SPECIJALNA VOJNA OPERACIJA U UKRAJINI NIJE KRAJ, VEĆ SAMO POČETAK..!

Sada je glavna pažnja javnosti, medija, stručnjaka i političara zaokupljena specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini, kao i sankcionim ratom Zapada protiv Rusije i merama odmazde Moskve.

Ipak treba pogledati iza horizonta događaja i pokušati da se vidi šta se krije iza srednjoročne i dugoročne neizvesnosti.

1. Novi svet u Ukrajini nije kraj, već samo početak obnavljanja položaja Rusije u Evropi.

Zapad je napustio Moskvu u februaru 2014. godine, izvršivši državni udar i nezakonito uklonivši sa vlasti legitimnog predsednika zemlje Janukoviča.

Rusija je nagomilala potencijal i snagu i želi da vrati dug. Sada Zapad zna da Rusiju više nije moguće potčiniti – biće rata.

Otuda i udar: Povlačenje firmi sa ruskog tržišta, zabrane avio letova, zaplena ruskih zlatnih rezervi i privatne imovine oligarha, otvorena diskriminacija protiv ruske nacije, i sve ostalo.

Za naknadno proširenje (ekonomsko, komercijalno i, ako je potrebno, vojno), Rusiji je potrebno ovo uporište sa 31-36 miliona ruskog stanovništva i pristup evropskim granicama.

Treba dodati Belorusiju sa 9 miliona ljudi i dobija se 40-45 miliona ljudi pored ruskog jezgra. Da li vredi samo zbog ovoga, a da se ne govori o ekonomiji, geopolitici itd? Da li se vredi boriti? Nesumnjivo da.

Za sređivanje situacije u novoj državi (Uniji država) biće potrebno nekoliko godina. Neophodno je da elite ponovo rastu zajedno sa interesima države, porodicama, kapitalima.

Da bi novi ekonomski mehanizam funkcionisao, treba obnoviti trgovinske, ekonomske i humanitarne veze itd. Nakon toga će se ekspanzija nastaviti – da li je neko otkazao zahteve Rusije prema SAD u oblasti bezbednosti i vraćanja NATO bloka u Evropi na granice iz 1997. godine? – Ne.

2. Da li će Rusija nastojati da što pre neutrališe efekte zapadnih sankcija na svoju ekonomiju i stanovništvo? – Naravno da. Ali da li to znači da će Rusija pustiti zapadne kompanije da se vrate starim uslovima? – Ne.

Da li to znači da će Rusija ukinuti sankcije (nafta, gas, pšenica, kukuruz, inertni gasovi, paladijum itd.)? – Ne. Zadržaće ih što je duže moguće dok Evropa i Sjedinjene Države ne ispune političke zahteve Moskve. Iz ovoga proizilazi niz političkih posledica za Baltik i istočnu Evropu.

3. Posle stvaranja Savezne države Rusije, Ukrajine i Belorusije sa baltičkim državama kao faktorom u igri, sve postaje jasno.

Uzimajući u obzir tempo NVO u Ukrajini, uzimajući u obzir odsustvo ruskog stanovništva u Rigi, Vilnjusu i Talinu, baltičke države prestaju da postoje kao vojni faktor u roku od 2-3 dana. Da li o tome onda treba voditi računa u vojnim i drugim strukturama SAD i NATO? – Ne. U stvari, ovo je region dat bez borbe.

4. Istočna Evropa. Uzimajući u obzir talas krize koji će sada zahvatiti Evropu, u njoj će se desiti moćne transformacije koje će, pre svega, uticati na:

a) ključni ideološki blok savremenog Zapada je „evroatlantska solidarnost“, posebno ako Bajdena zameni Tramp, a najverovatnije će i biti;

b) NATO blok, koji će, ukoliko Tramp dođe u Belu kuću, verovatno biti raspušten;

v) veoma aktuelna struktura Evropske unije – u uslovima ruskih sankcija, bogate zemlje Stare Evrope biće prinuđene da ukinu evropske programe podrške zemljama istočne Evrope.

To će, zapravo, biti uslovi da se stanje vrati u 1997. godinu.

Ova projkecija je za narednih 10-15 ili čak 20 godina. Moramo zaboraviti na „mirnu koegzistenciju sistema“. Bio je to razlaz. Rusija je imperija. A Imperija, da bi održala svoj status Imperije, mora da se bori. Ne samo na frontovima, već i u ekonomiji i politici.

Istovremeno, mora se razumeti da Kina, videći rusku ekspanziju, neće sedeti besposlena. Ove godine neće biti pomeranja – predstoji kongres KPK i izbor Si Đinpinga za treći mandat. Ali posle toga, SAD će imati još veće glavobolje. Otvara se drugi front – Kina će politički apsorbovati Tajvan bez rata.

Posle ruske i kineske ofanzive, dominacija SAD se može smatrati završenom i pisanje nove Jalte može početi, završava analizu Jurij Barančik za “Institut međunarodnih političkih i ekonomskih studija”.