Home / TEMA DANA / ŠTA ZAPRAVO STOJI IZA MAKRONOVIH APOKALIPTIČNIH IZJAVA O EU I NATO…

ŠTA ZAPRAVO STOJI IZA MAKRONOVIH APOKALIPTIČNIH IZJAVA O EU I NATO…

Emanuel Makron, mladi francuski predsednik koji je neko vreme važio za glavnu nadu evropskog projekta, izneo je šokantan, ali ne i iznenađujući zaključak: EU je na rubu ponora, a NATO je klinički mrtav.

U intervjuu za britanski list „Ekonomist“ upozorio je evropske zemlje da se više ne mogu osloniti na Sjedinjene Države, odnosno na garanciju američke zaštite svojih NATO saveznika prema članku 5 povelje tog saveza.

Amerika s Donaldom Trampom na čelu prvi put ima predsednika koji ne deli viziju i ideju o evropskom projektu, konstatovao je sumorno. Odmah potom je pustio hladan tuš na nade da će se istorijski bliski odnosi Evrope i SAD-a, ključni za liberalni poredak koji je nastupio posle Drugog svetskog rata, obnoviti jednom kad Tramp ode s vlasti.

 – Ako se ne probudimo, postoji velika opasnost da ćemo nakon nekoliko godina nestati geopolitički, što znači da više nećemo upravljati našom sudbinom. Duboko sam uveren u to – zaključio je dramatično.

Ovo nije prvi put da Makron poziva Evropu da se „probudi“ dok nije kasno

Nije ovo prvi put da Makron diže uzbunu i poziva Evropsku uniju da se „probudi“ i preduzme preko potrebne, strateške reforme, pre nego što bude kasno. U martu ove godine, uoči tada vrlo neizvesnih izbora za Evropski parlament i očekivanog Bregzita, objavio je otvoreno pismo građanima EU, odnosno manifest u kojem je pozvao na „obnovu Evrope“.

– Nikada posle Drugog svetskog rata Evropa nije bila toliko potrebna. Pa ipak, Evropa nikada nije bila u tolikoj opasnosti – poručio je tada, protiveći se u istom pismu takozvanim „suverenistima“ i pozivajući na reformu i obnovu Unije kroz tri strateške vizije: slobode, zaštite i napretka.

– Nacionalisti greše tvrdeći da naš identitet brane izdvajanjem iz Evrope jer upravo nas evropska civilizacija ujedinjuje, oslobađa i štiti – zaključio je tada.

Makronova vizija evropskih reformi, nažalost ili nasreću – barem za populiste i evroskeptike, ali i za one države kojima snažna EU geopolitički ne odgovara – nije zaživjela. Ključna podrška Nemačke, s uzdrmanom kancelarkom Angelom Merkel koja služi svoj zadnji mandat, uveliko je izostala.

I Merkel je upozorila da se svetski poredak raspao

Ali ono što je Makron upozorio u današnjem intervjuu i Merkel je već utvrdila.

– Svetski poredak raspao se u milion sićušnih komadića – rekla je Merkel u februaru ove godine.

I za njen pesimizam je primarni razlog bilo Trampovo soliranje, njegova neprijateljska retorika prema NATO saveznicima kojima predbacuje da ne plaćaju Americi dovoljno za zaštitu, i prema EU koju je u jednoj izjavi doslovno nazvao „neprijateljem“ po pitanju trgovine.

– Vremena u kojima smo se mogli u potpunosti osloniti na druge su dobrim delom iza nas… Mi Evropljani moramo svoju sudbinu zaista uzeti u vlastite ruke“ -rekla je Merkel još ranije, 2017. godine, jasno aludirajući na SAD.

Ipak, ni Makron ni Merkel nisu dosada pratili svoje apele i pozive na uzbunu gotovo ikakvim konkretnim potezima kojima bi zaštitili EU u ovim haotičnim vremenima. A reč je o dvoje najmoćnijih ljudi u EU.

O tome šta stoji iza Makronovih dramatičnih izjava hrvatski profesor politikologije Dejan Jović pričao je za Index.hr.

„Makron želi da emancipuje EU od SAD, kao što se oslobodila od Sovjetskog Saveza“

– Mislim da Makron ovom izjavom zapravo sebe pozicionira kao glavnog lidera Evrope, posebno u očekivanju odlaska Angele Merkel. U tom kontekstu vidim i francusku odluku da blokira pristup Severne Makedonije i Albanije EU, čime Francuska pokazuje da se bez nje takve odluke ne mogu donositi i da je ona tu vrlo važan faktor – komentirao je Jović kontekst Makronove poruke.

– Što se tiče samog sadržaja izjave, odavno je zastupljena ideja da se EU mora emancipovati od SAD. To je njena dužnost još od pada Berlinskog zida 1989. godine i raspada Varšavskog bloka. Imali smo takav proces emancipacije od Sovjetskog Saveza, ali nikad nismo imali sličan proces kad se radi o SAD – dodaje hrvatski politolog.

Jović je podsetio i na rat koji je usledio u bivšoj Jugoslaviji tih godina i reakciju EU.

– EU je tada jasno izjavila da je jugoslavenska kriza trenutak za Evropu, a ne za Ameriku, i na neki način najavila da Evropa želi preuzeti rešavanje kriznih i sigurnosnih pitanja na celom kontinentu kako bi postala samostalan akter. No EU nije bila u stanju to da izvede, nakon što se Amerika na neko vreme povukla, ponovo se vratila na scenu 1995. godine i pojačala svoju prisutnost na Balkanu, pre svega vojnu – ocenjuje on i dodaje:

– Makronova izjava je pokušaj da se stvar vrati na početak, na tu 1989. godinu, odnosno 1991. godinu, i da Evropa vrati svoju samostalnost u odnosu na SAD. Činjenica da je Tramp zaista prvi predsednik koji izražava skeptičnost prema EU i prema svetskom poretku kakav je sada za Makrona je korisna, a mogla bi biti korisna i za ideju nove, snažnije i nezavisnije Evrope.

Ali pretpostavka za to je da i EU bude proaktivna, a ne da okleva sa proširenjem i sa produbljenjem, kao što je slučaj do sada. U tom je smislu Makronova izjava važna i dobrodošla, ali treba videti kakva će biti recepcija u EU – zaključuje Jović.

„Makron je prepoznao krizu EU kao priliku za njenu reformu“

Index.hr je za komentar pitao i Senadu Šelo-Šebić, višu saradnicu na Institutu za razvoj i međunarodne odnose (IRMO).

– Stvar nije tako dramatična kako je Makron predstavlja i on je verovatno svestan toga, ali verovatno namerno želi isprovocirati raspravu o budućnosti Evrope. To je možda i odraz njegovog karaktera i političkog profila, on je vrlo ambiciozan. Ipak, njegove izjave ne vode dramatičnom obrtu u nekom kraćem razdoblju – smatra Šelo Šabić.

Ona se slaže da je rasprava o budućnosti EU i transatlantskim odnosima dobra za EU, a primećuje i da je zanimljivo kako, nasuprot krizi odnosa Vašingtona i Brisela, Tramp i Makron naizgled jako dobro komuniciraju i razumeju se.

– Ali Makron je, s obzirom na to da Velika Britanija izlazi iz EU i naglašava da će ojačati partnerstvo sa SAD, prepoznao trenutak da krizu ugleda, budućnosti i kapaciteta EU iskoristi kao priliku za njenu emancipaciju. I nije tu jedini. Mnogi u Uniji smatraju da treba iskoristiti ovaj trenutak krize za realizaciju EU kao nezavisnog globalnog igrača – dodaje Šelo Šabić.

Međutim, smatra ona, ako EU želi da bude relevantan igrač na svetskoj sceni potrebno je produbljivanje integracija.

– Kakva je sada Eu, ne može da bude to što želi. To je potpuno jasno. No druge zemlje članice ne dele nužno taj stav. Mnogo je otvorenih pitanja, ali tu se nije dogodilo ništa toliko dramatično. On nije otkrio ništa novo što već nismo znali. Sa druge strane je to dobro jer EU prolazi kroz krizu. A kada ćemo razgovarati o njenoj budućnosti nego u vreme krize? – zaključuje Šelo Šabić.

(Index.hr)

Check Also

NA IVICI SUKOBA: ERDOGAN BI U LIBIJI MOGAO DA UĐE U KRVAVI SUKOB SA RUSIJOM! OVO SE DEŠAVA..

Turska bi mogla da pošalje vojsku u Libiju ako tamošnja vlada koju podržavaju UN zatraži …