ŠOKANTNA ANALIZA RUSKOG ANALITIČARA: SRBIJA SE PREDAJE VELIKOJ ALBANIJI- EVO ŠTA SE DOGAĐA
Geopolitički projekat „Velike Albanije“ dobio je neviđenu podršku od krajnje neverovatnog izvora nakon što je Srbija iznenađujuće odobrila politiku putovanja bez pasoša svojim albanskim i makedonskim susedima do 2021. godine, u okviru posve dobrovoljne inicijative za koju Beograd veruje da će mu povećati izglede ulaska u EU jednog dana, ali kojom opasno rizikuje da još više uruši svoj suverenitet. Vemenom če se patriotski slogan „Kosovo je Srbija“, monstruozno pretvoriti u „Srbija je Albanija“.
Regionalni posmatrači Balkana dugo su se plašili da će međunacionalni sukob nastati kao rezultat geopolitičkog projekta „Velike Albanije“ koji podržava SAD i koji preti teritorijalnom integritetu Srbije i Republike („Severne“) Makedonije, što je razlog zašto su se svi iznenadili kada su se obe zemlje, koje su direktno pogođene ovim planom, jednostavno predale prošle nedelje, pristajući na politiku putovanja bez pasoša između njih tri.
Dugo se sumnjalo da će makedonski premijer Zoran Zaev, koji je na vlast došao posle dugotrajne američke revolucije u boji, prodati interese svoje zemlje svom albanskom susedu, pošto je to već učinio sa grčkim i bugarskim, ali mnogi su mislili da će Srbija bar pružiti neki principijelan otpor umesto da se preda i na legalan način omogući većem broju Albanaca da napadne njenu suverenu teritoriju, nakon što su već uspeli da, de fakto, odvoje srpsku civilizacijsku kolevku Kosova i Metohije od ostatka države.
Apologeti će zamoliti domaću i međunarodnu publiku da pozdravi ovaj potez kao preko potreban pragmatični korak za izbegavanje većeg regionalnog rata, kog su se mnogi posmatrači plašili, ali činjenica je da nije bilo hitnog razloga da Srbija dozvoli Albancima putovanje bez pasoša do 2021. godine.
Umesto toga, Beograd je jednostavno preduzeo ovaj potpuno dobrovoljni korak, jer veruje da će povećati svoje izglede ulaska u EU jednog dana, iako Brisel nikada nije tražio od Srbije ništa slično (što je zapravo iznenađenje u ovoj priči).
Predsednik Vučić je izuzetan evrofil koji iskreno želi da učini sve što je u njegovoj moći da Srbija bude uključena u EU, što uključuje prećutno „priznavanje“ Kosova kao „nezavisne države“.
Ima taj antiustavni cilj na umu tako da njegova odluka da sprovodi politiku bez pasoša počne da dobija više smisla, jer je dizajnirana da izvrši pritisak na njegov narod da prihvati ono što će do tada predstavljati kao činjenicu.
Treba reći da, iako su mnogi glasovi Alt-medija uradili odličan posao u podizanju svesti o geostrateškim ciljevima koje SAD nastoje da sprovedu prisiljavanjem Srbije na „priznavanje“ Kosova, malo se njih usudilo da skrene pažnju na interese koje ima Rusija i to zato što je za većinu ljudi to previše „politički nekorektno“.
Autor je u svom komadu početkom ove godine detaljno obrazložio strategiju Kremja iza kulisa o tome kako se „Rusija može vratiti na Balkan na veliki (ali kontraverzan) način“, koja se oslanjala na tri ekspertske analize ruskog, veoma uticajnog, istraživačkog Saveta za međunarodna pitanja Rusije (RIAC), kako bi dokazao da Moskvi ne bi mnogo smetalo ako Srbija nastavi sa planovima Zapada, jer izgleda da je samostalno podnela ostavku shvativši da je nemoćna bez političke volje da se neke stvari promene. Stoga se čini da je prećutna ruska pozicija preusmeravanje strateške dinamike, ako je to uopšte moguće.
Shvatanje ovoga takođe objašnjava zašto je Moskva pristala na promenu ustavnog imena Republike Makedonije uprkos prethodnom obećanju da neće, tako da sledi da će ona poštovati i volju međunarodno priznate vlade Srbije, bez obzira koliko neustavan potez bi mogla da preduzme u vezi sa Kosovom.
Otporna patriotska politička analitičarka Ana Filimonova upozorila je da, vođen interesima, ruski pristup ovom pitanju rizikuje da izgubi ogromnu meku moć kojom komanduje u Srbiji, u svom delu iz 2018. godini o tome kako „Rusija gubi srpski narod“ (na ruskom) zbog svoje nespremnosti da uzme u obzir izuzetno snažno protivljenje domaće javnosti Vučićevim planovima za Kosovo, kako bi se izbegli gubici ugovora na državnom nivou koji služe kao savremena osnova za njen uticaj u balkanskoj zemlji, mada će njene reči verovatno pasti u vodu jer se moderna Rusija odavno slomila sa svojom sovjetskom politikom „narodnih revolucija“ i sada se bavi pretežno međuelitnim odnosima na državnom nivou, a ne međuljudskim.
Koliko god za neke ljude ovo može da deluje nestvarno, to je jednostavno najtačniji odraz stvarnosti kakva ona objektivno postoji, koja sama po sebi nema nikakvu vrednosnu komponentu osim ako neko lično ne želi da joj priloži neku.
Isto važi i za Vučićevu politiku putovanja bez pasoša za Albance i Makedonce do 2021. godine (od kojih će poslednji verovatno biti makedonski Albanci), koja je sama po sebi pragmatična u političkom vakuumu ako se posmatra isključivo iz društveno-ekonomske perspektive mada je ovaj pristup sa stanovišta međunarodne bezbednosti zapravo vrlo opasan jer rizikuje da se podstakne još ilegalnih migracija Albanaca, koje bi se zatim mogle iskoristiti kako bi se s vremenom postavili novi teritorijalni zahtevi nalik Kosovu.
I ne samo to, već je i neodgovorno sa političkog stava, jer je autorski članak iz dva dela iz 2015. o tome kako je „Velika Albanija mit za očuvanje jedinstva zemlje“ objasnio zašto nema potrebe da se udovolji ovom geopolitičkom projektu, koji se sprovodi kako bi se sprečio raspad Albanije.
Uprkos tome, Vučić je spreman da rizikuje da u budućnosti izgubi još veći suverenitet svoje zemlje i nove teritorije kao rezultat dugoročnih demografskih posledica koje bi ta kapitulacija mogla da uslovi, samo zato što veruje da je to tajna brzog ulaska Srbije u EU, dok indirektno omogućava beogradsko „priznavanje“ Kosova.
Teško je zamisliti zašto se to ne bi desilo u trenutku kada politika stupi na snagu pošto kosovski Albanci to već mogu imati.
Albanska invazija na Kosovo napredovaće više nego ikada pre u srce Srbije kako se hibridni rat u Srbiji nastavlja, rezultirajući scenariom koji bi uslovio da svakog istinskog srpskog patriotu oblije hladan znoj , a to je monstruozno pretvaranje slogana „Kosovo je Srbija“, u „Srbija je Albanija“.
Autor Andrej Koribko
https://www.globalresearch.ca/serbia-surrendering-greater-albania/5692380
https://thesaker.is/interview-with-andrew-korybko-by-pechat/
Webtribune.rs