Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Jedan od vodećih ruskih stručnjaka za bivšu Jugoslaviju i naučni saradnik Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka Georgij Engelhart kaže da bi direktna posledica raskola u pravoslavlju, koji se dogodio pod pokroviteljstvom SAD, mogao biti novi krvavi rat u Ukrajini, ali i jačanje raskolničkih crkava u Crnoj Gori i Makedoniji, a verovatno i formiranje kosovske pravoslavne crkve i otimanje preostalih srpskih svetinja na KiM.
Situacija u svetu se komplikuje, predsednik Tramp je najavio izlazak iz nuklearnog sporazuma. Može li se izbeći globalni sukob od kojeg svi strepimo? Kako vidite izlaz iz ove zamršene situacije u čijem centru su SAD?
– Situaciju dodatno komplikuje tinjajući građanski rat unutar najveće današnje velesile – SAD. Zasad je to još hladan rat između aktuelnog predsednika i moćne prethodne elite, što je bitno urušilo kvalitet i nivo odgovornosti međunarodnog ponašanja Vašingtona.
Svet po inerciji gleda SAD kao promišljenu i odgovornu imperiju, ali se sada ona ponekad ponaša kao neka predimenzionirana zemlja Trećeg sveta. Takvo stanje gotovo bezizlazno zahteva jačanje uticaja drugih centara moći, pre svega EU, radi balansiranja današnjeg hegemona.
Gde su crvene linije koje Rusija neće dozvoliti da pređe Zapad?
– Crvene linije su dosta poznate – to je direktan napad na teritoriju, vojne objekte i vojno osoblje Rusije, kao i njenih saveznika.
Kako komentarišete ono što se dešava u Makedoniji, gde se otvoreno krše svi demokratski principi kako bi ova mala zemlja bila uterana u NATO? Slično se desilo i sa Crnom Gorom, čija vlast je otvoreno priznala da ulazi u NATO mimo volje naroda.
– Zadnja događanja u Makedoniji nadmašuju čak i slučaj sa Crnom Gorom. Odmah posle izgubljenog referenduma zbog bojkota, vlast u Skoplju i njeni mentori poput Vesa Mičela progurali promenu naziva zemlje u Sobranju. I to kroz otvorenu kombinaciju ucene i korupcije dela opozicije.
Ucenili su ih istragom oko prošlogodišnjih nasilnih upada u Sobranje, a korumpirali su ih ponudom trampe “odgovornog glasanja” za amnestiju! Takav stil u radu pokazuje pre svega koliko je SAD stalo do zatvaranja “nezavršenog posla” na Balkanu.
U slučaju Makedonije – da je njeno najhitnije uterivanje u NATO toliko bitno, da se zbog toga gaze se svi finese i norme međunarodnog ponašanja i bar formalnog poštovanja suvereniteta neke zemlje.
Možemo pretpostaviti i da će zatvaranje makedonskog pitanja voditi dodatnom presingu na Srbiju kako oko KiM i Republike Srpske, tako i po pitanju pristupanja NATO.
Kakve bi posledice mogao imati raskol u pravoslavlju koji je izazvala Vaseljenska patrijaršija? Zarad čijeg interesa je to urađeno? Da li će to dovesti do trajne podele na rusko i grčko pravoslavlje?
– Najopasnija je mogućnost eskalacije nasilja u Ukrajini, i to ako otimanja hramova Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije i progona njenih vernika koji sprovode kako raskolnici, tako i novopečene pristalice Carigrada potpomognute državnim aparatom. Potencijal sukoba tu mnogo nadmašuje i Donbas jer nije ograničen nekom konkretnom lokacijom.
Pravoslavne parohije i svetinje pokrivaju čitavu teritoriju Ukrajine od zapada sve do istoka i ovaj plamen može sada bilo gde da krene. SAD su izgurale čitavu stvar kod Vaseljenske patrijaršije u cilju trajnog otcepljenja Ukrajinaca od Rusa, i to kroz sečenje najdublje i najčvršće veze dvaju dela istog naroda.
Time su zadali vrlo težak i krvav udarac ruskom narodu. Za razliku od mnogih geopolitičkih varki velesila, to su upravo šamar, uvreda i rana jednog naroda. Nešto što traje i pamti se dugo, a vrlo teško se oprašta. Glavni su sporedni akteri te priče carigradski patrijarh Vartomej i predsednik Ukrajine Petar Porošenko. Carigradski patrijarh teži proširivanju svoje crvene baze izvan uske ograde Fanara.
Preuzimanje bilo kojih eparhija ukrajinskog ogranka Ruske crkve je za njega važan korak prema nametanju svog primata ostalim pomesnim crkvama, posebno tamo gde postoje slični raskoli i sukobi.
Na Balkanu to su pre svega Crna Gora i Makedonija, a ne treba isključiti ni scenario proglašenja kosovske crkve radi otimanja preostalih srpskih svetinja na Kosmetu. Niko ne želi raskol pravoslavlja, ali u slučaju eskalacije nasilja u Ukrajini, neće biti lako oprostiti Carigradu njegovo učešće u takvom zločinu.
Kako vidite položaj Srbije u postojećim uslovima?
– Položaj Srbije je dosta komplikovan jer bilo kakav ekonomski učinak sam po sebi nije dovoljan u doba velikih turbulencija.
Gde vidite prostor za jačanje saradnje Srbije sa Rusijom?
– Ostaje značajan potencijal u privredi, iako je dosta toga obavljeno. Dobro je da je napokon krenula saradnja u IT-sektoru, ali svakako zaostaje medijska prisutnost Rusije.
Šta vam govori to što predsednik Putin početkom naredne godine ponovo dolazi u Beograd?
Prvo, da je datum posete bio pomeren. Drugo, da su odnosi sa Srbijom stvarno važni za Moskvu. Srbija treba da iskoristi šansu.
Verujete li da bi promenom međunarodnih okolnosti, slabljenjem liberala na Zapadu i jačanjem desnice mogla promeniti pozicija Srbije na Kosovu i Metohiji?
– Pozicija Srbije na Kosovu i Metohije može se pre svega poboljšati preispitivanjem linije Briselskog sporazuma jer se vidi da on stalno generiše dodatne krize i napetosti, a skraćuje manevarski prostor Beograda. Jasno je da promena međunarodnog konteksta daje Srbiji dopunsku šansu, samo ona treba da bude vešto iskorišćena.
(Alo)
