Amerikanci su u sirijskom ratu prešli Rubikon bombardovanjem položaja vladinih snaga kod Deir ez-Zora. Jer, to je bilo obezbeđivanje vazdušne podrške odredima Islamske države koji su bili u naletu.
Međutim, sirijska armija se održala i povratila pozicije koje je u prvom naletu protivnika morala da napusti. Zato su i Stejt department i Pentagon požurili da saopšte da je sve to kod Deir ez-Zora bilo greška.
Direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI) – Leonid Rešetnjikov – povodom „greške“ je rekao televiziji Cargrad (u emisiji „Ruski odgovor“):
„To nije bila greška, to je tragedija. Nije tamo pala tek jedna bomba. Tamo je ostala spaljena zemnja. Zamislite: 62 mertva i 100 ranjenih“.
Rešetnjikov je još prošle nedelje procenio da se sporazum o Sirija Sergeja Lavrova i Džona Kerija neće dugo održati jer su pozicije Moskve i Vašingtona suprotne:
„Mi i SAD u Siriji imamo različite ciljeve. Mi želimo da povratimo jedinsvo Sirije, a on da je razbiju i da sruše Asada. Oni radi toga čine sve. Drsko i agresivno. U ovom kontekstu treba imati u vidu da Stejt department, po svemu sudeći, ne kontroliše Pentagon. Zato donekle možemo pretpostaviti da je Keri – kada je zaključivao (sa Lavrovom) sporazum – verovato da će od njega nešto biti“.
Međutim, drugi uticajni ljudi u SAD su taj sporazum shvatali kao „papir“ i kao neozbiljnu piar-akciju.
„Možemo sa uverenošću govoriti – naglašava Rešetnjikov – da se radilo o isplaniranoj akciji američkih generala: ne samo da se spasi Islamska država, nego i da se nanese udar po sirijskoj armiji…To nije bilo samo demonstracija sile Asadovom režimu. To je bila demonstracija sile i Rusiji. Sa porukom: vodite računa, ovo je naša linija, mi nećemo tek tako poći na bilo kakve ustupke, mi ćemo realizovati svoje zadatke i ostvarivati svoje ciljeve. I, oni su to i uradili. Tamo su praktično uništili bataljon sirijske armije“.
Po proceni Rešetnjikova, to je samo jedan od „udaraca s leđa“ koje su Amerikanci nanosili po svetu:
„To je čisto fašistička psihologija. Znate ono licemerno: Poljaci su napali na našu radio-stanicu, pa smo morali da započnemo rat koji se, eto, pretvorio u Drugi svetski. Približno se i sada, zapravo, to isto događa. I Amerikanci imaju razrađene takve šeme. Neki od njih zaista veruju da Rusija u Siriji pravi neka zverstva, a onjih traže da odgovaraju za neku greščicu. Samo, koliko je već grešaka. U Avganistanu, u Libiji… Koliko su oni već izbombardovali svadbi, koliko bolnica?!“
Amerikanci ne poruču da su bombardovali sirijsku armiju, ali su zato napravili „pozorište“ u Savetu bezbednosti UN.
Rešetnjikov o tome kaže: „Za njih je sada taktika samo jedna: najbolja odbrana je – napad. Oni su se našli u teškoj situaciji. To je ranjena zver koja napada od jarosti, od nemoći jer shvata da je saterana u ćošak. U suštini, Sjedinjene Države se tako ponašaju svih poslednjih nekoliko godina. Oni su zaista ranjena zver. I na moralnom, i na ekonomskom, i na vojnom planu. Oni su sistem koji nestaje. Zato se i drže ovako agresivno“.
Rešetnjikov je posebno ukazao i naglasio:
„Apsolutno sam uveren, mogu to sa punom odgovornošću da kažem i na osnovu svog ranijeg iskustva, da Amerikanci imaju kontakte sa Islamskom državom. Verovatno se ti kontakti nekada pretvaraju u koordinaciju. To ne smemo nikada smetnuti sa uma. To je tipično amrička taktika – održavati kontakte sa onima koji su ti tobože neprijatelji. Oni se ničega ne gnušaju. To važi i za Talibane, i za somalijske pirate, i za Islamsku državu“.
Direktor RISI podvlači: „Amerikanci imaju samo jedan moral: Amerika ispred svega. Sve ostalo je ispod dostojanstva. Zato smatraju da mogu koristiti sve što im ide naruku“.
U satavku upozorava da je rizik trećeg svetskog rata veći nego ikada:
„Amerikanci su zainteresovani za spasavanje svoje zemlje, svoje uloge gazde u svetu koji gube. Oni tu svoju slabost osećaju bolje nego što je mi u Rusiji osećamo. Jer, oni je iznutra osećaju, shvataju da gube tu ulogu… Zato je za njih izlaz – pokazati silu. Pokaži silu, raspali, udari, možda će neprijatelj i ustuknuti“.
(Fakti)