SAD odgovorile na razmeštanje kineskih projektila u ovom regionu: Ako sukob plane- biće gore nego u SIRIJI! (VIDEO)
Bela kuća je juče upozorila Peking da će biti posledica za njenu rastuću militarizaciju u Južnom kineskom moru, nakon izveštaja da su razmešteni projektili na tri lokacije u ovom spornom regionu.
Američki obaveštajci su procenili da postoji visoka mogućnost da je kineska armija razmestila protivbrodske i protivavionske projektile na tri veštačka ostrva tokom nedavnih vojnih vežbi u Južnom kineskom moru.
Neimenovani zvaničnik američkog Ministarstva odbrane izjavio je, međutim, da nije jasno da li su projektili ostali na tim ostrvima i nakon manevara u aprilu.
Ovo bi bio prvo prijavljeno razmeštanje kineskih projektila na Ostrvima Spretli, grupi ostrvaca i grebena koje je Peking polako pretvorio u militarizovane, veštačke stanice kako bi pojačao svoje pretenzije.
Kako je preneo CNBC, kineska armija je postavila svoje oružane sisteme na atolima Subi, Fajeri Kros i Misčif, istočno od Filipina. Kineski protivbrodski projektili “YJ-12B” u stanju su da pogode brodove udaljene 295 nautičkih milja od veštačkih ostrva.
Peking je prethodno 2016. objavio da je već razmestio slično oružje na ostrvo Vudi u arhipelagu Paracel, na severozapadnoj ivici Južnog kineskog mora.
Portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjing izjavila je da je Kina umešana u miroljubivu izgradnju na ostrvima, koja uključuje “razmeštanje neophodnih nacionalnih odbrambenih postrojenja”.
„Ovo razmeštanje nema nikoga na meti. Svako ko nema invazivne namere neće imati ni razloga da brine zbog toga“, rekla je ona, dodajući da Kina ima “neosporiv suverenitet” nad spornim ostrvima.
Južno kinesko more jedno je od najosporavanijih regiona u svetu, a pretenzije na ovu teritoriju – među ostalima – polažu Kina, Filipini i Vijetnam. Kineska militarizacija je uzbunila i druge zemlje u region i širom sveta. I Sjedinjene Države su istakle svoju zabrinutost.
„Veoma smo svesni kineske militarizacije u Južnom kineskom moru. Biće kratkoročnih i dugoročnih posledica“, najavila je juče portparolka Bele kuće Sara Sanders, dodajući da će mediji biti obavešteni o svemu.
Francuski predsednik Emanuel Makron je rekao da je njegova zemlja zabrinuta zbog toga što se Kina ne ponaša u skladu za svojim obećanjem.
„Kinesko vođstvo je javno obećalo da neće težiti militarizaciji na spornim ostrvima Spretli“, istakao je Makron, dodajući da je važno da ne postoji “ničija hegemonija” u tom regionu.
Oglasila se i ministarka spoljnih poslova Australije, Džuli Bišop.
„Ako su medijski navodi tačni, to je razlog za zabrinutost“, istakla je ona.
Istraživač Kolin Koh, iz Škole međunarodnih studija S. Radžaratnam, rekao je da stalna kineska vojna nadogradnja na ostrvima dolazi do tačke bez povratka.
„Nema šanse da preokrenemo sve te tekuće aktivnosti, to zavisti od Kine. Ona će odlučiti da li će razmestiti te sisteme ili ih povući“, zaključio je Koh.
CNN ukazuje da je razmeštanje projektila samo poslednji primer kako Peking steže svoju šaku nad Južnim kineskim morem proteklih godina, dok se pažnja sveta fokusira na Korejsko poluostrvo.
Kineski predsednik Si Đinping je 2015, tokom sastanka u Beloj kući sa tadašnjim američkim predsednikom Barakom Obamom, rekao da Kina nema nameru da postavlja svoju militarizaciju u Južnom kineskom moru.
(Mediji)