Preokret: Turska naglo udarila kontru svom savezništvu sa Rusijom
Ukrajinski predsednik Petar Porošenko, kada se sastao sa svojim turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom u Kijevu, ponudio je Turskoj da se pridruži „grupi prijatelja koji zagovaraju oslobađanje Krima od okupacije“. Erdogan je odgovorio da Turska i dalje podržava teritorijalni integritet Ukrajine i da neće priznati ponovno ujedinjenje Krima sa Rusijom. „Nismo priznali i nećemo priznati ilegalno aneksiju Krima“, podvukao je turski predsednik
Odnosi između Rusije i Turske su veoma prevrtljivi u poslednje vreme. Uprkos redovnim izjavama predsednika Putina i Erdogana o tome kako treba jačati i proširiti rusko–tursku saradnju, Ankara je neočekivano uspostavila novi set pravila o uvozu poljoprivrednih proizvoda iz Rusije u Tursku.
Od sada će ruski izvoznici morati da pribave posebne dozvole u turskim trgovinskim ili diplomatskim predstavništvima kako bi mogli da svoje proizvode izvoze u Tursku. Stručnjaci smatraju da je ovaj potez odgovor na nedavnu rusku objavu da će uvoziti povrće samo od devet turskih kompanija, iako Ankara negira vezu između ovih događaja.
Povrh svega, turski ministar spoljnih poslova Mavlut Čavušoglu izjavio je 9. oktobra kako će Ankara nanovo razmisliti o ugovoru o kupovini protivvazdušnog raketnog sistema S–400 od Rusije. Prema rečima ministra, ugovor će se sprovesti samo ako Rusija pokrene zajedničku proizvodnju ovog raketnog kompleksa u Turskoj.
„Ako Rusija odgovori na ovo negativno, mi ćemo zaključiti ugovor sa drugom državom“, izjavio je nedvosmisleno ovaj diplomata. Važno je naznačiti da je Turska prema dogovoru već isplatila avans.
Pravda.ru zatražila je stručno mišljenje o ovoj temi od Viktora Nadejin-Rajevskog (Nadein-Raevsky), doktora nauka iz oblasti filozofije, starijeg istraživača na Institutu za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka.
Prema rečima ovog eksperta, obnova rusko–turskih odnosa nije bila zaokružena. Proces se odvijao uz brojne poteškoće, povezanih sa uvozom turskih proizvoda u Rusiju, koji „nije preterano značajan za Rusiju“ ali je od prevashodne važnosti za Ankaru. Turska nastavlja sa pokušajima da pritisne Rusiju po ovom pitanju u nadi da će jednom za svagda razrešiti ovo pitanje.
Rusija i dalje održava jednostrane restrikcije protiv Turske, i pitanje nije povezano samo sa uvozom turskog paradajza. Turska je uvela bezvizni režim za ruske turiste, ali na ovo nije usledio simetrični potez ruske strane. Ruska federacija je samo olakšala vizni režim za turske biznismene i građevinske radnike.
„Postoje strahovanja u Rusiji da Turska ostaje tranzitna teritorija za islamiste, zbog toga što su se mnogi od njih domogli Sirije i Iraka preko Turske“, navodi ovaj stručnjak.
Kada je reč o zajedničkoj proizvodnji S–400 sistema, Turska je ovo pitanje postavila od početka, i to je uobičajeni zahtev za ovu vrstu trgovine. „Mnogo toga će zavisiti od ukupne vrednosti ugovora, i da li je on dovoljno profitabilan za Rusiju. Ako ćemo da stvorimo zajedničko preduzeće, neko mora da reguliše proces kako će ovi proizvodi biti prodavani i gde, da li će Rusija davati specijalnu dozvolu ili će Turska moći da nezavisno trguje proizvodima ovog rusko–turskog zajedničkog preduzeća.“
(Mediji)