Pukovnik vojske Srbije, Jevtović: Princ od Velsa je u obilasku kolonijalnih poseda na Balkanu! Evo šta je pozadina svega..
Ko nam to stiže na sveopštu radost i narodno veselje usred izborne kampanje nj.k.v. Aleksandra Vučića – Velikog, inače, poznatog „lengvidž“ pitomca britanske Imperije iz mondenskog, kraljevskog letovališta, Brajtona? I ko to dolazi pravo sa NDH zemlje i sa neba. Kako i priliči, da se zna ko je na prvom mestu za imperijalno Kraljevstvo.
Piše, Goran Jevtović
Dolazi nam ličnost – Princ od Velsa, prestolonaslednik Britanske (i globalne) Krune, zastupnik kolonijalnog Komomvelta, koji je, obratimo pažnju, sredinom decembra minule, 2015. godine, kao što se da videti (jasno je da jasnije ne može biti) nagradio kraljevskim mačem šiptarskog kadeta, pripadnika takozanih „Bezbednosnih snaga Kosova“ – iliti „Vojske Kosova“, izvesnog Ismaila Hodžu, kao prvog u rangu tokom školovanja na elitnoj Kraljevskoj Vojnoj akademiji Velike Britanije, u gradu Sandhurst (Sandhurst).[i]
Taj mlađani potomak terorističkih falangi OVK jeste nagrađen, ali su sa njim zajedno školovanje završila još dva arbanaška kadeta – Fictori Fazliju i Besfort Krum. Da ne bude zabune, nisu nagrađeni anglosaksonskim sabljama ali su se istakli u vojničkoj disciplini i usvajanju oficirskih znanja.
Za one srpske nikogoviće (ne mislim samo na režim već i na sve ostale, kao i na takozvanu patriotsku opoziciju), a takvih je podosta i imaju problem sa „vidom“, evo još preglednije sličice:
Naravno, kako i priliči, svečanost je uveličao, ko bi drugi nego komandant „Bezbednosnih snaga Kosova“ – „Vojske Kosova“, lično general Rahman Rama, sa delegacijom. Inače, u oružanoj pobuni na Kosmetu s kraja ’90-tih i tokom oružane agresije, bio je komandant „operativne zone Šalja“. Terorista koji je na toj dužnosti nasledio zloglasnog Kadri Kastratija. Evo i te fotografije po završetku svečane ceremonije, kako ne bi bilo nedoumica:
Pre nego je počela „svetkovina“, general Rama je primljen u Ministarstvu odbrane Velike Britanije, gde je imao sadržajne razgovore sa tamošnjim zvaničnicima. Primljen je i u britanskom Parlamentu, ispoštovan ka’ junak i potapšan po ramenima, kako bi nastavio dalje pregnuće na odvajanju „Kosova“ i odbranu tog protektorata od ostatka Srbije.
On se tokom petodnevnog boravka u Londonu i širom Britanije, zvanično zahvalio britanskoj Vladi i Ministarstvu odbrane za sveobuhvatnu pomoć koju su pružili na stvaranju i izgradnji „Bezbednosnih snaga Kosova“, posebno na planu obrazovanja i obuke pripadnika BSK, kako bi usavršavanje i modernizacija oružanih snaga „Kosova“ tekla po najvišim NATO standardima. Evo još jedne fotografije u vezi sa tim i to iz odaja britanskog Vajthola:
E, sada, neko će se zapitati – dobro, šta je u tome problem, mladi ljudi se školuju, željni su znanja, uče se kako sutra komadnovati da se „humano“ ubija i tome slično, a Britanci su poznati kao eksperti za takvu edukaciju? Ima samo jedan problem u odgovoru na to pitanje – potencijalne žrtve sa velikom verovatnoćom mogu biti (odnosno, sigurno će biti) Srbi. Sutradan, u nekom oslobodilačkom iz našeg ugla ili osvajačkom ratu iz ugla Šiptara ukoliko se odluče da krenu ka Nišu.
Oficir „Bezbednosnih snaga Kosova“ Ismail Hodža, prvi u rangu Kraljevske Vojne akademije u Sandhurstu, V. Britanija, prima kraljevski mač od prestolonaslednika, Princa Čarlsa na svečanosti završetka školovanja
Razumljivo je što srpska podanička, kolonijalna vlast, koja je u minule četiri godine nastavila sa totalnim uništavanjem suvereniteta i dostojanstva zemlje izvršava svoje redovne zadatke. Problem je što nemali broj Srba opčinjenih takozvanom intelektualnom elitom, ne samo da podržava dolazak princa Čarlsa i od dvodnevne maskarade očekuje nekakva diplomatska čudesa[ii], već se tome i neskriveno raduje.
Predsednik Republike će prema protokolu i u pratnji svoje (a srpske) „princeze“, uručiti bogate poklone, ispoštovaće princa i princezu Kamilu, to isto će uraditi i predsednik Vlade, odabrani politički vrh na prijemu u raspuštenoj Skupštini, gostiće ga kao najrođenijeg, vodati po Vojvodini, upriličiti da poseti i neke od srpskih svetinja kao što je manastir u Kovilju i tako dalje i tome slično.[iii]
Nemanjićki sveti manastir, valjevsku Gračanicu koju potapaju otrgnuti srpski antihristi, narečeni princ i njegova princeza, naravno da neće videti. O tome će biti informisani u redovnoj (MI-6) proceduri kada jezerska zagađena voda, na sramotu svih nas Srba i neizbežnu Božju kaznu, proguta poslednju ikonu i prekrije kupolu hrama. Dakle, onda kada zadatak bude izvršen.
Da li će ga neko od srpskih vlastodržaca priupitati u ta dva dana, recimo – planira li Britansko kraljevstvo da povuče priznanje nezavisnog „Kosova“ i hoće li prestati sa organizacijom i daljim jačanjem šiptarske oružane sile – BSK, koje se odvija u njihovoj i režiji ostalih članica NATO? Strogo prema standardima i procedurama Alijanse na „partnerskim“ osnovama – identično kao i Vojska Srbije.
Dalje – planira li ostrvska Imperija da nadoknadi bar deo ratne štete iz ’99-te (recimo, par desetina milijardi funti sterlinga, srazmerno učešću u toj zločinačkoj operaciji) i da se zvanično izvini za ljudske žrtve i patnju građana Srbije koja se ničim ne može izmeriti?
Naravno, tako nešto je nemoguća misija. Štaviše, bićemo „pristojni i učtivi“ kako nam neumorno poručuje glavni kolonijalni nj.k.v. namesnik – A.V.
Ko se ovih dana podrobnije bavio „istorijskim“ dolaskom vodeće perjanice britanske Krune prateći režimska i ostala sredstva informisanja u Srbiji, mogao je ako je želeo uživo da gleda ne samo bedu i jad „analitičkog“ informisanja – poniznost i neskriveni idiotluk, već i da se uveri na delu kako izgleda spinovanje i drsko laganje javnosti. Najbolji primer je, dočim koji drugi no specijalna emisija „Oko“ nacionalne televizije u večernjim satima[iv], dan pred prinčevo i princezino sletanje na Surčin (dok čitaoci budu čitali ovaj tekst – „parada“ će uveliko biti u toku).
Recimo, nije se moglo čuti ni jednom, doslovno ni jednom, da princ Čarls svoju balkansku turneju po kolonijalnim posedima završava na „Kosovu“ kao nezavisnoj državi, gde će mu takođe biti upriličen odgovarajući doček i bogat program. Po identičnom kraljevskom protokolu kao i u ostatku države Srbije, i apsolutno mimo nje.
To najavljuje i britanski ambasador u državi „Kosovo“, gospodin Ruari O’Connell, koji za prištinski list „Koha“,[v] između ostalog, ističe – da je dolazak princa Čarlsa na Kosovo, za razliku od 1999. godine kada je posetio oružane snage Velike Britanije u sastavu KFOR-a,ovog puta poseta „nezavisnoj državi“, te da je taj čin najbolji pokazatelj „odličnih odnosa dveju zemalja“.
I, dalje, naglašava da će pored prijema na najvišem nivou od strane „predsednice“ Atifete Jahjaga i ostalih bitnih političkih figura, princ razgovarati sa običnim ljudima, da će posetiti Prizren gde će učestvovati na skupu posvećenom međuverskom dijalogu, saradnji i zaštiti kulturne baštine. Sve to, podrazumeva se, u organizaciji „Vlade Kosova“.
Očekuje li neko od prozvane srpske elite da će Čarls arnautskim domaćinima u društvu srpskih političkih, verskih i ostalih ikebana, održati vakelu tom prilikom kako srpske svetinje na Kosmetu pripadaju Srbima i Srbiji, te da im ne pada na pamet da se ponovo javljaju u UNESKO?
Da mu kojim slučajem ne proradi savest oko letošnje britanske rezolucije o „genocidu“ u Srebrenici, te se neplanirano odluči na Svetu tajnu pokajanja, kod koga bi drugog već kod turbo ekumeniste i disciplinovanog građanina „Kosova“ – igumana Save Dečanskog?
I o čemu nam onda naša vlast zbori a još lukavije raznorazni analitičari, bivši srpski ambasadori na obalama Temze, službenici Krunskog saveta Karađorđevića, odabrani novinari i urednici državnih i ostalih medija (gle čuda, neki od njih preuzeti baš sa britanskog BBC ili odmah nakon petog oktobra školovani pod patronatom tog poznatog kolonijalnog i vodećeg svetskog, a antisrpskog servisa)?
Da ih pitamo, onako, srpskim narodnim jezikom – pa zašto nas maltertirate i ponižavate? U redu, jasno nam je da smo okupirani i zgaženi, jasno nam je da smo pod jarmom, jasno nam je da vi radite za velike plate i benefite… treba li mi, ostali, da se toj sramoti radujemo i da klepamo recitacije i ode zahvalnosti?
Evo, za kraj, još malo britansko-šiptarskih NATO bisera. Čisto da ne zakržljamo u PR menadžmentu (mora autor, kada već neće RTS).
Lep primer – negde septembra minule godine britanski ambasador na „Kosovu“ je posetio kasarnu „Bezbednosnih snaga Kosova“ u Istoku,[vi] koja se zvanično zove, obratimo pažnju – „NATO trupe“ (u znak zahvalnosti za slobodu koju su im doneli ne na bojnom polju, već na prevaran način gazeći Rezoluciju 1244).
Tom prilikom ambasador O’ Konel se neposredno uverio u borbena dostignuća jedinica takozvane „Brigade za brzo reagovanje“ BSK – „Vojske Kosova“, koja se uvežbava prema NATO procedurama u organizaciji i pod ingerencijama Tima instruktora – savetnika iz sastava Britanske kraljevske vojske!
Nakon što je „pažljivo otpratio trening i vežbu koja se odnosi na „operacije podrške miru“, britanski ambasador je čestitao šiptarskom pukovniku Jevelu Geciju na rezultatima u obuci, posebno ističući:
„Veoma sam zadovoljan dostignućima BSK, jer je to institucija u zemlji kojoj se najviše veruje i istovremeno sam impresioniran snagama Brigade za brzo reagovanje. Mi ćemo nastaviti da podržavamo Kosovo, posebno BSK i to neće biti teško, s obzirom da BSK radi po standardima NATO„.
Da ne bude demagoški (i didaktički opskurno), evo fotografija koje potkrepljuju napred navedenu britansko-šiptarsku kašu:
Referisanje domaćina ambasadoru O’ Konelu u prostorijama šiptarske „Brigade za brzo reagovanje“;
obratimo pažnju, zastave na stolu – V.Britanije, „Kosova“ i Albanije
Ambasador na terenu, prati obuku u društvu britanskih vojnih instruktora i šiptarskog pukovnika Gecija
Sekvenca obuke – britanski isntruktor prati i kontroliše vojnike šiptarske BSK u akciji)
I, na kraju, šta poručiti srpskoj kvislinškoj vlasteli, dobročiniteljima vlastitoga narodnoga puka?
Šta ih pitati u ovom „istorijiskom“ danu? Ili, koje pitanje odabrati? Da li je to možda ono koje se tiče odnedavno promovisane „zakletve“ kako nam je NATO „prijatelj“ i „partner“, kako nam čuva Kosovo i (posebno) Metohiju i kako bi samo „lud čovek“ zabranio SOFA priviligije koje im, jelte, pripadaju prema njihovom (i našem) NATO programu „Partnerstvo za mir“?
Što bi nadahnuto kazao novonaprednjački adut, Lazanski drug Miroslav – za očekivati budući ministar vojnih dela, pa da ga prepričam – SOFA nije strašan sporazum (Žika zaustavi Džona pa ga pita za zdravlje, ili tako nekako), potrebno je samo primeniti „veštinu balansiranja“. Podrazumeva se „vojno neutralnu“ veštinu.
Što bi se reklo – nit’ si vruć, nit’ si ‘ladan…. a sve ostalo dolazi, zna se već, kako nam je zapoveđeno.
Uživajte Srblji i radujte se, došao vam je Princ od Velsa. I ne brigajte, dočekaće ga kako valja „Princ od Bajčetine“ sa brojnom svitom „dvorskih luda“.
Tako mu Kosova zbog kojeg se smirit’ neće…
(Fondsk)