Web-Tribune.com Vaše mesto za novosti…
Piše: Petar AKOPOV
Nemiri u Šarlotsvilu su se zbili još 12. avgusta, ali je reakcija na njih tako moćna da se čini da imamo posla sa događajem godine. U svakom slučaju, u Sjedinjenim Državama.
Sudar između protivnika i pobornika rušenja spomenika generalu Robertu Liju, koji je komandovao armijom Juga tokom Građanskog rata (1861-1865. godine) doveo je do pogibije jednog čoveka. Međutim, poginula Hiter Hajer uskoro može biti nazvana prvom žrtvom novog građanskog rata u SAD – ulozi su trenutno tako veliki.
Sjedinjene Države su se našle na pragu građanskog rata još 8. novembra 2016-te – kada je izbor Donalda Trampa za šefa države prodemonstriralo svu dubinu raskola u američkom društvu.
Posle januara 2017-te, kada je Tramp preuzeo dužnost, pokazalo se da američke elite nisu spremne da se tek tako pomire sa rezultatima izbora.
Deo državnog aparata, zakonodavna vlast i apsolutna većina medija u bukvalnom smislu reči bave se sabotiranjem svega što preduzima novi predsednik SAD. Radi paralizovanja delovanja Trampove administracije izmišljena je storija sa „ruskim vezama“ šefa države koja je u celini lažna i lažirana.
Sada nastupa nova etapa. Odsad će Trampa uništavati zato što je „fašista“ i „rasista“. To je ono što dobija na snazi nakon Šaroltsvila. Ali, Tramp je spreman za bitku i uzvraća udarce.
Samo, nije tu ništa novo. Obeležili su ga kao „šovinistu“ čim je pomenuo podizanje antiimigrantskog zida prema Meksiku i ograničavanje useljavanja iz nekih muslimanskih zemalja.
Rušenje spomenika generalu Liju i drugim južnjacima gubitnicima u Građanskom ratu u suštini je – velika provokacija. Ali, ona je već mobilisala u zaštitu tih spomenika i mirne građane i one koji su spremni da se dohvate oružja.
Trampova reakcija na Šaroltsvil bila je potpuno adekvatna, ali – ne u današnjoj Americi. Jer, odmah je krenulo: aha, osudio je obe strane sukoba, zbog čega desničare nije nazvao fašistima i rasistima, pa da – i on je takav, šta smo govorili?!
Potom je usledio ustupak kritičarima, a već 16-og avgusta je Tramp, nastupivši u Njujorku, izgovorio ovo što je mogao reći samo veoma jaki, smeli i pošteni čovek:
„Imali smo grupu sa jedne i grupu sa druge strane. One su se međusobno atakovale bejzbol palicama. To je bilo surovo i užasno. To je bilo strašno i videti. Smatram da su obe strane krive za ono što se dogodilo.
– Tamo je sa jedne strane bila grupa loših, ali je i sa druge strane bila grupa veoma agresivnih ljudi. Na to neće niko da ukaže, ali ja, evo, sada govorim o tome. Nisu svi ti ljudi bili neonacisti, nisu svi bili pristalice teorije superiornosti bele rase. Samo, i na drugoj strani, u kojoj su bili levičari, bila je grupa koja je počela da agresivno napada drugu stranu. Možete da pričate šta hoćete, ali je bilo ovako“.
Kada je jedan novinar na to rekao da su za nasiljem posegnuli „alternativni desničari“, Tramp je uzvratio:
„Govorite o alt-desničarima… U redu, ali šta je sa alt-levičarima koji su došli da atakuju alt-desničare? Ima li na njima išta što liči na krivicu? Šta kažete na to što su oni stigli potpuno spremni za obračun , naoružani, sa palicama u rukama?“
Još je dodao: „Oni koji ruše spomenike danas će oboriti Stounvola Džeksona (genarala južnjaka), a sutra će udariti na spomenik Džordžu Vašingtonu ili Tomasu Džefersonu. Zar i Džordž Vašington nije imao robove? Zar i on treba da izgubi svoj status i da rušimo i njegove statue? A šta mislite o Tomasu Džefersonu? Sviđa li vam se? Ha, on je bio glavni robovlasnik, pa hajde da i njegove statue uklonimo. Postavite sebi pitanje: gde će se sve to završiti. Vi menjate našu istoriju i kulturu!“
Ovo je bila senzacija. U politkorektnoj Americi desničari su unapred krivi, a levi se ne smeju nazivati radikalima. Još manje se sme govoriti da je štampa neobjektivna i nepoštena, a Tramp je istovremeno uradio i jedno, i drugo, i treće.
Zato je američka štampa krenula u stilu: ako je Tramp prvom izjavom raspalio politički požar, drugom je u njega sasuo kantu kerozina i počeo da igra oko vatre. Međutim, Tramp nije obični političar, čak ni obični predsednik SAD. On je predsednik koji se tuče, a još je i sam njegov izbor bio znak veoma dubokog raskola u američkom društvu.
Pritom: nije Tramp uzrok raskola, već obrnuto – raskol je omogućio da on bude izabran.
Grubo govoreći, taj izbor je bio reakcija provincijalne Amerike na pretvaranje američke nacije iz bele sa elementima obojenih manjina u multirasnu, a tačnije – bezrasnu naciju. Nije važno da li je taj proces dobar ili loš za SAD, ali je činjenica da se taj proces velikom delu društva ne dopada.
Ko igra na kartu rasturanja SAD?
Pitanje je umesno jer rušenje spomenika konfederalistima (južnjacima) u sadašnjoj američkoj situaciji i jeste provociranje građanske smute. Građanski rat kao da se namerno izaziva.
„Kreće li se ovo Amerika prema novom tipu građanskog rata?“ – to je naslov članka u listu New Yorker, u kojem Robin Rajt – kroz razgovore sa istoričarima i sociolozima pokušava da odredi dijagnozu američkom društvu.
Primera radi, naveo je ocenu eksperta, saradnika Stejt departmana Kejta Majnsa, koji je naveo da je verovatnoća izbijanja građanskog rata u SAD u narednih 10-15 godina – 60 odsto.
Majns, inače, smatra da Tramp u svom delovanju koristi nasilje i zastrašivanje. Ali, upozorio je da i američka levica koristi iste metode.
Nejasno je kakvo nasilje koristi Tramp, osim ako nije – verbalno. A njegovi protivnici se ne služe samo verbalnim pretnjama, nego i samu igru vode na granici faula sa američkom državnošću.
Američka kosmopolitska liberalna elita igra se sa šibicama pored bureta sa benzinom, gledajući samo kako da naškodi Trampu. A on gleda kako da sačuva SAD kao jedinstvenu i jaku državu.
Ne treba biti najpametniji na svetu pa shvatiti ko je od njih – patriota Amerike.
