaraju kontejnere, bandere, rukohvate, zaseoke, ograde i šahte.
Razumete li to? Ne želimo da sedimo i gledamo samo vas na televiziji, non-stop i da manipulišete nama. Hoćemo da ljudi vide da postoji i neko drugi u ovoj državi ko nije samo Vučić!

Ne želimo više da se sat rada plaća 130 dinara, da nas u rođenoj zemlji eksploatišu Korejanci, Japanci, Nemci, Amerikanci, Rusi, Šveđani nego da nas plaćaju isto kao i njihove radnike u njihovim zemljama. Ako ne žele, neka idu.

Ne želimo više da deca plaćaju udžbenike, da se u vrtiće upada preko veze.
Ne želimo više da nas Informer plaši ratovima ni građanskim ni sa komšijama Hrvatima, Slovencima, Bosancima, Makedoncima, Crnogorcima i da nas svađa sa svima. Da nam piše svakog dana o državnim udarima, atentatorima iz Jajinca i ostalim glupostima.

Ne želimo više da nas prebijate na ulici, uzimate materijal, da nam ubijate decu, očeve, novinare, rušite kuće, pretite izvršiteljima, držite na poslovima po 3 meseca, da nas iskorišćavate dok radimo na crno, da nas malteretirate, ucenjujete poslom, egzistencijom, porodicom, životom dok tužilaštvo, policija i Sudovi okreću glavu.

Nećemo više da nam govorite da smo ološ, neradnici, narkomani, Soroševci dok oslobađate tajkune, kriminalce, mafijaše.
Ne želimo više da nam par ljudi kreira ceo život i da nas biraju, dok nas dele na NjIHOVE i nas TUĐE po partijskoj knjižici!!!

Neću bre da znam ni ko je predsednik, ni ko je premijer, ni ko je ministar, ni ko je gradonačelnik, ni ko je „građanin“, ama ništa!
Nema ovo više nikakve veze sa politikom. Ima veze sa životom svih nas. Mladih, starih, svejedno je.

To se brani na ulicama ovih dana, ne vlast, nego čast. Ništa više.
Treba da vas je sramota sve što uopšte i pitate posle 27 godina mučenja u ovoj patetičnoj Srbiji, zašto smo na ulicama!

Sram vas bilo što ćutite, savijate glavu i glumite demokratsko društvo i što ste dozvolili da studenti i deca brane ovu jadnu državu koju ste nam VI stariji ostavili ovakvu kakva je danas!

Sram vas bilo penzioneri što ste dozvolili da izdržavate svoju decu i unuke, što ne možemo da se zaposlimo, radimo, sagradimo kuće, kupimo stanove, napunimo frižider – kako ste vi to nekada mogli!

Sram vas bilo svakog sendviča, deterdženta, brašna, soli, šećera, blokčića, upaljača i novca koje ste uzeli i kojim ste pristali da čitavih 27 godina imamo samo ratove, siromaštvo, urušene institucije i državu u rasulu!
Sram vas bilo za sve bre!

Deca vam na ulici – jer vi niste imali m*da da se borite za nas. Zato se mi sada borimo sami za sebe!
I samo da ćutite – jer ćutali ste i kada nije trebalo da ćutite!
Nekome vlast, nekome čast!
E, to je svrha.“

 

NAPOMENA: Ovo pismo se širi društvenim mrežama, preuzeli smo ga sa Fejsbuka, autor je Ivan Mandić iz Kruševca. Tekst prenosimo zbog aktuelne situacije u zemlji, i to je otvoreno pismo koje je namenjeno javnosti.
***
UMESTO KOMENTARA – GLASNO RAZMIŠLjANjE RODITELjA – O OVOM OTVORENOM PISMU JAVNOSTI
Kao roditelji moramo biti svesni onih suvih, ogoljenih činjenica koje su kristalno jasne. Ovo je neka nova generacija dece u Srbiji. Dece koja su rođena posle građanskih ratova, bombardovanja, a taj teret nose danas.

Dece koja su rasla u društvu koje je duboko politizovano, kriminalizovano, ekonomski uništeno, sasvim poremećenog sistema vrednosti, gde je čovek sa ljudskog bića totalno marginalizovan i sveden na broj i robu koja je loše plaćena.

Dece koja su „rođena sa računarima u glavi“ i koja su željna normalnog društva, porodice, rada, života – osnovnih stvari dostojnih čoveka. Mladih ljudi koji jednim klikom na internetu vide kako i u kojim uslovima žive njihovi vršnjaci u svetu. Prirodno je da i oni žele život – a ne preživljavanje, jer im politička država u svim oblastima samo to nudi, u tragovima.

Ovo su generacije dece koja ispaštaju sve strašne greške koje je napravio ovaj narod dozvoljavajući vlastima da je prodaje i izdaje kao na pijaci decenijama. Kojoj su na sve načine i u svim oblicima menjali svest o srbstvu, tradiciji, veri i istoriji.

I ako su oni odlučili da ne budu „politička roba“ i poniženo roblje u Srbiji, imaju na to pravo, koga su oni svesniji od svih starijih kojima je decenijama oduzimano svako pravo, čak i ustavna, osnovna i koji su naučili da se „pomire sa tim stanjem“…

Oblik protesta protiv ovog „života“ su odabrali, nadam se da neće dozvoliti da njihovu energiju, kao nekih pre njih – kanališu i u svoje svrhe iskoriste neki drugi, koji im možda ne žele dobro.

Prirodno je da mladi ne žele da žive u obesmišljenom društvu koje se bavi pričama koje nisu rešile generacije pre njih. To su nam glasno i jasno ovim protestom pokazali. A da li nas je sramota, ako nije – trebalo bi…

(Agencije)