Rešetnjikov: Granice na Balkanu su privremene jer su veštački nametnute spolja, na štetu srpskog naroda, i sukob može da se desi ponovo!
Direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja Leonid Rešetnjikov izjavio je da ne postoji cena za uloženi veto Rusije na rezoluciju o Srebrenici.
Osim toga, on je ocenio da će se „pritisak Zapada ne Srbiju povećavati“.
„Za nas je to bilo principijelno pitanje. Mi branimo interese srpskog naroda do one granice do koje ih srpski narod i sam brani. Ako ih ne bude branio, to nećemo raditi ni mi“, rekao je u Rešetnjikov.
Prema njegovim rečima Zapad se „neće smiriti sve dok Srbi budu pokazivali makar i mali element samostalnosti“.
„Ako budete kao Rumunija, Bugarska ili Albanija, smiriće se. Podeliće Srbiju, što u suštini žele i sa Rusijom, samo što smo mi suviše veliki da bi u tome uspeli“, naveo je Rešetnjikov, navodeći da su „Srbi za Amerikance ‘nepouzdani’“ zbog tradicionalne orijentisanosti ka Rusiji.
Govoreći o Kosovu, on je kazao da je „Zapad doneo čvrstu odluku, stvorio je pseudodržavu i nema razloga da se od toga odstupi, a sve je urađeno da bi se Srbija oslabila“.
Na pitanje hoće li saveznici Kosova raskrčiti njegov ulaz u UN, Rešetnjikov je rekao da će gledati „da to učine na svaki način“.
„Da se to nekako prihvati uz obećanje za ulazak u EU. Dakle, sve zavisi od Srbije. Ako to prihvati, onda ni Rusija ne može da se protivi“, istakao je on.
Rešetnjikov je ocenio da Rusija ne bi uložila veto ukoliko to Srbija ne bi od nje zatražila kada bi SB UN sada odlučivao o članstvu Kosova u UN.
Direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja rekao je i da su granice na Balkanu „privremene jer su veštački nametnute spolja, na štetu srpskog naroda“, koji je „podeljen, slično kao i ruski“.
„Izvan Rusije živi 25 miliona Rusa i oko toga se i vodi sukob u Ukrajini pošto su i tamo granice veštačke“, kazao je on i dodao da „takve mogu postojati neko vreme, jer ne možete veštački podeliti jedan narod“.
„Borba za ujedinjenje nacije i za samostalnost često ne biva mirna. Ali desi se i mirno, kao u nemačkom slučaju“, rekao je Rešetnjikov.
Govoreći o sudbini Republike Srpske, direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja rekao je da „pre svega, mnogo zavisi od naroda RS“.
„Ako oni budu čvrsto branili svoju poziciju, nikakve Amerike i Nemačke to neće moći da slome“, naveo je Rešetnjikov, dodajući da je „Bosna na jednoj mirovnoj konferenciji stvorena kao čudna, bogalj-država sa ugrađenom minom u sopstveno postojanje“ i ocenjujući da „sukob može da se desi ponovo“.
Na pitanje smeta li Moskvi to što Srbija posle propasti „Južnog toka“ pregovara o alternativnim pravcima za snabdevanje gasom, on je rekao:“Ne dopada nam se mnogo to što Srbija gleda druga rešenja, ali to je njeno pravo“.
„Veoma bismo voleli da gasovod prođe kroz Makedoniju i Srbiju. Naše je da damo svoju ponudu, a na vama da odlučite“, kazao je Rešetnjikov, ističući da Rusija nije odustala od „Turskog toka“.
Na konstataciju da Rusija „povećava svoj nuklearni arsenal“ a da SAD najavljuju razmeštanje teškog naoružanja u nekim istočnoevropskim zemljama“, on je rekao da Rusija nema vojsku na teritorijama drugih država, osim u Jermeniji, a da je SAD imaju u gotovo svim zemljama koje se graniče sa Rusijom, izuzev Kine.
„Prave obruč oko nas i prinuđeni smo da jačamo svoje vojne potencijale. Sve zemlje koje postaju članice NATO postaju i potencijalni objekti naših udara u slučaju rata“, rekao je Rešetnjikov i dodao da smo „od svetskog rata daleko“, ali da će „lokalnih sukoba, nažalost, biti“.
(B92)