ŠOK ANALIZA POZNATOG RUSKOG EKSPERTA: OD PREDAJE KOSOVA U SRBIJI IMA NEŠTO MNOGO STRAŠNIJE..

U glavnom gradu Srbije Beogradu u utorak veče izbili su spontani protesti pošto je predsednik Vučić najavio ponovno zatvaranje grada i policijski čas predstojećeg vikenda, uz moguće ponovno proširenje istog režima na čitavu zemlju.

Mase su pobesnele jer je vlast poslednjih nedelja srazmerno blago reagovala na epidemiju, ne prisiljavajući građane ni na kakve mere, prepuštajući im da sami snose odgovornost za svoje ponašanje.

To je sad ukinula ista ona vlada koja je govorila ljudima da nema ozbiljnijeg rizika od drugog talasa virusa za vreme izbora prošlog meseca, koji su Srbiju pretvorili u jednopartijsku državu koja može poslužiti svakojakim namerama i svrhama.

Očigledno je da je povećan broj zaraženih posledica toga što vlast krizu nije shvatila ozbiljno i što je prerano popustila mere, odbijajući da odloži izbore, kako su neki ranije zahtevali.

To je utoliko više razbesnelo narod jer ga vlast kažnjava zbog nečeg što je uradila sama i u svom interesu – da bi dobila nadmoćnu većinu.

Na stranu je li virus zaista toliko smrtonosan kako su navodili ljude da veruju na početku pandemije – on služi za političku zloupotrebu, upravo kako su se mnogi i pribojavali.

U ovom slučaju, izgleda da je zatvaranje bilo ukinuto pred izbore da bi se ljudi naveli da glasaju za vladajuću stranku kako bi stekla nadmoćnu većinu u skupštini, što bi se sad moglo zloupotrebiti u geopolitičkom pogledu.

Konkretno, naveliko je prisutna sumnja da predsednik Vučić namerava da preda zakonitu srpsku tapiju na istorijsku kolevku svoje civilizacije, pokrajinu Kosovo i Metohiju, trenutno pod okupacijom NATO-a.

Pošto je na proteklim izborima potpuna kontrola njegove stranke nad celom zemljom stekla „demokratsku legitimaciju“, rodoljubi se pribojavaju da će on to iskoristiti kao pokriće da ima „mandat naroda“ da „reši“ problem na „najpragmatičniji“ način.

Takvo razmišljanje navodi i na sumnju da je skandalozno drugo zatvaranje možda čak i odvraćanje pažnje radi skretanja sveprisutnog besa povodom takvog scenarija i njegovog usmeravanja prema virusu, ili čak možda i prikazivanje onih koji dolaze da protestuju protiv „progresa“ koji Vučić čini na tom polju kao da su pod uticajem „ultranacionalista“ i da „ugrožavaju živote ljudi“ u svetlu epidemiološke situacije u zemlji.

Društveno-politička laboratorija

Navedene teorije dovoljno su verodostojne da bi ih iole objektivniji posmatrač tek tako odbacio.

Iza vladine odluke, međutim, mogao bi stajati znatno zlokobniji poriv, koji nema nikakve veze s unutrašnjopolitičkim pitanjima.

Pre deluje da bi razlog mogla biti želja evrofilnog vođe da ponovi istorijsku patnju svog naroda ponovo ga pretvarajući u pokusnog kunića da bi se umilio svojim zapadnim saveznicima.

U prošlosti su bivšu Jugoslaviju, a naročito njen ključni teritorijalni deo Srbiju, inostrane sile zloupotrebljavale radi ispitivanja novih instrumenata društveno-političke kontrole, pre nego bi pristupili njihovom „usavršavanju“ i potonjem izvozu u ceo svet.

To je počelo osamdesetih godina prošlog veka, kad je Jugoslavija potpala pod dužničko ropstvo međunarodnih kreditora, što je vodilo merama stezanja kaiša, koje su na posletku rezultirale krvavim slomom.

Usledile su „humanitarna intervencija“ NATO-a 1999, Obojena revolucija 2000, i protivpravna secesija Kosova.

Preko Srbije u čitav svet

Svi pomenuti modeli izvezeni su u ceo svet, da bi danas važili kao univerzalni. Spolja podsticano samouništenje Jugoslavije po nacionalnim i verskim šavovima bilo je toliko upečatljivo da se ponavljanje tog procesa drugde u svetu naziva „balkanizacijom“.

Nastavilo se i s takozvanim „humanitarnim intervencijama“, uništavajući između ostalog čak i jednu Libijsku džamahiriju.

Obojene revolucije postale su toliko uobičajene da su čak i same SAD postale žrtva društveno-političke tehnologije koju su prvi put isprobale na bivšem predsedniku Miloševiću.

I ne samo to, nego i sirijski Kurdi i brojne druge manjine u nacionalno mešovitim državama čekaju kao zapeta puška da ponove scenario s Kosova.

Stoga nije nikakva „teorija zavere“ postaviti pitanje je li drugo zatvaranje u Srbiji išta do društveno-politički eksperiment za ispitivanje kako će stanovništvo širom sveta reagovati na scenario drugog sveopšteg zatvaranja u svetlu straha od drugog talasa virusa krajem godine.

Prosečan svet se plaši onog što smo u prethodnom tekstu nazvali „Kovid svetski poredak“ – distopijskog totalitarizma nametnutog zemaljskoj kugli pod izgovorom suzbijanja zaraze.

Da budemo načisto, kovid-19 postoji, smrtonosan je za jedan deo stanovništva, i smatra se veoma zaraznim, ali deluje verovatno da pojedini politički glumci na državnom nivou koriste situaciju upravo kako bi se očekivalo.

Dolazak Kovid svetskog poretka u Srbiju

Srpski narod je već propatio više nego ijedan drugi ekonomski razvijeni narod u novijoj istoriji uzimajući u obzir nekoliko genocida (srbocida) samo u poslednjem veku, da ni ne pominjemo psihološki šok koji doživljava od rastakanja Jugoslavije 1991. do tekuće okupacije kolevke svoje civilizacije Kosova od strane NATO-a.

Uz dužno poštovanje, on je savršen pokusni kunić za ispitivanje kako već traumatizovano stanovništvo reaguje na iznenadno ukidanje svojih dragocenih sloboda po drugi put u istoj godini.

Prihvati li to pasivno, bez previše otpora, sasvim je izvesno da će njegovim stopama poći i narodi koji su u znatno manjoj meri bili žrtve i ni približno nisu doživeli užase koje su doživeli Srbi.

Pruže li Srbi, pak, delatan otpor, koji će biti udarna vest, to može odložiti drugo zatvaranje širom sveta.

Ono, međutim, verovatno neće biti potpuno otkazano jer će Zapadni pokrovitelji vlade u Srbiji pohitati da joj priskoče u pomoć „savetujući“ svoje marionete kako da na „najbolji“ način „usavrše“ „pravilne“ metode za kontrolu stanovništva da bi drugo zatvaranje globalnih razmera ostalo kao mogućnost u bliskoj budućnosti.

To ne znači da je ovaj scenario neizbežan, već samo da deluje kao najverovatniji u svetlu uvida iznesenog u ovoj analizi, zbog čega nije preterano reći da se o budućnosti sloboda zapadnog sveta verovatno odlučuje u ovoj naizgled opskurnoj balkanskoj državi.

To ne znači da je namera svake državne preporuke u pogledu epidemije bilo gde u svetu usmerena na ukidanje ljudskih sloboda, već da će vlade koje nameravaju da iskoriste situaciju u tu svrhu tokom drugog talasa virusa morati dobro razmisliti ukoliko se srpski narod odlučno suprotstavi.

Endrju Koribko (Oneworld)

(Stanje stvari)