RUSKI NAUČNICI TVRDE: U SIBIRU POSTOJI VANZEMALJSKA INSTALACIJA KOJA ŠTITI ČOVEČANSTVO OD UNIŠTENJA

  • Znamo da su ta planeta i instalacija u Sibiru blisko povezani. Mogu da kažem da ta instalacija održava tu planetu u stabilnoj orbiti. Kad bi se ta planeta pomerila ili promenila orbitu, čitav solarni sistem bi postao nestabilan. Mi na akademiji smo ubeđeni da je ta planeta nastanjena i da je ta instalacija napravljena da štiti i njih i nas. Sigurno smo da se neće dogoditi ništa opasno.

  • Imamo posla sa tehnologijom mnogo naprednijom od naše.

  • Naša istraživanja su pokazala da Zemlja poseduje nekakav puls na frekvenci koja utiče na sva živa bića. Pre oko 12.500 godina, frekvenca ovog pulsa se poklapala sa staroegipatskim kalendarom od 360 dana, ali onda je Zemlju trebao da pogodi asteroid. Verujemo da je tada orbita Zemlje veštački pomerena malo dalje od Sunca, zbog čega je frekvenca postala 365.

  • Prvi put smo ga locirali za vreme konflikta u bivšoj Jugoslaviji i detektovali smo povećano odavanje energije. To je za nas bilo neverovatno, ali izgleda da instalacija reaguje na društvene nemire i konflikte. Deo naše istrage je obuhvatao pretraživanje drevnih zapisa i arhiva, nakon čega smo naišli na Ekutin Apos Alanhor tekstove. Zovemo ih prosto Alanhor. Ti tekstovi su stari bar 4.000 godina i opisuju instalaciju i šta se tamo dešava.

Sledi izvod iz snimljenog intervjua sa Valerijem Uvarovim iz ruske Nacionalne akademije nauka, koji je sproveo Grejem V. Birdsol, urednik jednog britanskog magazina o NLO-ima.

Grejem Birdsol (GB): Koja je vaša zvanična titula?

Valerij Uvarov (VU): Ja sam šef Odeljenja za NLO istraživanja na Akademiji  nauka i tehničke i nacionalne bezbednosti u Sankt Peterburgu, Rusija.

GB: Dakle, u pitanju je zvanična ruska vladina agencija?

VU: Apsolutno. Odgovaram samo dvojici nadređenih, a oni odgovaraju samo predsedniku Putinu.

GB: Šta zapravo čini vaš posao?

VU: Naše istraživanje se deli na dva dela. Prvo, mi stalno analiziramo podatke koji dolaze iz svih krajeva sveta. Zatim izvlačimo one informacije za koje smatramo da su od interesa za našu bazu podataka i klasifikujemo ih. Te informacije onda postaju dostupne različitim ustanovama širom Rusije. Drugo, mi znamo da NLO-i postoje, ali nas interesuje koja je njihova svrha. To je ono na šta se uglavnom fokusiraju naša istraživanja.

GB: Postoji aktivna saradnja između NASA-e i ruskih zvaničnika za vazduhoplovstvo i svemir na tehničkom, naučnom, pa možda i na vojnom nivou. Da li i vi sarađujete sa sličnom organizacijom u SAD?

VU: Iskreno da vam kažem, baš sam pre par dana leteo u SAD gde sam se sastao sa njihovim šefovima. Oni su rekli da su veoma zainteresovani za saradnju sa drugim organizacijama. Mogu da vam kažem da ova misija tek počinje. Ja sam zadužen da pronađem prave ljude. Kada se to učini, možemo preduzeti neke konkretne korake.

GB: Pre snimanja ste aludirali na neka važna dešavanja vezana za eksploziju u Tunguziji 1908. godine. Možete li nam reći na osnovu čega sada znate šta je bio uzrok eksplozije?

VU: Nije to nikakva misterija. Eksploziju je prouzrokovao meteor, ali meteor koji je uništen nekakvim projektilom. Projektil je ispalila neka vrsta instalacije koja je davno napravljena i koja se nalazi u Sibiru, nekoliko stotina kilometara severno od Tunguzije. Ne znamo ko je napravio tu instalaciju. Bilo je još eksplozija u Tunguziji, a poslednji put je projektil ispaljen 24./25. septembra prošle godine.  Tri američke baze su takođe zabeležile eksploziju.

GB: Oprostite, ali to pomalo zvuči kao naučna fantastika.

VU: Grejeme, vi znate da o istini o ovim temama govorimo samo sa onima koji razumeju odgovornost koja sa time dolazi. Takođe znate da imamo posla sa tehnologijom mnogo naprednijom od naše.

GB: Možete li konkretnije opisati lokaciju te instalacije?

VU: Potražite mesto eksplozije u Tunguziji. Jugoistočno se nalazi veoma veliko i poznato Bajkalsko jezero. Dalje na severu nalazi se ogromna pustara koja se prostire na oko 100.000 kilometara. Tamo niko ne živi. Nema gradova niti naselja. Upravo tamo se nalazi ta instalacija.

GB: Da li ste čuli za čudne priče ili glasine koje se tiču takozvane „planete X“? Da je neko novo nebesko telo ušlo u naš solarni sistem, astronomi bi ga sigurno uočili i objavili njegovo postojanje.

VU: Ne mogu da govorim u ime astronoma na Zapadu, ali astronomi u našoj akademiji kažu da nemamo čega da se plašimo. Čuo sam da ljudi govore o nekakvoj brojki rotacije za ovu planetu, koja je u orbiti sličnoj Zemlji, ali iza Sunca. Znamo da su ta planeta i instalacija u Sibiru blisko povezani. Mogu da kažem da ta instalacija održava tu planetu u stabilnoj orbiti. Kad bi se ta planeta pomerila ili promenila orbitu, čitav solarni sistem bi postao nestabilan. Mi na akademiji smo ubeđeni da je ta planeta nastanjena i da je ta instalacija napravljena da štiti i njih i nas. Sigurno smo da se neće dogoditi ništa opasno. Sve je pod kontrolom.

Naša istraživanja su pokazala da Zemlja poseduje nekakav puls na frekvenci koja utiče na sva živa bića. Pre oko 12.500 godina, frekvenca ovog pulsa se poklapala sa staroegipatskim kalendarom od 360 dana, ali onda je Zemlju trebao da pogodi asteroid. Verujemo da je tada orbita Zemlje veštački pomerena malo dalje od Sunca, zbog čega je frekvenca postala 365.
Zbog toga smo pomislili da posedujemo neke prijatelje koji paze na nas. Oni nisu dozvolili tada niti će dozvoliti u nekom trenutku da kometa ili asteroid uništi Zemlju.

Veoma žalimo zbog toga što neki žele da koriste oružje u svemiru čak i nakon saznanja da je na našoj planeti neko ili nešto iz svemira napravilo instalaciju u svrhu naše zaštite.

Da vam iskreno kažem. Ova instalacija poseduje izvor energije. Prvi put smo ga locirali za vreme konflikta u bivšoj Jugoslaviji i detektovali smo povećano odavanje energije. To je za nas bilo neverovatno, ali izgleda da instalacija reaguje na društvene nemire i konflikte. Deo naše istrage je obuhvatao pretraživanje drevnih zapisa i arhiva, nakon čega smo naišli na Ekutin Apos Alanhor tekstove. Zovemo ih prosto Alanhor. Ti tekstovi su stari bar 4.000 godina i opisuju instalaciju i šta se tamo dešava. To je prosto neverovatno.

Ja sam posetio tu oblast dva puta. Naša oprema je prvi put detektovala jake nivoe zračenja. Bilo je prilično opasno. Nekoliko lokalaca iz obližnje oblasti zna za instalaciju i opisali su nam je. Sve smo zabeležili na mapi. Međutim, ovi ljudi, njihove porodice i životinje razboljevaju se zbog visokog nivoa radioaktivnosti.

Nivoi zračenja su se pratili u kontinuitetu u proteklih šest godina, a sada su svi, pa i životinje, napustili tu oblast. Reći ću vam nešto o eksploziji u Tunguziji što nikad ranije nije rečeno. Dva meseca pre eksplozije, sve životinje su pobegle iz regiona. Čini se kao da se instalacija spremala za odbranu od asteroida. Zbog toga je došlo do porasta zračenja.

GB: Da li postoje planovi za neku novu ekspediciju u toj oblasti i posetu instalacije?

VU: Zračenje predstavlja velik problem, ali tačno je da se planira još jedna ekspedicija. Međunarodno učestvovanje je omogućeno, ali ljudi koje pozovemo moraju biti veoma odgovorni. Potrebni su nam iskreni ljudi, transparentni i otvorenih shvatanja koji su spremni na saradnju i širenje naučnih podataka. Pozivam i vas Grejeme da dođete u Rusiju i posetite instalaciju kao posmatrač.

GB: Bio bih počastvovan. Hvala vam.

VU: Možete svima reći da je Rusija odlučila da je vreme da ljudi saznaju za ove stvari.

Webtribune.rs