Home / TEMA DANA / RUSKI MEDIJI I EKSPERTI otkrivaju ko stoji iza protesta u Srbiji i šta sve čeka Balkan!

RUSKI MEDIJI I EKSPERTI otkrivaju ko stoji iza protesta u Srbiji i šta sve čeka Balkan!

Zašto se opet zaoštrava situacija na Balkanu? Kome je to potrebno? Neće li Balkan i u 21. veku biti zona nestabilnosti?

balkan-rat

Odgovore na ova i još neka pitanja potražila je (u emisiji „Geoekonomija“) moskovska televizija Rossiя 24, a Fakti u sažetoj formi prenose mišljenja njenih sagovornika.

Urednik emisije i voditelj Aleksandar Karejevski: Dok je pažnja celog sveta prikovana za dve vrele tačke – za Siriju i Severnu Koreju – u samom centru civilizovanog sveta, u Evropi, zaoštrava se situacija na Balkanu.

Kroz istoriju su tu teritoriju nazivali „evropskim buretom baruta“.

Upravo zbog Balkana je počeo Prvi svetski rat koji je doveo do potpunog preustrojstva sveta.

Danas su balkanske zemlje u ozbiljnim ekonomskim problemima i periferija EU, što u njima dodatno zaoštrava političku situaciju.

Hoće li Balkan i u 21. veku biti ozbiljan problem za svetski politički sistem?

Jelena Ponomarjova, profesor MGIMO: Čuveni srpski pisac Milorad Pavić izgovorio je ovu krilaticu: Kad god se Evropa razboli – sebi za lek izabere Balkan. Istina je: unutarevropski problemi veoma često se prebacuju na Balkan. I, na Balkanu eksplodira ovaj ili onaj konflikt.

Karejevski: Balkanske zemlje su slabe karike u sistemu evropske bezbednosti.

Igor Pšenjičnikov, zamenik direktora RISI:

To uopšte nije obojena revolucija u stilu kijevskog majdana. To je protest sa suprotnim predznakom – patriotskim. Usmeren je protiv dominacije stranih kompanija koje, kako sami mladi Srbi govore, eksploatišu srpski narod. Srbima daju sitne pare, a dobit iznose iz zemlje.

Karejevski: Neki eksperti u ovim protestima vide skriveni signal Aleksandru Vučiću – igrati možeš, ali samo po evropskim pravilima.

Marko Gašić, direktor Spokesmen International (London): Zapad na svom dnevnom redu za Srbiju ima samo potpuno potčinjavanje. Ti dobro organizovani demonstranti poručuju sledeće: ako novi predsednik Vučić ne bude slušao i sledio instrukcije svojih gazda – biće svrgnut.

Markus Papadopulos, glavni urednik Politics First: Veoma sam skeptičan prema tim protestima. Zašto? Niko od demonstranata ne osuđuje ni Evropsku uniju ni NATO. Kritikuju samo Vučića i izborni sistem.

Leonid Rešetnjikov, politikolog, istoričar: Mnoge od bivših jugoslovenskih republika još se drže za račun pomoći koja im stiže iz fondova EU.

Ta pomoć, međutim, dovoljna je samo da ljudi ne pomru od gladi… Srbija se najduže suprotstavljala i branila svoju nezavisnu poziciju.

Jelena Guskova, šef Centra za izučavanje savremene balkanske krize: Za Zapad je glavno da na Balkanu ne bude jake slovenske, pravoslavne države, kako je to bilo čak i posle 1991-ve godine.

Čak i kada se Jugoslavija svela na Srbiju i Crnu Goru – ona je, uprkos tome, bila jak geopolitički faktor na Balkanu. Da Srbi zauvek ostanu po državicama na koje se raspala velika Jugoslavija i da više ne gledaju na Istok – na to je sračunata sva zapadna politika.

Gašić: Problem je u tome što Albanci traže sve više prava što više prava dobijaju. Ako predsednik Đorđe Ivanov pristane da albanski jezik bude drugi državni na celoj teritoriji – to će Albance potpuno izravnati sa Makedoncima na ustavnom planu. A to će biti korak ka destabilizaciji i korak ka raspadu države. Jer, iz Tirane se odavno uzdiže ideja velike Albanije.

Rossiя 24: Celu situaciju pogoršava i namera Albanaca da formiraju armiju Kosova. Potom će Amerikanci toj armiji isporučivati oružje – radi obuzdavanja Srbije… Slabost ekonomija Balkana ide na ruku snagama koje su zainteresovane da barut u balkanskom buretu baruta uvek bude suv.

Georgij Engeljgardt, saradnik Instituta RAN za slovenske studije: Džon Mekejn je posetio balkanske zemlje zato što se deo njih nalazi izvan EU i NATO. Zato je sada i u Briselu i Vašingtonu veoma popularna borba sa `ruskim prisustvom` u tom regionu.

Karejevski: Po zamisli nekih američkih kongresmena, Makedonija treba da sasvim nestane iako njeni političari žele da ona bude deo EU. Nameće joj se federalizacija da jedan deo federacije ode Albaniji, a drugi, sa etničkim Makedoncima, Bugarskoj. A Crnu Goru uvlače u NATO…

Guskova: Crnu Goru primaju u NATO iz dva razloga. Da i njen deo obale uključe u NATO, da alijansa i tu može otvarati svoje baze i graditi infrastrukturu. A još im je važnije: da pokažu da se od Rusije okreću i zemlje čiji narod prema Rusiji gaji ogromnu ljubav.

(FAKTI)

Check Also

KAKVU TO IGRU USTVARI IGRA PUTIN SA VUČIĆEM? – EVO ŠTA SE DEŠAVA..

Pitanje je, međutim, da li je Vučićeva reč o vojnoj neutralnsti i NATO-u pouzdana bar …