Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Pojačane političke tenzije i nacionalističke strasti, uz korišćenje teških reči pa i prijetnji. Tako izgleda politička scena u Crnoj Gori u susret otvaranju rasprave i usvajanju Predloga zakona o slobodi veroispovesti i pravnom statusu verskih zajednica, do kraja godine u državnom parlamentu.
Tenzije su naročito bile vidljive tokom poslednjih rasprava poslanika u Skupštini Crne Gore, zbog čega je predsednik parlamenta Ivan Brajović upozorio:
– Ovde u ovom parlamentu i u čitavoj Crnoj Gori niko nikoga ne treba da se plaši, nikakvih nemira i vanrednih stanja ne može da bude. Država je spremna da vodi računa o bezbednosti i sigurnosti ove države. Može bilo ko od vas da šalje zapaljive poruke, ali to neće uticati na funkcionisanje građana jer će država znati da vrlo precizno sačuva mir, stabilnost i bezbednost – rekao je on, piše RSE.
Navedeno upozorenje je izrečeno nakon najava dijela poslanika opozicionih partija da će koristiti sva sredstva da onemoguće usvajanje Zakona o verskim zajednicama.
Zahtevi SPC
Iako Skupština Crne Gore još uvek nije formalno zakazala datum početka rasprave, mada se pominje 26. decembar, SPC i prosrpske političke partije tvrde da se vladinim predlogom Zakona o verskim zajednicama želi oteti imovina toj crkvi, i zahtevaju da se zakon povuče iz procedure.
Naročito su se u predviđanju potencijalnih nemira u Crnoj Gori istakli poslanici opozicionog Demokratskog fronta. Poslanik Nebojša Medojević je, obraćajući se premijeru Dušku Markoviću, rekao:
– Vi imate priliku da povučete taj Zakon koji može da zakrvi Crnu Goru, kao i ustavna i statusna ovlašćenja. Ako mislite da ćete silom i nasiljem rešavati ovako važna pitanja i ponavljati zlu krv i otvarati nove rane, ući ćete u istoriju ali ne kao pozitivan primer – naveo je on.
Premijer Duško Marković je poručio da je donošenje Zakona ustavna obaveza Vlade i o tome se razgovara poslednjih pet godina.
– Netačno je da je Zakon o verskim slobodama, zakon koji nacionalizuje crkvenu imovinu. Pročitajte ga, ne manipulišite. Zašto Manastir Ostrog da bude u vlasništvu srpske Patrijaršije (u Beogradu)? Ne može. Moramo to da dovedemo u red šta god vi o tome mislili – rekao je Marković.
Prethodnog dana, 17. decembra su poslanici opozicionog Demokratskog fronta Slaven Radunović i Milan Knežević bili eksplicitniji u tvrdnjama da će sprečiti raspravu o Zakonu.
– Mi vam garantujemo da nećemo dozvoliti da se preko nas živih glasa o tom zakonu. Možete da nas pobijete, možete da nas pohapsite, dovedite specijalne jedinice, neće se glasati – rekao je Slaven Radunović.
Milan Knežević je pozvao poslanike Demokratske Crne Gore koji bojkotuje rad Skupštine, da se pojave na sednici kada tema bude Zakon o verskim zajednicama.
– Da zaustavimo izglasavanje ovog zakona, na način da ćemo svi ovde doneti po flašu benzina, posuti ove klupe, posuti se i mi i ako treba da se zapalimo i mi i ova Skupština koja ne treba da postoji ukoliko je spremna da donese ovakav Zakon o slobodi veroispovjesti – kazao je on.
Đukanović: Pogrešna tumačenja
Na insistiranje dela opozicije da je Zakon o slobodi veroispovjesti duboko antisrpski akt, reagovao je poslanik Demokratske partije socijalista (DPS) Dragutin Papović.
– Kao što niko u DPS-u nema ništa protiv srpstva ni protiv srpskog nasleđa koje postoji u Crnoj Gori, ali imamo protiv belaštva i protiv četništva. Jer belaštvo je uništilo srpstvo tradicionalne Crne Gore – kazao je on.
Delu sednice parlamenta je prisustvovao i predsednik Crne Gore Milo Đukanović koji je poručio da deo srpskih stranaka potpuno pogrešno tumači Zakon o veerskim zajednicama.
– Apsolutna je neistina da se tim Zakonom otima imovina SPC stečena do 1918. godine. Prvo 1918. godine nije bilo SPC, ona nastaje kao što znamo kasnije. Kome smeta da se kroz Zakon, bez ikakve otimačine, kroz redovan postupak pred crnogorskim sudovima dokaže šta je čije? Znate kome smeta? Onome koji zna da to nije njegovo i onome ko želi da bez dokazivanja zadrži ono što je nezakonito prisvojio – rekao je Đukanović.
Pozivanje Vučića u pomoć
I mitropolit crnogorsko primorski SPC Amfilohije zahteva da se Zakon povuče.
– Ovako opasan, nedobronameran i zlonamerno pripremljen zakon ne zaslužuje da se o njemu diskutuje i raspravlja u crnogorskoj skupštini dok ne dobije saglasnost svih tradicionalnih crkava i veerskih zajednica u Crnoj Gori – rekao je on u izjavi za „Dan“.
A Srpski nacionalni savet Crne Gore uputio je pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u kojem ga pozivaju da se uključi u rešavanje problema srpskog naroda u Crnoj Gori jer je, kako su kazali, „Zakon predviđa otimanje svetinja SPC, što je poslednja faza urušavanja srpskog identiteta“.
Šta su uzroci krize?
Komentarišući podizanje političkih tenzija izazvanih najavom da će Vladin Zakon o verskim zajednicama biti deo dnevnog reda u Skupštini Crne Gore krajem godine, politički analitičar Boris Raonić kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da Crna Gora ulazi u veoma ozbiljan problem u više aspekata koji su izazvani niskom političkom kulturom, lošim funkcionisanjem institucija i činjenicom da je pažnja međunarodne zajednice smanjena prema Crnoj Gori.
– Ulazimo u jedan ozbiljan problem, ne samo po pitanju Zakona o veerskim slobodama, već ukupno po međunacionalne odnose u Crnoj Gori. U kombinaciji sa socioekonomskim problemima, niskom političkom kulturom, pojačanim nacionalnim strastima, lošim funkcionisanjem institucija unutar države, ovo može da postane veoma ozbiljan problem.
Mene brine što po prvi put u zadnje tri decenije, Crna Gora nema dovoljnu pažnju međunarodne zajednice. Manjak interesovanja međunarodne zajednice, nagomilani problemi i razočarenje u političke elite, mogu da iskomplikuju stvari u pravcu koji do sada nismo videli – ocenjuje Raonić.
SPC je zakazala protestni skup u Nikšiću u subotu 21. decembra i najavila donošenje mošti Svetog Vasilija Ostroškog, što je iz DPS-a ocenjeno kao necivilizacijski i manipulatorski čin.
Najspornija odredba Zakona o slobodi veroispovjesti se odnosi na imovinu verskih zajednica, gde se kaže: da će verski objekti i zemljište koje koriste verske zajednice na teritoriji Crne Gore, izgrađeni ili pribavljeni iz javnih prihoda države ili su bili u državnoj svojini do 1. decembra 1918. godine, postati državna svojina ako ne postoje dokazi o pravu svojine veerskih zajednica nad tim objektima.
