RUSI PREDVIĐAJU JEZIV SCENARIO: UKRAJINA ĆE NESTATI U GRAĐANSKOM RATU
Moskva je zabrinuta da bi građanski sukob mogao da izbije u celoj Ukrajini posle proglašenja ratnog stanja i poziva UN, OEBS, Savet Evrope i druge međunarodne organizacije da obrate pažnju na kršenja ljudskih prava u toj zemlji, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
“Ukrajinskoj vojsci su dodeljena ekskluzivna ovlašćenja, uključujući vansudsku upotrebu sile, što predstavlja ozbiljnu opasnost, jer bi građanski sukob mogao da proguta celu zemlju”, rekla je Zaharova na konferenciji za novinare govoreći o proglašenju ratnog stanja u 10 ukrajinskih regiona.
Zakon kojim je ratno stanje proglašeno radi odvraćanja navodne ruske agresije nalaže ograničenja osnovnih ljudskih prava i sloboda, uključujući slobodu izražavanja, okupljanja i kretanja, upozorava ona.
“Kijevske vlasti sada mogu da zaplene šta god žele od ljudi u toj zemlji, od privatne svojine do ličnih dokumenata”, ukazala je Zaharova. Ona kaže da Moskva poziva međunarodne organizacije da obrate pažnju na kršenja ljudskih prava u Ukrajini koja proizilaze iz proglašenja ratnog stanja.
“Razvoj događaja u Ukrajini smatramo još jednim alarmantnim znakom da ta zemlja nastavlja putem sukobljavanja. Pozivamo UN, OEBS, Savet Evrope i druge međunarodne organizacije da obrate pažnju na opasnost od scenarija zasnovanih na upotrebi sile i lošu situaciju kad je reč o ljudskim pravima u Ukrajini”, istakla je Zaharova.
Uz to, upozorila je “zapadne zaštitnike Ukrajine” da je ideja ukrajinskog predsednika Petra Porošenka o uvođenju ratnog stanja veoma opasna i da se Ukrajina igra s vatrom.
“Dok očajnički pokušava da ostane na vlasti, on uvlači zemlju u još jednu šemu praćenu katastrofalnim posledicama po Ukrajinu, kao i po evropsku bezbednost”, rekla je portparolka ruskog Ministarstva.
Zaharova je zaključila da ratno stanje “ugrožava pretežno rusofone regione, u kojima većina ljudi nikada nije podržavala sadašnje vlasti, kako pokazuju ankete”.
Ukrajinska Vrhovna Rada je 26. novembra podržala Porošenkov predlog o uvođenju 30-dnevnog ratnog stanja u 10 regiona, identifikovana kao “najpodložnija eventualnom ruskom napadu”, a nakon incidenta u nedelju u Kerčkom prolazu gde je ruska pogranična straža zaplenila tri ratna broda ukrajinske mornarice zato što su nelegalno ušli u ruske teritorijalne vode i uhapsila njihovu posadu.