PUTINOVA IGRA KOJA JE ZBUNILA SVET: Šta su se to u vezi Sirije dogovorili RUSIJA i TURSKA, NIKOME NIJE JASNO!?
Turska je 20. januara pokrenula vazdušnu i kopnenu ofanzivu, koju je nazvala „Maslinova grančica“, na enklavu Afrin, koju u severnoj Siriji kontrolišu Kurdi.
Kako je ofanziva napredovala brzo, postalo je očito da takva ambiciozna operacija ne bi bila moguća bez eksplicitnog odobrenja Rusije.
Pre svega, operacija je zahtevala da turske vazdušne snage uđu u sirijski vazduni prostor – što Ankara ne bi mogla učiniti bez konsultacija s Rusijom.
Dalje, pre prebacivanja u Afrin snaga Slobodne sirijske vojske (FSA), koje Turska podržava, Ankara je bilo potrebno uverenje Rusije da Bašar al Asad neće iskoristiti situaciju i pokušati da zauzme pozicije pod turskom kontrolom u pokrajini Idlib.
Sirijske demokratske snage (SDF), alijansa kurdskih i arapskih boraca u Siriji, koje podržavaju SAD, takođe su znale da bi bilo nemoguće da Turska započne operaciju „Maslinova grančica“ bez koordinacije s Moskvom.
Posledica toga je da su predstavnici SDF-a brzo iskazali svoje nezadovoljstvo ruskim stavom u vezi ovog pitanja.
General Sipan Hemo, komandant kurdskih Jedinica narodne zaštite (YPG), vodećih kurdskih snaga u okviru SDF-a, rekao je da je Rusija „izdala Kurde“. On je dodao da će „doći dan kad će se Rusija izviniti Kurdima zbog nedostatka principa“.
„Rusija je postala saučesnik Turske“
Sa početkom operacije, Rusija je očito postala turski saučesnik u očima Kurda, a bliži uvid u prošlogodišnji razvoj događaja pokazuje da je saradnja između Moskve i Ankare u vezi budućnosti Afrina, nauštrb Kurda, počela mnogo pre nego što je Turska pokrenula operaciju na ovu enklavu.
Seme operacije „Maslinova grančica“ posejano je prošlog leta, tokom razgovora između ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua i komandanta turskog Generalštaba Hulusija Akara u Istanbulu.
Kao rezultat tih razgovora, Moskva je dala dozvolu turskim vazdušnim snagama za delimično korišćenje sirijskog vazdušnog prostora, što je utrlo put turskoj ofanzivi na Afrin.
Ankara je počela da povećava svoje vojno prisustvo u blizini kurdske enklave pre mesec dana, nakon što je postigla sporazum sa Moskvom u vezi granica zona deeskalacije u Idlibu.
Rusko odobrenje operacije „Maslinova grančica“ postalo je još jasnije na dan kad su borbe počele, kada je rusko ministarstvo odbrane objavilo povlačenje ruskih snaga iz Afrina
Rusija je koristila „kurdsku kartu“ kad je htela kompromis
Uprkos ogorčenju sirijskih Kurda, saradnja sa Turcima u vezi Afrina je mnogo korisnija za Rusiju od sukoba. Odnosi Rusije sa Kurdima nisu nikad bili zasnovani na dugotrajnoj, strateškoj saradnji.
Naprotiv, istorijski je Moskva koristila „kurdsku kartu“ samo onda kada je trebalo da postigne kompromis sa zemljama na Bliskom istoku, pre svega sa Turskom.
Takođe, saradnjom sa Ankarom u vezi Afrina, Moskva je stvorila priliku koja će joj omogućiti da reši situaciju u Idlibu bez vojne eskalacije.
Rusija zna da bi vojni sukob u Idlibu bio skup za Damask i njegove saveznike, jer bi doveo do nove humanitarne katastrofe slične one koja se dogodila pre godinu dana u Alepu.
Da ne spominjemo da bi takav sukob iscrpeo već slabu sirijsku vojsku, što bi prisililo Rusiju da se vrati na sirijski ratni front.
Konačno, Turska ima dodatnu, važnu kartu za pregovaranje sa Rusijom: gasovod Turski tok. Moskva ima velike planove u vezi projekta i ne želi da išta zaustavi njegovu izgradnju.
Zbog toga je malo verovatno da će Ankara suspendovati projekat u skoroj budućnosti, kao što je uradila 2015. Ako se izgradnja nastavi bez zastoja, Turski tok može biti po planu završen 2019. godine.