Politički analitičar, Anđelković: Evo šta se krije iza udara antisrpskog lobiste Danijela Servera na Vučića, i koje mu je poruke poslao od moćnika..
Piše: Dragomir Anđelković
Reč je o osobi umreženoj sa raznim američkim obaveštajno-političkim i sličnim strukturama, sa renomeom eksperta za „srpsko pitanje“. Ukratko, radi se o čoveku koji nam je izrazito nenaklonjen, ali i dalje nije bez izvesnog uticaja bar na neke aspekte politike koju prema nama vodi Vašington.
Otuda, logično je da Srbija nastoji da sa njim koliko-toliko normalizuje odnose ili makar da održava kanal komunikacije. No ne vidim ni jedan razlog da se to radi na premijerskom nivou. To kažem i zbog naglašenog antisrpskog renomea koji Server ima kao i zbog njegove realne (geo)političke težine koja više i nije naročita.
Na kraju krajeva, ni Server od oficijelnog Beograda ni Srbija od Servera ne mogu imati toliko koristi da bi se otišlo predaleko u saradnji. Stoga, stare kombinacije i ideje ostaće u pravom planu, bez obzira na površne međusobne pozitivne tonove. Iza njih se, po pravilu, kriju ozbiljnije stvari, a kakve su one da se naslutiti iz Serverovih reči.
On je – ako je neko u to i počeo da sumnja, više ne treba da ima iluzije – i dalje primarno albanski, pa i šire antisrpski lobista, a ko god kod nas pomisli da sa njim može nešto dobro da postigne, brzo će mu se stvari obiti o glavu.
Server gotovo i da nije izašao sa ovonedeljnog sastanka sa Vučićem, a već je plasirao dve poruke koje kao bumerang pogađaju premijera Srbije, a ni na koji način mu ne koriste.
Prvo, ustvrdio je da Kremlj vidi Vučića kao nepouzdanog i otuda nepoželjnog partnera, odnosno da srpski premijer i jeste nekritički prozapadno nastrojen. Drugo, da je Vučiću stabilnost Balkana i sa tim skopčano njegovo viđenje kao pozitivnog činioca od strane Brisela i Vašingtona bitnije od sudbine Republike Srpske.
Verujem da i jedno i drugo nije tačno. U krajnjoj liniji i pragmatično gledano, kako iz ličnog i partijskog, tako i iz državnog ugla, Vučiću je i te kako bitno da Srbija očuva izuzetno dobre odnose s Rusijom, a Moskvi je, s obzirom na našu geopolitičku lokaciju, dovoljno da se prema njoj i dalje postavljamo korektno i ona neće biti nezadovoljna politikom sadašnjeg srpskog državnog vrha.
Ne očekuje od nas ni da idemo u sukob sa EU niti da uđemo u ODKB. O tome svedoči i nedavna izborna podrška Jedinstvene Rusije listi koju je predvodio Vučić a na kojoj je bila i partija Nenada Popovića (SNP), koja uživa značajne ruske simpatije.
Suština rečenog važi i za RS. Većinska javnost Srbije svako njeno ugrožavanje doživljava i kao udar na samu Srbiju, a prema budućnosti RS daleko da je ravnodušna i naša vlast. Konačno, i da nije tako, tj. da je Server u pravu – ono što je rekao ne govori se javno.
Ako neko i priča svojim građanima jedno, a zaklinje se na štetu nacionalnih interesa svoje zemlje u lojalnost stranim mentorima, oni nemaju razlog da ga diskredituju. Ćute o tome. A Server jeste pokušao da ocrni Vučića u, uz sve političke nijanse, dominantno nacionalno nastrojenom građanstvu Srbije, bez čije značajne podrške Vučić ne da ne bi pobedio već ne bi bio daleko ni od rejtinga Čedomira Jovanovića.
Tako stvari stoje, a nama ostaje da analiziramo da li je Server pokušao da svoju britvu zarije Vučiću u leđa i tako mu nanese makar izvesnu štetu samo za račun svojih albanskih i drugih balkanskih prijatelja ili se radi i o poruci u ime oficijelnih američkih struktura. No jedno je već jasno, takvim ljudima kao što je Server nije mesto u kabinetima srpskih vodećih funkcionera. I zbog njih i zbog ono malo ponosa što ga Srbija još ima.
(Politika)