„POLITIČARI, ŠTITITE NAS, A NE SEBE!“ Šta se zapravo dešava u Rumuniji, gde na proteste stižu čak i GASTARBAJTERI.. (VIDEO)
Fotografije i snimci nepregledne gomile ljudi svih uzrasta sa nacionalnim zastavama i transparentima pred zgradom rumunske vlade, policajci inteventne jedinice koji suzavcem rasteruju gomilu, i bolnička nosila sa povređenim demonstrantima jedna su od glavnih vesti širom sveta ovog vikenda.
Okupljanje „kod žirafe“, spomenika koji se nalazi nasuprot zgrade Vlade ispred prirodnjačkog muzeja na Trgu pobede u Bukureštu pretvorilo se u masovni izraz nezadovoljstva koji se prelio ulicama Rumunije ovog petka i subote.
Uz glavni grad, antivladini protesti odvijaju se širom zemlje u gradovima Klužu, Sibinju, Temišvaru i Jaši gde se u petak okupilo na hiljade ljudi. Najmasovniji su, naravno, bili u Bukureštu gde je, prema novinskim izveštajima, u dva dana gotovo 100.000 ljudi došlo da izrazi svoje nezadovoljstvo potezima leve vlade čiju ostavku traže. Prvog dana više od 450 ljudi je povređeno, među njima i tridesetak policajaca, a tridesetak osoba je privedeno.
Ovi protesti su nastavak rumunske borbe na ulicama koja je započela još od formiranja leve vlade krajem 2016. godine koja je prvo pokušala da ublaži kazneni zakon, ali nakon niza protesta se odlučila za pravosudnu reformu, piše Index.hr.
Krajem prošle godine vlada je ponovo predložila promene zakona koje bi omogućile oprost nekih kaznenih dela i donošenje amandmana kaznenog zakona koji se tiču zloupotrebe moći, što bi omogućilo brojnim političarima da izbegnu kazneni progon zbog korupcije, smatraju kritičari.
To je dovelo do novog talasa protesta, koji su tokom leta, pogotovo dok je trajalo Svetsko fudbalsko prvenstvo, delom posustali, ali sad su se opet razmahali kulminirajući ovaj vikend kada su u zemlju stigli i brojni građani, predstavnici dijaspore.
ŽELE ZAKONE KOJI ĆE ŠTITITI GRAĐANE, A NE POLITIČARE
– Želimo demokratiju i zakone koji će štititi građane, a ne političare – rekla je za „Njujork tajms“ tridesettrogodišnja Muse Marasin koja je doletela na protest iz Velike Britanije gde živi i radi. Ona je jedna od brojnih građana i građanki koji su prekinuli svoje godišnje odmore i doputovali u domovinu iz koje su otišli najvećim delom u potrazi za poslom.
4 MILIONA RUMUNA RADI U INOSTRANSTVU
Prema službenim podacima, oko 4 milona Rumuna, od ukupno 20 koliko ih ima, radi u inostranstvu, polovina u Italiji i Španiji. Službeni rumunski zavod za statistiku objavio je kako oni u domovinu šalju preko tri milijarde evra godišnje, a u proteklih deset godina je to bilo skoro 40 milijardi evra, piše Dojče vele.
Samo tokom 2017. godine iseljeni Rumunji su porodicama u domovini poslali 4,3 milijarde evra, ili blizu 2,5 posto BDP-a zemlje, jedne od najsiromašnijih u Evropi, gde prosečna plata iznosi 520 evra.
POLITIČARI DIJASPORU NAZIVAJU „PROSJACIMA, LOPOVIMA I KURVAMA“
Upravo zbog toga, uvereni su kako imaju pravo da javno izraze nezadovoljstvo stanjem u državi, dok ih političari vladajuće stranke PSD etiketiraju kao „prosjake, lopove i ku*ve“, odnosno „lumpendijasporu“ koju plaća Jevrej Soroš i američki interesi koji žele da oslabe Rumuniju, ili ih pak Brisel tera da to čine, piše Dojče vele.
– Hoćemo videti moderne puteve i škole, a ponajviše želimo da ne moramo da plaćamo mito i levima i desnima – izjavila je za AFP Ileana Anghel, koja je s mužem doputovala iz Španije.
STOGODIŠNJI FILOZOF KOJI PROTESTUJE VEĆ 550 DANA
Ali ne protestuje samo dijaspora koja tvrdi kako je upravo zbog ovakvih politika morala da ode iz zemlje, već i građani koji su ostali u Rumuniji. Jedno od najistaknutijih lica je filozof Mihai Sora, koji ima 102 godine i već 550 dana redovno protestuje pred palatom vlade.
Na društvenim mrežama, piše Dojče vele, Sora je najavio kako su mu lekari nakon operacije savetovali da „prekine trening boksa i karatea“ i da se „više ne uzbuđuje toliko“, ali on je istrajan: „To me neće sprečiti da se opet vidim sa svima vama 10. avgusta kod žirafe. Tamo se onda svi možemo sasvim mirno uzbuditi.“
REFORMA KOJA PRETI NEZAVISNOSTI SUDIJA
Ovi protesti samo su nastavak borbe građana protiv mera rumunske vlade, koju od kraja 2016. godine ponovo vodi leva stranka PSD. Njihova reforma pravosuđa, prema kritičarima, preti nezavisnosti sudija, a političkim službenicima omogućuje da izbegnu progone.
Pola miliona ljudi u februaru 2017. godine u „najvećim protestima nakon pada komunizma“, kako su okarakterisali u medijima, izašlo je na ulice kako bi se usprotivili toj dekriminalizaciji korupcije.
OTPUŠTENA TUŽITELJKA, SIMBOL BOREBE PROTIV KORUPCIJE
Ali to nije omelo vladu. Tako je prošlog meseca otpuštena tužiteljka Laura Kodruta Kovesi, koju mnogi vide kao simbol borbe protiv korupcije. Na čelu antikorupcijske kancelarije Korduta Kovesi smenila je brojne lokalne i nacionalne lidere i stekla neprijatelje, predstavnike političke klase, piše „Gardijan“. Hiljade ljudi takođe je izašlo kako bi joj iskazalo svoju podršku.
PRAVNE PROMENE SE DONOSE ZBOG ČELNIKA LEVICE
Sporne reforme kritikovale su Evropska komisija i SAD. A dvanaest zapadnih zemalja u junu ove godine uputilo je Rumuniji otvoreno pismo nakon što je parlamentarna komisija počela da analizira amandmane kaznenog zakona koji bi čelniku levice Liviu Dragnei omogućili da izbegne zatvor u žalbenom postupku, jer ga je prvostepenski sud osudio na tri i po godine zatvora za fiktivno zapošljavanje.
TRI PREMIJERA ZA GODINU DANA
Upravo zbog tih osuda, Dragnea nije mogao da postane premijer, već je umesto njega imenovan Sorin Grindeanu. Tokom njegovog mandata predložene su uredbe koje su uključivale oprost za neke prekršaje i ublažavanje kaznenih zakona, koji su zbog kritike u javnosti i delu pravosuđa donesene u tajnosti i dovele do spomenutih masovnih protesta.
Nasledio ga je Mihaia Tudosea koji se nije dugo zadržao na toj poziciji jer, kako se smatra, kao ni Grindeanu nije više bio pod uticajem Dragneua. Nova premijerka Viorika Dančila tako je treća osoba na čelu vlade u godinu dana. Ali ni ona ne ulieva poverenje rumunskim biračima.
Deo njenog kabineta takođe je opterećen korupcijskim aferama. Njen zamenik Paul Stanesku je pod istragom zbog sumnji u zloupotrebu položaja, a druga članica vlade, Rovana Plumb, takođe je bila pod istragom.
PROTESTI SE NASTAVLJAJU
Uprkos policijskoj brutalnosti, koju je osudio i sam predsednik države Klaus Johanis, protesti se nastavljaju, a ako je suditi prema jučerašnjem okupljanju, ovo će biti nemiran avgust u Rumuniji.
– Došla sam nakon što sam na televiziji videla šta se dogodilo u petak – brutalnost policije protiv mirnih demonstranata – rekla je za „Gardijan“ šezdesetčetverogodišnja Floarea Toader ogrnuta nacionalnom zastavom žute, plave i crvene boje.
– Moja deca rade u Španiji i volela bi da se vrate. Ali to trenutno nije moguće jer su političari zainteresovani samo za sebe i ne rade ništa za druge – dodala je.