POSLANIK IZ REDOVA SNS-a OTKRIVA: DA LI JE BALKAN MESTO NOVOG SUKOBA VELIKIH?
Piše: Vladimir Đukanović
Osnov opstanka svake države je dobro predviđanje budućih događaja i kvalitetna priprema za izazove koji iz njih proizilaze. Da bi se to postiglo, neophodno je imati vrhunski spremna analitička odeljenja u službama, pravovremene i kvalitetne informacije obaveštajnog sektora i angažovanje ljudi od struke koji će državu pripremiti u oblasti za koju su vični.
Ovo pišem kao dobronamerno upozorenje za Srbiju. Niti želim da budem zloslutnik niti se u životu rukovodim pesimizmom, ali događaji u svetu i na čitavom Balkanu, a samim tim ni nama u Srbiji, nikako ne idu na dobro. Da budem precizniji, sve sam opredeljeniji u razmišljanju da Balkanu sledi ratni sukob ili u najblažoj varijanti konstantna politička tenzija, koja će nas dovesti u situaciju da sve izgleda kao da smo u stalnom sukobu.
Sukob u Siriji je manje-više završen i, realno gledajući, Ruska Federacija je ovladala najvećim delom bliskoistočnog prostora. Naravno, sukoba među raznim islamskim frakcijama će uvek postojati, tenzije između Saudijske Arabije i Irana uvek će biti u žiži, kao i sukobi Kurda sa Turskom i Irakom, ali u neku ruku to i odgovara najvećim silama. Ali, kako god, taj sukob se sve više stišava i prelazi se na neko drugo područje, gde će se velike sile sukobiti.
Gde bi to moglo da bude? Ukrajina? Teško je poverovati. Manje više tu je sve poznato na duži period. Severna Koreja? Ni slučajno. Ko je lud da rizikuje nuklearni sukob. Naravno, tenzije će biti konstantne, ali u direktan sukob teško je poverovati.
Pa gde je to onda „idealno“ mesto da se zarati? Imate pravo jednom da pogađate, jer dva puta je previše. Da, to je Balkan. Mesto sa koga počinju svi mogući sukobi i na kome se civilizacije sukobljavaju preko nas malih balkanskih naroda, spremnih na borbu do istrebljenja.
Uostalom, posle nedavne najave da Evropa planira da definitivno formira svoje bezbednosne snage, intenzitet priprema za sukob na Balkanu može samo da se uveća jer ne postoji bolji način da se Evropa destabilizuje do toga da iz njenog „mekog trbuha“, kako je Čerčil nazivao Balkan, otpočne sukob.
Na Balkanu su svi u sukobu sa svima. Bez obzira što jedan dan svi zajedno mogu da sede i da ljudski razgovaraju, da se druže i da se vesele, na Balkanu su već sutradan ti isti spremni da se pobiju dok jedni druge ne iskorene. Rane su više vekova otvorene, istinskog i iskrenog pomirenja nikad nije bilo, pa je za kreatore kriza i sukoba dovoljno da samo malo doliju ulje na vatru, i evo žestokog požara koji guta svoje žrtve. Tada na Balkanu prestaje svaki oblik racionalnog razmišljanja.
Pripreme za sukob su odavno urađene. Trenutno je na delu faza finalizacije. Glavni akteri su izabrali svoje saveznike i preko njih šalju zapaljive izjave. Tako je Bakir Izetbegović izbljuvao sav mogući otrov iz svojih usta ne bi li se videla srpska reakcija na njegovu želju da Bosna i Hercegovina prizna nezavisnost Kosova.
Izetbegovićev otrov posisan je u Vašingtonu jer on ništa i ne radi dok odande ne dobije uputstva. Isto je i sa albanskim i hrvatskim liderima, koji svako malo koriste da provociraju Beograd. Pošto pritisci nesrećnog Hojta Jia nisu urodili plodom, prešlo se na fazu direktnih pretnji suseda, koji to čine po nalogu onih koji su poslali Hojta Jia.
Cilj je da se isprovocira nesmotrena reakcija Srbije, koja bi se onda okrivila za početak novog balkanskog sukoba. Otuda je Srbiji mudrost potrebnija nego ikad, čak i u situaciji kada te provokacije postanu nepodnošljive. Na nama je da radimo naš posao, da se pripremamo za ono što nam u nekoj bližoj budućnosti sleduje i da izazove nekog budućeg konflikta dočekamo spremni da odbranimo naše interese i zemlju.
Da zaključim ovo pisanije krajnje pesimističkim stavom: nije pitanje da li će sukob na Balkanu ponovo eskalirati, već je pitanje kada će. Toga moramo da budemo svesni. Jedini optimizam vidim u tome da ovo što pre shvatimo i krenemo da se adekvatno pripremamo.
(Standard)