„Savremeni mediji postaju neka vrsta generatora sveopšteg straha- Plaše nas ratovima, cunamijima, siromaštvom, glađu, smrću, i što je najneverovatnije – budućnošću“
Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović
Da li se plašite?
To je pitanje koje vam skoro niko neće postaviti jer se, nekako, podrazumeva da se svi plašimo. Tako je napravljen savremeni svet. Strah je neverovatno moćno oružje koje milione ljudi drži u pokornosti koje uopšte nisu svesni. Savremeni mediji postaju neka vrsta generatora sveopšteg straha. Plaše nas ratovima, cunamijima, zemljotresima, elementarnim nepogodama, siromaštvom, glađu, smrću, bolestima i, što je najneverovatnije – budućnošću. Kada ni to ne pomogne, na scenu stupaju vanzemaljci.
Američki sociolog Bari Glasner, u svojoj knjizi „Kultura straha“, dokazuje da postoje ljudi i organizacije kojima je to posao – da se hrane našim strahom, i da ga, naravno, izazivaju – kao što su, na primer, „političari koji osvajaju izbore toveći nas strahom od kriminala ili droge, čak i kad su oni u opadanju, razne neformalne grupe koje seju strah od bolesti, televizija i novine koji dižu svoje rejtinge i tiraže zasnovane na gajenju straha“. Možemo tome dodati i banke, osiguravajuća društva i političke partije, koji nas ubeđuju da nam nema sigurnosti, osim ako se za njih ne zakačimo i tome slično.
Mnoge studije pokazuju, međutim, da se ljudi najviše od svega, plaše da ne pogreše. Od svih grešaka, u koje spadaju greške prema pretpostavljenima, prema zakonu, prema državi, ispostavlja se da je najveća greška – politička nekorektnost, pa jašući na tom bauku koji hara svetom, mnogi ljudi nisu ni svesni da su odavno počeli da govore šapatom, u strahu da ne dobiju neku negativnu etiketu, da ne izaberu pogrešnu stranu, da ne talasaju suviše – jer lako mogu da izgube posao, priliku i, naravno, da ugroze svoju budućnost. Zastrašivanje je suptilan koncept, i očigledno, mnogo delotvoran. Tim pre što mediji, uglavnom, kada su takozvane velike i aktuelne teme u pitanju, izbegavaju da objavljuju ono što nije sinhronizovano sa horom.
Nažalost, mnogi ljudi ne žive svoje snove, zato jer žive svoje strahove. Jer sve što želimo, nalazi se na suprotnoj strani od straha. Možda zato svet izgleda ovako.
A izgleda da nema nikoga da nam objasni da su stvari daleko jednostavnije i da je sve u našem izboru:
Ili zaboraviš na sve i bežiš, ili se suočiš sa svim – i rasteš.
(Večernje novosti)