PORAZ ZAEVA NAUK ZA OSTALE U REGIONU: KAKO GA JE EU “NASANKALA” – DAO JE SVE A DOBIO NIŠTA

Poraz Zorana Zaeva može se posmatrati i kao poraz EU i njene politike proširenja na Balkanu, piše u štampi na nemačkom. Osim toga, to je loš predznak za reforme koje su neophodne Severnoj Makedoniji.

“Zoran Zaev je maja 2017. postao premijer Makedonije. U oktobru 2021. najavio je ostavku. Severna Makedonija – od marta 2020. članica NATO – u bezbednosnoj politici uglavnom je bila prepuštena sama sebi. Tako bi se mogle opisati protekle četiri i po godine u toj balkanskoj državi, kao i Zaevljevo nasleđe. Međutim, tu nedostaje jedan važan aspekt: na mandat Zaeva nije uticalo samo ono u čemu je uspeo, već pre svega ono što mu je uskraćeno”, konstatuje Frankfurter algemajne cajtung.

“Istina je da je Zaev uspeo da preimenuje Makedoniju u Severnu Makedoniju i tako ubedi Grčku da više ne blokira prijem države u NATO. Na domaćem planu, preimenovanje je bio hrabar, gotovo smeo manevar. Hrabrost, međutim, nije nagrađena. Ili je, u najboljem slučaju, nagrađena utešnom nagradom – članstvom u NATO. Zaev, međutim, nije ostvario svoj glavni politički cilj – početak pregovora o pristupanju EU. Za to nije on kriv. Naprotiv”, ocenjuje nemački list.

“Slučaj Zaeva mogao bi da bude primer u regionu. Moguće je da će odlazeći premijer Severne Makedonije zadugo biti poslednji šef vlade u regionu koji je bio spreman da preuzme veliki politički rizik zarad tzv. evropske perspektive svoje zemlje. Zato se poraz Zaeva može posmatrati i kao poraz EU i njene politike proširenja na Balkanu”, zaključuje se u članku koji potpisuje novinar Mihael Martens.

Loš predznak

Događaje u Skoplju slično vidi i švajcarski Noje cirher cajtung:

“Nestanak evropske perspektive za zemlje Zapadnog Balkana ima mnogo žrtava. Najnovija je premijer Severne Makedonije u ostavci. Posle poraza njegove Socijaldemokratske partije na lokalnim izborima, Zoran Zaev se oglasio i podneo ostavku na mesto predsednika vlade i predsednika stranke. Time ta mala država jugoistočne Evrope klizi u krizu vlade, čiji je ishod teško predvideti.”

“Zaev je rekao da će njegova stranka predstaviti novog kandidata za tu funkciju, šefa države Stevu Pendarovskog. Međutim, neizvesno je da li će on dobiti podršku u parlamentu. Koalicija socijaldemokrata i dve stranke albanske manjine ima samo tanku većinu. Loši rezultati na lokalnim izborima mogli bi da dovedu do smena pojedinih poslanika. Predsednik nacionalističke opozicione partije VMRO Hristijan Mickoski, zatražio je u nedelju uveče na nove izbore.”

Švajcarski list konstatuje da je u Severnoj Makedoniji “ogromna frustracija zbog uvek novih prepreka u evropskim integracijama – čime se prikriva i fundamentalno odbijanje proširenja jednog broja članica EU.

To sve veće nezadovoljstvo „bilo je sve više usmereno protiv Zaeva, pa čak i mnogi njegovi simpatizeri smatraju da se promena imena nije isplatila. A nacionalistička opozicija je ionako oduvek odbacivala sporazum sa Grčkom”.

Ali, kako prenosi švajcarski list, “Zaev nije uspeo da ispuni politička očekivanja ni na domaćem terenu. Njegova izborna pobeda iz 2017. nije viđena samo kao raskid sa uzavrelim nacionalizmom prethodne vlade Nikole Gruevskog iz VMRO, već i kao pobuna protiv razularene korupcije”.

I zaista, nastavlja list iz Ciriha, “vlada pod Zaevom ubrzo je pokrenula prve reforme. Gruevski je osuđen i uspeo je da izbegne kaznu samo spektakularnim bekstvom u Mađarsku. Severna Makedonija se u principu sve do danas ističe kao pozitivan primer u jednom sve autokratskijem regionu. Pa ipak, ubrzo su se pojavile sumnje da li nova vlada zaista može da reši dalekosežne probleme po pitanju vladavine prava. Čak je i šefica specijalnog tužilaštva koju podržava Zaev postala 2019. predmet korupcionaškog skandala”.

Noje cirher cajtung podseća da su “sumnje izazvali i pokušaji pritisaka na poslanike pre glasanja o promeni imena. Nisu nestali ni zakulisni dogovori i klijentelizam. Severna Makedonija je prošle godine pala na 111. mesto na rang-listi ’Transparensi internešenela’, što je najgora ocena koju je ta zemlja ikada dobila u toj oblasti”.

Pored toga, tu je i loše upravljanje tokom pandemije:

“Vakcinacija je kasno počela zato što se ta zemlja, za razliku od svog velikog suseda, Srbije, u potpunosti oslanjala na EU i kasno je dobila vakcine.”

Autor teksta Folker Pabst kao zaključak prenosi reči jedne analitičarke:

“Vljora Rečika iz istraživačkog centra Instituta za demokratiju u Skoplju kaže da je nada koja je bila povezana sa izborom Zaeva pre četiri godine isparila. To se vidi i po maloj izlaznosti na lokalnim izborima. To je

loš predznak za reforme koje su još potrebne – bez obzira ko će u budućnosti vladati Severnom Makedonijom.”

Zaev će nastaviti da se bori?

Berlinski Tagescajtung o događajima u Severnoj Makedoniji donosi komentar svog novinara Eriha Ratfeldera:

“Pošteno je reći da je u nedelju podneo ostavku neko ko je pokušao sve kako bi svoju zemlju modernizovao, demokratizovao i reformisao. Socijaldemokrata Zoran Zaev jedan je od retkih balkanskih političara koji je ozbiljno usmeravao svoju zemlju na putu integracije u Evropsku uniju. Ali zauzvrat je dobio premalo podrške.”

“Zaev nije uspeo, njegova popularnost je bivala sve manja. Osim toga, njegov prethodnik Gruevski pokušao je da utiče na kampanju za lokalne izbore, povećim sumama novca i uz podršku Mađarske. Socijaldemokrate su izgubile izbore i Zaev je podneo ostavku. Ali ko ga poznaje, zna da će nastaviti da se bori”, smatra nemački novinar.