Otvoreno pismo Vučiću povodom odluke o priznavanju Kosova: „Gospodine Predsedniče ko Vam daje za pravo da trgujete mojom dedovinom?“
Gospodine Predsedniče,
Razlog da Vam se obratim na ovaj način jeste Vaša namera da konačno rešite status Kosova i Metohije. U vazduhu se oseća da je Vaša želja da se ratosiljate južne srpske pokrajine jer, zaboga, kako Vi kažete, nećete taj problem da ostavljate svojoj deci.
2012. godine kada ste krenuli u pregovore sa Prištinom govorili ste da Srbija mora da učini teške i bolne kompromise što je rezultiralo izdajničkim Briselskim sporazumom. Briselskisporazum je faktičkiukinuo institucije države Srbije na Kosovui Metohiji, odnosno, ukinuo je državuSrbijuna Kosovui Metohiji. Viinače skoro punitihpetgodina vodite pregovore sa separatistima kojisuužasnipo srpske nacionalne idržavne interse jer, kako Srbina Kosovui Metohiji, tako niRepublika Srbija, nikakvuvajdunije imala odnjih. Za ovihpetgodina Kosovo i Metohijuste odSrbije udaljilikoracima odsedammilja, gradećitemelje za stvaranje još jedne albanske države na Balkanu, ilibolje reći «Velike Albanije».
Na Zapadu je svima apsolutno jasno da bezpodrške Srbije separatistiuPrištinine moguda stvore državu a Viimutome zdušno pomažete. Danas shvatamo da se spremate da pod pritiskom Zapada potpišete mirovni sporazum sa Albancima na Kosovu i Metohiji. Takav sporazum jednostavno znači priznanje Kosova, priznanje da Kosovo i Metohija više nije Srbija. To je takođe jedan od uslova za ulazak Srbije u Evropsku uniju. U prevodu to znači, ako Srbija hoće u EU mora da se odrekne svoje južne pokrajine.
Zašto niste iskreni prema građanima Srbije pa da organizujete jedan pošten referendum da se narod Srbije izjasni da li je spreman da uđe u EU tako što će da se odrekne Kosova i Metohije? Kažem «pošten» iz razloga jer su sve vaše kampanje do sada bile politički prljave i gde svi akteri nisu imali ravnopravan pristup medijma da iznesu svoje stavove.
Gospodine Predsedniče, zašto niste korektni prema građanima Srbije da kažete kojim to silama nebeskim ili bolje reći kojimzemljamZapada ste obećalida ćete da se odreknete Kosova i Metohije?Priče o unutarsrpskom dijalogu su samo prazne floskule jer Viutomnečasnomposlutražite saučesnike da uizdajnine biste bilisami.
Uostalom, Viste pregovorima sa Prištinompristupalina neozbiljannačin. Bezkoncepcije, strategije, plana. Ili je možda u startu bio plan da Kosovo i Metohija ne bude Srbija. Ovo Vam kažem jer sam bio član pregovaračkog tima Beograda od 2006-2008. godine kada smo pregovore vodili na transparentan način obaveštavajući građane Srbije o njihovom toku. Angažovani su bili najkvalitetniji stučnjaci koje Srbija poseduje iz najrazličitijih oblasti. Iz tog razloga je i ugled koji je pregovarčki tim Beograda imao kod EU i Amerike bio na visokom nivou i nikome nije padalo na pamet da se sa takvom delegacijom igra, niti da je zatvara po bilo kakvim ćumezima da bi se od srpske delgacije izvukle koncesije. Vama su to radili gospodine Predsedniče jer je kvalitet ljudi sa kojima ste vodili pregovore o najvažnijem srpskom pitanju bio jako skroman.
Teoretski se postavlja pitanje zašto žurite da rešite problem Kosova i Metohije? Vreme ne radi za Albance nego za nas.
Pozivate se na realnost koja danas vlada na Kosovu i Metohiji zaboravljajući, pritom, činjenicu kako se došlo do te realnosti. Do te surove realnosti se došlo ubijanjem, paljenjem kuća i svetinja, etničkim čišćenjem, zločinima najgore vrste… Upravo pre dva dana se navršilo 18 godina od ubijanja žetelaca u selu Staro Gacko. Svojompričom o realnostivitretirate zločinkao realannačinza osvarivanje političkihciljeva, tj. za stvaranje još jedne albanske države na Balkanu. Ako već želite da se mirite sa Albancima neka se prvo vrati 250.000 proteranih Srba pa da onda govorimo o miru.
Moram da Vas podsetim, da se držao Vaše logike 1912. godine Nikola Pašić nikada ne bi krenuo u oslobađanje Kosova i Metohije. I da Vam kažem da je 1912. godine procenat Srba koji je živeo na Kosovu i Metohiji bio manji nego što je danas. Ali takav kriterijum za ondašnjeg predsednika vlade nije bio validan. U argumentu da se odreknete Kosova i Metohije uporno ponavljate primer Mališeva jer, zaboga, Srbi tamo ne žele da idu da žive. Sledeći takvu logiku Srbi ne žele da žive ni u Preševu, ni u Tutinu, pa hoćete li i tih mesta i gradova da se odreknete? Broj Rusa koji žive u Čečeniji je u tragovima, ali Rusiji ne pada na pamet da se odrekne ni Čečenije ni Ingušetije.
Ne zaboravite da se suština problema na Kosovo ogleda u borbi dva naroda za prostor, Srba i Albanaca. Albanci su ostvarli prednost, uvek i samo, uz podršku okupatora koji su vladali tim prostorom. Prvo Turci, pa onda Nemci u dva rata, pa komunisti, i na kraju Amerikanci. Pa je i to jedan od razloga da ne smemo da im prepustimo Kosovo i Metohiju.
Danas Srbiju Kosovo i Metohija ne košta puno. U vreme Slobodana Milošvića, kada ste bili ministar, doduše, tada ste imali drugu priču, jer ste zastupali princip da za jednog ubijenog Srbina treba ubiti sto Bošnjaka, Kosovo i Metohija je Srbiju koštalo mnogo više. Tada je Srbija finansirala besplatno lečenje iškolovanje i Albanaca iSrba kojižive na Kosovui Metohiji. A da se vratimo jošdalje, iako je do 1912. godine tzv. Stara Srbija (Kosovo i Metohija i Makedonija) bila usastavu Osmanske imperije Kraljevina Srbija je finansirala celokupno školstvo. Tako je recimo, da ne ređam dalje, Vaš zemljak srpski književnik Petar Kočić bio profesor srpskog jezika u Srpskoj gimnaziji u Skoplju. Ali ondašnja Srbija je imala planove za sopstveno širenje u okvirupraiskonskihsrpskih oblasti a ne kao Vida je smanjujete isužavate.
Žestoko ste se okomili na mit o Nebeskoj Srbiji, zaboravljajući pritom da je ta ideja sačuvala vaskoliki srpski narod bilo gde da se nalazio. Zahvaljujući toj Nebeskoj Srbiji Vaši u Bugojnu su Srbi a ne, recimo, Hrvati ili Muslimani. Kosovo i Metohija su temelj srpske državnosti, duhovnosti i pismenosti. Ovde je sve nastalo. Ako to date kao što ste naumili Vi ćete da sasečete korene na kojima je izrastao srpski narod, Vi ćete mu oduzeti dušu i nikakvi brtuo-društveni proizvodi neće moći da ga sačuvaju i spasu. Narod će postati amorfna masa bez boje, ukusa i mirisa, bez imena i identiteta.
Kad smo već kod materijalnog moram da Vas podsetim na predmet poznavanje prirode i društva koji smo svi učili u školi, u njemu stoji da se više od 70% rudogbogatstva Srbije nalazina Kosovui Metohiji. Vrednosttogrudnogbogatstva, po nezavisnimistraživanjima, se kreće između 2 i 3 hiljade milijardi evra. Postavlja se pitanje kako to Srbijimože da bude bolje ako se toga odrekne, odnosno, ako se smanji. Pošto volite da se igrate istorije moramda Vaspodsetimda je Metohija mnogo plodnija odVojvodine, iztograzloga žitnica nekadašnje Rimske imperije nije bila Panonija nego Dardanija.
I kad smo već kod istorije, gospodine Predsedniče, mnogo se divite Veberu i nemačkom protestantizmu, ali jednu stvar sigurno ne znate, da je ta germanska tvorevina stvorena na genocidu baltičkih Srba koji su živeli kompaktno istočno od reke Rajne. Bedan ostataktog ogromnognaroda suLužičkiSrbida svedoče o pogromukojisukrozvekove doživeli. Njihova država je prestala da postojina Vidovdan 1189. godine gubitkomposlednjeguporišta koje se zove RujanilinemačkiRigen. Imena današnjihnemačkihgradova ubedljivo govore o onima kojisuihstvarali. Berlin je brlogiliblato na slovenskom, Drezden je po pticidrozd (na srskomkos, po kome je iKosovo dobilo ime), Lajpcigpo lipi, a Brandenburg je nekdašnjiBranibor. Čakireka Elba je Laba gospodine Predsedniče sa imenomistovetne reke na Kosovui Metohijikojegse Vitako lako odričete.
Zaista gospodine Predsedniče ko ste Vi uopšte da mene odvojite od moje Srbije? Ko Vam daje za pravo da trgujete mojom dedovinom? To nije ni lepo, nije ni pristojno.
Ali stvarno mi nije jasno zaštu žurite sa predajom Kosova i Metohije? Da li je možda razlog da na taj način želite da sačuvate svoju fotelju i karijeru žrtvujući 15% državne teritorije. Ili je možda u pitanju novac, jer ste se za ovo vreme, zajedno sa Vašim bratom, enormno obogatili. Ako ste u sukobu sa Zapadom naročito Amerikom taj novac nemate načina da sačuvate pa je možda i to razlog da predajom Kosova i Metohije želite da «velikom bratu» sa druge strane okeana udovoljite. Ja to dobro znam jer sam na američkoj crnoj listi i moja imovina pokretna, nepokretna, bilo koja, je podložna konfiskaciji ako je izvan granica Republike Srbije. Amerika ipak od mene neće mnogo profitirati, ali kod Vas je već nešto drugo. Priča o 128.000 dinara, od kojih Vi navodno živite, je gola neistina. Verujte mi, u to više niko u Srbiji ne veruje.
Ipak Predsedniče imajte u vidu, ako danas date Kosovo i Metohiju sutra će Vam tražiti da uvedete sankcije Rusiji, pa da uvedete Srbiju u NATO pakt, i na kraju će opet da Vas smene jer ćete za njih biti istrošen i islužen političar.
Neki čak kažu, a koliko je tačno pokazaće vreme, da je razlog Vaše žurbe oko Kosova i Metohije želja da Vi i Hašim Tači dobijete Nobelovu nagradu za mir. Takva nagrada u startu bi bila vulgarizovana jer švajcarski advokat Dik Marti sa puno argumenata optužuje Vašeg partnera u pregovorima za trgovinu ljudskih organa Srba. Mihail Gorbačov je dobio Nobelovu nagradu za mir zato što je razbio Sovjetski Savez ali je zato najomraženija ličnost u Ruskoj Federaciji.
Na kraju, sasvim dobronamerno želim da Vam kažem da to ne činite. Nemojte da bacate prokletstvo na Vašu decu jer ona to ne zaslužuju. Vaš stariji sin dosta često boravi na severu Kosova i po mnogim pričama radi se o bezazlenom i pristojnom mladiću koji ima rodoljubive crte, nemojte tim žigom sramote i izdaje da ih opteretite za ceo život. Tokom pregovora u Beču lično sam vodio računa o samo jednoj stvari, da zvaničan stav Republike Srbije ne krene putem ustupaka Prištini da bi se Kosovo odvojilo od nje. Da je tako krenulo, bio sam sprman da automatski napustim pregovore. Nemam pravo da etiketu izdaje i beščašća tovarim svojoj porodici. Tome me je naučila Nebeska Srbija koju Vi tako naglašeno prezirete.
Marko Jakšić
nekadašnji član pregovaračkog tima Srbije
u perodu 2006-2008. godine i
član Predsedništva Narodnog pokreta Srba
sa Kosova i Metohije „Otadžbina“
(Fondsk)