PRIKUCALI JE NA STUB SRAMA I PLJUJU, A DRŽAVA ĆUTI: Lekarka upozorila na pranje para i nameštene tendere u Valjevu, A ONI JOJ SPREMILI OTKAZ!
Specijalista opšte medicine u valjevskom Domu zdravlja dr Vera Terzić dobila je upozorenje pred otkaz zbog pisma o incidentu tokom sastanka zaposlenih kojem je prisustvovao i gradonačelnik Valjeva dr Slobodan Gvozdenović, a koje je u ime kolega objavila u lokalnom nedeljniku „Napred“, prenose „Večernje Novosti“.
Naime, u Domu zdravlja je održan sastanak više od stotinu zaposlenih sa novom v.d. direktorkom dr Brankom Antić, zbog njihovih saznanja, kako su tada naveli, da ova ustanova nema novca na računu, a postavljena su i pitanja o tome kako se troši novac, kome je šta isplaćivano, koliko ima zaposlenih i sa kojom stručnom spremom.
Nakon sastanka, dr Vera Terzić je u ime zaposlenih poslala „Pismo javnosti“ koje je objavljeno u „Napredu“ i u kojem je navela da je na sastanak zaposlenih sa direktorkom „nepozvan došao i gradonačelnik dr Gvozdenović koji je na naša pitanja, od kojih mnoga nismo mogli ni da postavimo, odgovarao vikom i galamom“.
U pismu je dodala da je „omalovažavao našu struku pitanjima: “Šta vi to radite, je l’ možda operišete, ili porađate”, što ne dolikuje čoveku na vlasti koji je pritom i lekar“.
Zbog ovog pisma u „Napredu“, kako pišu „Večernje Novosti“, v.d. direktora Doma zdravlja dr Branka Antić upozorila je dr Veru Terzić na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, odnosno izricanje jedne od zakonom predviđenih mera.
„Time što se u ime zaposlenih obratila javnosti u nedeljniku „Napred“ prekršila je odredbe Poslovnog kodeksa ustanove. Zaposleni ima pravo da van službenih sastanaka daje izjavu o radu Doma zdravlja i pretpostavljenih, ali pod uslovom da jasno stavi do znanja kako to čini u lično ime. Smatramo da je dr Vera Terzić, potpisujući se u ime zaposlenih, dakle čitavog kolektiva, prekršila odredbe opšteg akta, počinivši i povredu radne obaveze kroz zloupotrebu položaja ili prekoračenja ovlašćenja predviđenih Zakonom o radu“, navedeno je u saopštenju Doma zdravlja.” (izvor)
* O razlozima za upućivanje upozorenja pred otkaz dr Vere Terzić pisale su i kolubarske novine.
Doktorka Vera Terzić je dugogodišnji lekar u Valjevu. O kvalitetu njenog rada, etici i znanju svedoče njeni rezultati i uvek puna ordinacija, dok susedne ordinacije ostalih lekara uglavnom zvrje prazne. Ona se već drugi put drznula da skrene pažnju na brojne nepravilnosti u zdravstvu – od skupih lekova, preko korupcije, pranja para do nameštenih tendera. Kao dugogodišnji predani radnik u sve to je upućena.
Doktorka Vera nije član nijedne partije. Ona je moj izabrani lekar, i izabrani lekar ko zna još koliko drugih. Znam je lično dugi niz godina, znam ko je i kakav je čovek, znam kakvu je decu odgajila, znam da nikada ništa nije uzela, znam da je sve stekla svojim radom i zalaganjem, znam da nikada nije ni na koji način koristila svoj položaj, znam je kao porodičnu ženu koja ima jednog muža, jednu veru i jedno lice.
Vređaju me komentari upućeni njoj od strane raznih sendvičara, prodanih duša i ulizica Vučićevog SNS-a (ja ovde ne stavljam naglasak na diktatora, smatram da on sam lično ništa ne bi mogao da postigne, da mu nije pomoći spoljašnjeg okupatora i unutrašnjih izdajnika koji usled svoje gluposti nisu ni svesni da su to, ili ako i jesu nemaju toliko morala da im je to bitno).
Nasuprot nje, kao antiteza, nalazi se drugi lekar, korumirani političar, loš ginekolog, nikakav gradonačelnik, pre bih ga nazvala „kradonačelnik”. Nije mi cilj da ga svrgavam. Ja to neću i ne mogu. Svet ne posmatram kroz novac.
Tačno je da je on na na Tešnjarske večeri, tj. na igru i razonodu valjevske raje, suludo potrošio, kako izvori navode, preko 7,5 miliona dinara a nije ni pomislio da sanira štetu od poplava ili da renovira krilo bolnice.
Ja to posmatram iz drugog ugla. On je jedno iskompleksirano, neiživljeno derište ambiciozne majke, koje je omašilo profesiju, pa je usred te greške ubilo nekoliko nedužne dece tokom porođaja njihovih majki a kojima je on vodio trudnoću. I kao svako razmaženo derle, vaspitno zapušteno, ljigavo i beskarakterno,učinio je sve moguće marifetluke, uz pomoć njemu sličnih, da izbegne odgovornost, pa se onda latio drugog posla (u koji se još bolje razume, recimo kao Marica u znate već šta), politiku, gde radi ono što najbolje zna a to je da bude budala iza koje se kriju oni koji skidaju kajmak. Rezultat je ojađeno, očerupano Valjevo.
Doktorku Veru Terzić stavljaju na stub srama, pljuju i uručuju rešenje pred otkaz. Narod ćuti.
Zašto sam ovo napisala? Zato što ja nisam narod, ja sam ličnost koja ima potrebu za pravdom i svesna sam posledica, ali se više bojim Boga nego onih kojima je u ruci toljaga i misle za sebe da su zbog te toljage u posedu moćni.
Moj muž je insistirao je da ga pratim na koncert Amades benda koji se održavao na platou ispred Doma kulture u Valjevu u okviru tešnjarskih večeri. Stigla sam do mosta na Kolubari, a onda sam se okrenula nazad ne obazirući se na njega, suočena sa masom ljudi koja je brojnošću podsećala na krdo stoke.
Hitali su ka mestu održavanja koncerta kao po komandi veseli i raspoloženi, gurajući se i gazeći jedni druge, sa blesavim izrazom na licu dok je njegovo „madžesti”, kradonačelnik, sa „devojčicom” i svojim miljenicima zauzeo ložu na balkonu da sve prati sa visine, kako i priliči .
U jednom trenutku me podsetio na nesrećnog kralja Aleksandra Obrenovića i njegovu Dragu Mašin – sa istim žarom su ljubili ocvale raspuštenice i davali im da vladaju umesto njih. Ali neću time da se bavim, pomisliće ljudi da mu zavidim ili da pravim zlokobne insinuacije od obične konstatacije.
Htedoh reći – odbijam da budem deo stada, odbijam da učestvujem u pljački, odbijam da mi estradna kalaštura (znaju Valjevci ko je ona) i Bobina cura (i tu Valjevci znaju ko je) zamenica direktora organizacije Tešnjarskih večeri kroje sudbinu. NEĆU!!!!!!!!! da učestvujem u tome.
Da je pameti, pravde, sreće, grad bi bio prazan, narod bi bojkotovao, ne bi dozvolio da ga potkradaju. Ovako, stampedo valjevskih goveda nagrnuo je na korito, srećan da je „besplatno” i da se malo opusti.
Nisam bila u stadu. Radije ću biti vuk, makar mi glava visila na zidu kao trofej, jer vuk je vuk a krava je krava. A rezime kradonačelbnikovog života već je vidljiv. Možda ima naše pare, kojima kupuje lažne prijatelje i lažnu ljubav, ali onoga dana kada dođe Bogu pred istinu ostaće sam, bez cucle, bez zvečke, bez pelene, neće biti svite, neće biti ljubavnice koja ga voli do poslednjeg dinara, biće jedan na jedan on i Gospod. Čime će moći da se podiči pred njim? Život bez poroda, krv na rukama, a srce kao u zeca.
Postoji nešto iznad svih nas, a ime joj je Božija pravda. I može da vrišti i da se izdire na Veru Terzić ili na svoje podanike. Može! Ali, na Boga neće moći, jer hvala Bogu još uvek smo smrtni i podložni Vrhovnom Sudu, koji inače ovih dana glavni diktator pokušava da ospori.
Tiče se Kosova ali time se neću baviti, komplikovano je. Mogu da primetim samo da se ni moji Valjevci ne bave time, jer imaju prečih briga – recimo kako da se provedu na tešnjarskim ili kako da što srećniji rade u Krušiku, i vesele se tome kao da proizvode žele bombone a ne sredstvo da se ubijaju ljudi. Dokle god im trenutna vlast to bude omogućavala, moći će i magarca da postave kao gradonačelnika, narod će klicati.
Verujem čvrsto da bi ih udario šlog ili bi im svima popadale krune sa glava ako bi, ne daj Bože, slučajno posadili nešto na dedovini za koju su, gle ludaka, isti prolivali krv, suze i znoj a nisu znali da mogu lepo da je poklone nekom prijateljskom narodu koji voli da se ponižava i muči da na svom radi. Lepše, prijatnije i udobnije je raditi po ceo dan kod stranog gazde za sitne pare, fini međuljudski odnosi, besplatne pelene, klima uređaji, ograđen prostor, uvek pod sijalicom, kao pile u inkubatoru, vode računa o tebi prate koliko radiš i kako, da nemaš previše slobodnog vremena jer bi ti bilo dosadno, ili možda da previše ne jedeš da se ne bi ugojio. Zašto uzgajati hranu na svome kada je lakše otići u market da je kupiš.
Lakše je biti ku*va, nego hodati okolo uzdignute glave. To je u poslednjoj izjavi naš Vođa nama poručio, ali vrlo ukusno upakovano slično onome što naše cure rade kada odu u Emirate da budu „manekenke”. Važno je da se to ne vidi i da se o tome ne priča, a pare su tu da zamene svaki obraz kojeg nema.
______________
P.S.
Ovo je ludilo. Nadglasani smo od onih lajavih. Ne bih ništa ni komentarisala, da po kuloarima nisam čula ono: „Šta joj je to trebalo… Baš je budala… Ona je pred penzijom a zamera se… Nije trebala to da radi…”, i onu najbitniju: „A šta ona ima od toga?” (misleći na doktorku), do one da je doktorka budala koja rizikuje da izgubi dobar posao na kome se*enda i još i radi, a može da prima platu i kulira! Lepo mi se smučilo! Kao da je sam vrag zakuvo čorbu i čeka da se lepo skuva.
Ima toga još – od postavljanja direktora škola (i ostalih direktora) preko partije, kreveta i slično… službene žene… službene ljubavnice… Koja država to može da izdrži da se ne raspadne? Kao da su im vrane mozak popile svima. I znam da mogu da mi se svete – oni uglavnom tako i rade, ostave te bez posla, prihoda, unište ti život, a onda ti najbliži okrenu leđa i, ako imaš sreće, proglase te za ludaka, a Bog ćuti i nemo posmatra. Dokle?
Zato sam napisala. Bilo mi žao žene. Ustali su ko vrane na nju, oči da joj izvade. Možda nisam vešta, ali je od srca.
(facebookreporter.org)